piše: MoonQueen
Krajem decembra prošle godine, povodom stogodišnjice osnivanja prvog jugoslovenskog avangardnog pokreta zenitizam i izlaska prvog broja časopisa Zenit, u Narodnom muzeju u Beogradu otvorena je izložba Zenitistima celog sveta na kojoj su prikazana različita dela vezana za ovaj pokret iz zaostavštine njegovog osnivača, Ljubomira Micića.
Prvog februara 1921. godine u Zagrebu izašao je prvi broj časopisa Zenit, „internacionalne revije za umetnost i kulturu”, čija je osnovna misija bila propagiranje zenitističkih ideja internacionalizma i humanizma novog čoveka i nove umetnosti. Kao i mnogi avangardni pokreti tog perioda, želja za obnovom umetnosti i humanističkih načela zenitizma nastala je kao reakcija na Prvi svetski rat i veliku dehumanizaciju čovečanstva početkom 20. veka. Urednik časopisa i osnivač pokreta, Ljubomir Micić, po ugledu na svoje evropske kolege, oglašavao je ideje zenitizma putem manifesta, propagandnog i reklamnog sadržaja, učinivši ga tako dostupnim, bliskim i cenjenim u inostranim intelektualnim krugovima. Uspeh zenitizma ogleda se, između ostalog, i u saradnji koju je putem časopisa Micić ostvario sa velikim brojem domaćih i stranih autora čija su likovna i književna dela reprodukovana i objavljivana u Zenitu.
„Čovek – to je naša prva reč!”
Ljubomir Micić
Osim avangardnog slogana „Umetnost u život”, i mnogih drugih smelih i provokativnih ideja za koje se zenitizam zalagao, ovaj pokret je odlikovao i osobni vizuelni stil – poigravanje sa tipografskim rešenjima, multimedijalnost, interesovanje za različite grane umetnosti i njihove tačke preklapanja – slikarstvo, grafiku, modni dizajn, poeziju, kolaž, film… Na izložbi ćete imati prilike da pogledate veliki broj dela iz privatne kolekcije Ljubomira Micića koja se danas čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu – grafike i crteže, brojeve Zenita, plakate izložbi, fotografije glavnih učesnika pokreta, njihovu prepisku ili lične predmete. Među izloženim delima čekaju vas radovi Mihaila S. Petrova, Vjere Biler, Aleksandra Arhipenka, Ela Lisickog, Vasilija Kandinskog, Lasla Moholj-Nađa, Sonje Terk Delone, Joa Kleka i drugih.
Sasvim u duhu evropske posleratne avangarde, prostor u kojem je smeštena izložba i sam je na neki način zenitistički – idejno i koloristički uklopljen je u sadržaj koji prikazuje i čije nam osnovne teme i ideje predstavlja i kroz pažljivo kreirane detalje i atmosferu koju odaje. Fontovi i materijali, boje, oblici i njihovi odnosi, na delima, kao i u prostoru, jasno pokazuju da u zenitizmu ništa nije bilo slučajno, već da su svi čulno spoznatljivi elementi u saradnji sa višim ciljem prenošenja jedne jedinstvene poruke, zbog čega ćete na nekim mestima morati malo da iskrivite vrat ne biste li pročitali tekst legendi, zakoračite između nepravilno postavljenih pregradnih zidova, ili pratite proklamatorske usklike odštampane na podu.
„Zove vas zenitistička revolucija! U front mladi, novi i jaki! Ko je sa nama, spasiće se! Ko je protiv nas, umreće jadno i sramno na periferiji časti novog čovečanstva!”
Branko Ve Poljanski
Buntovnički, anarhistički i često levičarski stavovi Ljubomira Micića učiniće časopis Zenit „nepodobnim” dva puta – prvi put 1923. kada se redakcija časopisa seli iz Zagreba u Beograd, a zatim i 1926. kada pod optužbom širenja komunističkih ideja vlast zabranjuje 43. broj Zenita, a zatim i dalje štampanje ovog časopisa. Uskoro, Micić će napustiti Beograd i otputovati u Pariz u kojem će boraviti do 1936. godine. Zenitizam i Zenit trajali su šest godina, što pokret čini najdužim avangardnim pokretom kod nas. Ostao je upamćen kao fenomen jednog vremena i društva u kojem je nastao, specifičnog istorijskog trenutka i osobene umetničke prakse nastale kao odgovor na društvene i političke promene posleratne Evrope.
U meni lično ova izložba je probudila želju za avangardom u najširem smislu te reči – želju za preispitivanjem i promenama, za ličnim ustancima i vizuelnim eksperimentisanjem. Takođe, ono što me je posebno dirnulo je to što ćete, osim priče o jednom pokretu, umetnosti, modernosti i jednom čoveku (barbaro)geniju, na izložbi iščitati i iskrenu, intimnu priču nastanka, trajanja i gašenja jednog časopisa, prijateljstava i saradnji postignutih putem i zahvaljujući njemu, i umetnosti koja je pod njegovim okriljem stvarana.
Izložba će biti otvorena do 10. aprila 2022. godine, pa ne propustite da je posetite. Verujem da ćete nakon nje i sami pomalo početi da se osećate kao zenitista.
februar, 2022.
