„Zle majke”, detalj, Đovani Segantini, foto: Wikipedia

Poučan tekst za sve one koji u ukrštenim rečima preskaču kolonu – prezime švajcarskog slikara Đovanija, devet slova, prvo slovo S. Takođe, moguće opasan tekst za one koji nemaju definisan odgovor na pitanje – Kakav je vaš odnos sa majkom?

Švajcarac, ali etnički Italijan, Đovani Segantini nije onakav kakvima Italijane zamišljamo. Topli i bučni Mediteran možda je nekada davno i prohujao njegovim venama ali je, sudeći po slikama, inspiraciju nalazio prvenstveno u snežnim i surovim predelima Alpa. Švajcarska : Italija – 1 : 0. Međutim, njegova dela daleko su od neutralnih. I dok se danas Švajcarska smatra urednom, naprednom i mahom dosadnom državom, once upon a time, u 19. veku, ova zemlja podarila je svetu slikara koji je postavio direktno i vazda provokativno pitanje – da li je abortus ubistvo i ko ima prava na njega?

Pod uticajem katoličanstva, Ničea, Zole i različitih mističkih kultova koji su cvetali krajem veka, Segantini je mizoginistički stav ispoljavao pre svega slikama koje su za temu imale motiv majčinstva. Ulogu žene kao majke najeksplicitnije je iskazao serijom slika nastalom pred kraj života, kojima pripada i ova – Zle majke (1894). Abortus i čedomorstvo dva su smrtna greha zbog kojih je Evropa krajem veka patila sve više i više, barem u očima nekih.

Segantini je bez majke ostao rano a detinjstvo mu je bilo ispunjeno traumatičnim selidbama od oca do raznih rođaka, pa nazad i u krug. Istraživači njegovog dela složili su se da je to ostavilo traga na njegovoj ličnosti, kao i da je patio od onoga što se tada nazivalo maničnom depresijom. Ipak, svoju roditeljsku dužnost je ispunio, ostavivši četvoro potomaka, ali sa ljubavnicom.

Šta bi se desilo sa svetom kada bi i priroda, poput žena, odlučila da odustane od svoje primarne uloge hraniteljke? Ne bismo se lepo proveli, svakako. Strah od gladi, smrti, kastracije i promena koje donosi jačanje ženskih pokreta za ravnopravnost, potresaju svaku državu, svaki grad, kuću, pa i um pojedinca s kraja veka. Segantini nije izuzetak, pa odlučuje da se osveti zabludelom ženskom rodu kroz sliku. Majka koja odbacuje svoj porod primorana je da i sama umre, pretvarajući se u stablo. Da strahota bude veća, dok umire i ubija svoje dete, primorana je i da ga doji.

Poput žena, i priroda je poludela. Večiti sneg i led vrebaju tamo gde se ciklus rađanja prekine. Kada boginja plodnosti odustane od svoje primarne uloge, osuđeni smo na novo ledeno doba, a gledajući sliku Zle majke možemo da dočaramo sebi kako će ono izgledati. Segantini je za stvaranje ove slike bio inspirisan i pesmom Nirvana italijanskog pesnika Luiđija Ilike. Nirvana označava nedostatak drame ali i emocija, večiti sneg, beživotnu prirodu sa golim drvećem, bez roda. Zamrznuti predeo je stanje uma i duše žene koja odbija da bude majka.

„Zle majke”, Đovani Segantini, foto: Wikipedia

Slika Zle majke danas se čuva u muzeju Belvedere u Beču i deo je stalne postavke. Ako se nađete u prilici da je pogledate – učinite to. Možda će vam, nakon raspevanih pejzaža romantičara, idiličnih scena domaćinstava bidermajer slikarstva, i antičkih lepotica akademizma ova slika delovati mučno i neprivlačno, ali nemojte je olako preskakati. Nije Segantini džabe uspavao svoj italijanski gen nasuprot surovosti švajcarskih ledenih pejzaža. Ili se možda upravo Italija u njemu probudila i stala u odbranu plodnosti, daru i dužnosti ljudskog roda.

piše: MoonQueen

 

Dodatak:

Segantini je bez majke ostao rano a detinjstvo mu je bilo ispunjeno traumatičnim selidbama od oca do raznih rođaka, pa nazad i u krug. Istraživači njegovog dela složili su se da je to ostavilo traga na njegovoj ličnosti, kao i da je patio od onoga što se tada nazivalo maničnom depresijom. Ipak, svoju roditeljsku dužnost je ispunio, ostavivši četvoro potomaka, ali sa ljubavnicom.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.