Časopis KUŠ! /Časopis KuŠ!

piše: Ana Samardžić

Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.

Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.

Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.

Sa slike o kojoj je reč moglo je da bude izdvojeno mnoštvo detalja, od kojih je jedan toliko poznat, da biste odmah shvatili koji je umetnik, a i delo u pitanju. Pored toga, gotovo svaki detalj slike nosi i određenu simboliku. Umesto jedne zapaljene sveće, psa ili pomorandže, ovde će biti reči o detalju koji se uočava na predstavljenom nameštaju. Naime, to je jedan ornament na vrhu uzglavlja kreveta o koji je okačena metlica koja najverovatnije simboliše čišćenje, čistoću, rad i kućne poslove. U drvetu izrezbaren ornament predstavlja dve figure: jednu žensku i jednu nalik na zmaja. Ženska figura je u molitvenom stavu, preklopljenih dlanova i blago pognute glave oko koje se nazire oreol. Ispred njenih nogu nalazi se zmajoliko biće. Brojni teoretičari i istoričari umetnosti bavili su se tumačenjem ove slike, svih njenih detalja, pa i ovog, i uglavnom su žensku figuru tumačili kao Svetu Margaretu, a ređe i kao Svetu Martu.

Sveta Margareta poznata u zapadnohrišćanskoj tradiciji i kao Margareta Antiohijska, a u istočnohrišćanskoj kao Sveta velikomučenica Marina ili Ognjena Marija, zaštitnica je trudnica i porođaja, a verni joj se obraćaju molitvom kako bi im pomogla i u borbi protiv raznih bolesti. Opredelivši se za veru u Hrista umesto da živi paganskim životom još uvek dominantnim krajem 3. i početkom 4. veka, pretrpela je najstrašnije muke, a u svojoj veri je bila toliko nepokolebljiva, da je pokušao da je kuša i sam zli demon u obliku crnog zmaja, koga je uspela da savlada čekićem. Stoga se ova neustrašiva svetiteljka kao Sveta Margareta u zapadnohrišćanskoj ikonografiji uglavnom predstavlja sa zmajem, a kao Sveta Marina u istočnohrišćanskoj sa krstom i čekićem u ruci, kako savladava zmaja ili demona, držeći ga za rogove.

U kontekstu ove slike nastale 1434. godine, ona je najverovatnije predstavljena kao zaštitnica trudnica, iako se smatra da žena na ovoj slici (iza koje se nazire figura Svete Margarete) uprkos njenom izgledu, nije trudna, ali se to gotovo svim prikazanim detaljima, njenim smeštanjem u „ženski” deo prostorije, u blizini kreveta, a posebno ključnom temom slike, nagoveštava i očekuje u budućnosti. Da li znate o kom umetniku i o kojoj slici je reč?

Rešenje iz prethodnog broja:

Milena Pavlović Barili, Autoportret sa štitom i orlom, 1940, Galerija Milene Pavlović Barili, Požarevac

Milena Pavlović Barili, Autoportret sa štitom i orlom, 1940,foto: Galerija Milene Pavlović Barili, Požarevac

maj 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.