piše: Tamara Živković
Da li ste se ikada zapitali zašto je maćeha iz bajke Snežana i sedam patuljaka tako zlobna, kako je to biti na mestu žene Modrobradog ili zašto je maćeha nagovorila oca da otera Ivicu i Maricu u šumu? Ako volite da preispitujete kanone i da postavljate pitanje „šta bi bilo kada bi bilo”, onda će vam se ova knjiga neminovno dopasti.
Žene, bajke, kraljice je zbirka od devet priča koje su nastale na predlog spisateljice, dramaturškinje i scenaristkinje Jadranke Bargh. Svaka od priča oživljava po jednu junakinju nama poznatu iz bajki, kako narodnih, tako i umetničkih, zahvaljujući kreativnosti hrvatskih književnica koje su ih napisale – Nada Gašić, Julijana Adamović, Nataša Govedić, Vera Vujović, Lada Žigo, Jadranka Bargh, Jadranka Pintarić, Ana Đokić i Aida Bagić.
Bajka je jedan specifičan književni žanr koji je duboko ukorenjen u našoj svesti. Čak i da nismo čitali bajke kao mali, sigurno smo na neki način došli u dodir sa njima – ako i nismo gledali Diznijeve ekranizacije, čuli smo makar jednu izmišljenu poučnu priču koju bi nam roditelji ili bake i deke pričali. Tako su bajke i nastajale, iz želje da se prenese neka poruka mlađim generacijama, prenosile su se od usta do usta i modifikovale u skladu sa vremenima i podnebljem, sve dok ih nisu učvrstili najpoznatiji pisci bajki, poput braće Grim, Šarla Peroa ili Hansa Kristijana Andersena. Knjiga Žene, bajke, kraljice, između ostalog, problematizuje i tu mušku perspektivu u pisanju bajki, svođenje ženskih likova manje-više na dve grupe: zle kraljice ili maćehe i devojke kojima je glavni problem u životu udaja. Čak se u prvoj priči i spominje Šarl Pero, kao učitelj Čarls, koji svojoj učenici krade bajke koje je ona napisala i kasnije ih objavljuje kao svoje.
Priče iz ove knjige žele tim nemim, crno-belim junakinjama, da daju glas i da im dozvole da se prikažu u nešto drugačijem svetlu od onoga u kom smo ih do sada znali. Tako u Priči o nastajanju sagledavamo delimično izmenjenu priču o Pepeljugi, ali iz perspektive njene maćehe, i dobijamo odgovor na pitanje zašto ju je ona toliko prisiljavala da čisti i šije. Sa druge strane, u priči The things that are deadly opet imamo oslanjanje na isti obrazac priče o Pepeljugi, samo izmešten u neka savremenija vremena gde majčin duh posećuje svoju ćerku koja se nedavno udala i koja se tom udajom pretvorila u dosadnu osobu.
„Mračna strana gospođe Kamov smatrala je da igranje ‘Pepeljuge’ kao kućne bajke mladog bračnog para mnogo govori o želji njene kćeri da je uvek spašava neka vanjska sila: miševi i dobre vile, princ i nagradni natječaj za idealne supruge. Ili recimo, mama. Ako je to priča koju voliš igrati, ima li ti uopće spasa?”
– Žene, bajke, kraljice
Pojedine od ovih priča čak i oponašaju varijantnost bajke, njen usmeni koren, pa nam se tako nudi više verzija bajke o Ivici i Marici u priči Pa nisam ih ubila! kroz nekoliko paralelnih priča koje su smeštene u različita vremena i različita okruženja i koje problematizuju položaj žene-majke koja je kažnjena i kada se previše ponaša majčinski, a zaboravlja na ulogu žene, i kada zanemaruje ulogu majke.
Koliko god ove priče zadirale u arhetipsko, služile se već poznatim junakinjama i prizivale u našem sećanju davno ustaljene obrasce, čisto da bi ih izneverile, svaka od njih progovora o aktuelnim temama, o položaju žene u društvu, o njenim ulogama i muško-ženskim odnosima. Te junakinje iz bajki, koje su uglavnom pasivizirane princeze koje čekaju da ih princ spase, ili ako su delatne, onda delaju u pravcu zla, u pričama iz knjige Žene, bajke, kraljice postaju aktivne junakinje, sa svojom biografijom i ličnošću, pa čak i ako su antijunakinje, one nisu puko otelotvorenje zla, već se otkrivaju i njihovi dublji slojevi iz kojih je to zlo poniklo.
Kako je najavljeno, ovo neće biti samo jedna knjiga, već ozbiljan književni, psihološki i sociološki projekat, te ćemo uskoro dobiti i knjige u kojima će progovoriti i junaci bajki, potom i adolescenti, kao i likovi iz narodnih bajki iz regiona. Šta drugo reći, osim da jedva čekamo da se bolje upoznamo sa svim tim bajkovitim likovima i da čujemo šta oni imaju da nam kažu.
jun, 2022.
