piše: Nevena Stajković
Ilijada i Odiseja dva su najpoznatija, a ujedno i najstarija, antička epa nastala u 7. ili 8. veku pre nove ere. Za razliku od Ilijade, koja govori isključivo o junacima Trojanskog rata, Odiseja broji mnogo više ženskih likova, kroz koje se istražuju različiti oblici egzistencije. Pored boginja, u Odiseji se susrećemo sa sirenama, nimfama, i stvarnim ženama.
Atena
Atena je boginja mudrosti, pravde, umetnosti, rata i pobede. Umnogome je pomagala Odiseju prilikom njegovog povratka na Itaku. U Odiseji ona jasno ispoljava dva snažna elementa svog kulta: mudrost – kroz savetovanje, i rat – kroz osvetu, koju podstiče. Možemo uvideti izvesnu paralelu izmađu Atene i Odiseja, odnosno splet matrijarhata i patrijarhata koji leži u kulturnoj osnovi ovog epa. S jedne strane tu je Odisej – heroj, a sa druge Atena – njegova boginja zaštitnica.
Kalipsa i Kirka
Odiseja zatičemo na ostrvu Ogigija, nakon pada Troje. Tu ga je ugostila Kalipsa. Bogovi nisu odobravali to što ona, nimfa, spava sa Odisejem, smrtnikom, i to je jedan od razloga zašto Odisej odlučuje da nastavi putovanje. Kalipsa je blaga prema njemu, kaže mu da može da ostane na Ogigiji sa njom, da će ga učiniti besmrtnim i da bi mnogo propatio na putu do Itake, a, kada Odisej svejedno odluči da krene, ona mu savetuje da napravi lađu od balvana i daje mu hranu i piće za put.
Kirka i Kalipsa odaju utisak paralelnih likova, jer se nalaze na suprotnim krajevima sveta, a obe su nimfe, kćeri Titana. Obe ove boginje sadrže element ugrožavajuće ženskosti, koji je kod Кirke posebno izražen. Potvrdu pronalazimo u epizodi u kojoj su Odisejevi drugovi pošli da istraže Kirkino ostrvo, a ona ih namamila pesmom kod sebe i pretvorila u svinje! Upotrebivši čarobne trave, ona ih je naterala da zaborave domovinu. Ipak, um im je ostao ljudski. Odisej ih je oslobodio čini pristavši da spava sa Kirkom. Nakon godinu dana, Odisej odlučuje da se ponovo uputi ka kući, a Kirka mu savetuje da ode u Had, gde će ga prorok Tiresija izvestiti o njegovoj sudbini. Svojim moćima, Кirka predstavlja atak ne samo na muškost, već i na ljudskost, koji je teško izbeći.
U odnosu na ove, božanske, žene, Odisej je inferioran; ovde se ogledaju odjeci matrijarhata, te sukob muškog i ženskog u spevu koji postoji kao podtekst epa.
Nausikaja
U snu Atena poziva Nausikaju da ide na vodu da opere rublje. Ona odlazi sa dvorkinjama, pere veš, a dok čekaju da se osuši, loptaju se. Atena je učinila da lopta upadne u vodu, zbog čega su ciknule i tako probudile Odiseja koji je spavao u blizini. On moli Nausikaju da mu pokaže put do grada i da mu da nešto da obuče. Ona mu objašnjava put do svoje kući, ali ne želi da ide sa njim zato što bi tako nešto bilo sramota. Ona je jedina devica u oba Homerova epa. Njan lik se uvodi Ateninim obećanjem skore udaje: ona je ne samo devica, već devojka zrela za udaju. Zatim ju je Homer pažljivo stavio u kontekst njene porodice: poštovanje i stidljivost pred ocem, staranje o braći, ljubav prema majci. Pošto je ranije već iskazala stidljivost, čitalac ne osuđuje to što ona priča sa golim Odisejem, već je pažnja skrenuta na poštovanje „gostinskog prava”, koje je veoma važan detalj u Homerovim epovima i nalaže da gost bude apsolutno poštovan.
Kada Odisej stigne do Nausikajinog doma, susrećemo se sa kraljicom Aretom, Nausikajinom majkom. Ona se odlikuje mudrošću i to vidimo u sceni kada razgovara sa Odisejem, kada pokušava da otkrije ko je on u stvari, pitajući ga odakle mu odelo, nakon što je shvatila da su te košulje sa njihovog dvora.
Skila (Scila) i sirene
Skila (Scila) je čudovište sa dvanaest nogu i šest glava pored kojeg Odisej treba da projuri i da se ne bori sa njim jer ima izuzetno male šanse da pobedi. Sirene opčinjavaju pesmom i zato Odisej družini stavlja vosak u uši da ne bi čuli, a on sam biva vezan za jarbol da ne bi mogao da se istrgne i ode k sirenama.
Helena
Po svom božanskom poreklu i varljivosti karaktera umnogome je srodna Kirki i Kalipsi. Primera radi, kada se ljudi na Menelajevom dvoru rastuže zbog priča o palim drugovima u Trojanskom ratu, ona im sipa piće koje će ih učiniti srećnima, kao da je čarobnica. Osim toga, ona je ta koja prepoznaje Telemaha, Odisejevog sina, odnosno njegovu sličnost sa Odisejem, i na kraju, kada ga ispraća, proriče Odisejev povratak na Itaku.
Penelopa
Možemo reći da je paralelna Odiseju zato što joj Homer dodeljuje stalni epitet „mudra”. Njeno osnovno lukavstvo je tkanje pokrova, kojim uspešno odlaže svoju udaju, ali ovu osobinu pokazuje i kada uspeva da dobije udadbene darove od prosaca veče pre nego što će objaviti takmičenje u streljaštvu.
Penelopa je suprotstavljena Кlitemnestri na više mesta u spevu i hvaljena je kao idealna supruga zbog svoje vernosti. Ipak, osim vernosti i postojanosti, u njenom liku se može prepoznati i crta nesposobnosti da donese odluku i da promeni svoj život. Takođe, bez prisustva Odiseja, ona je svedena na ulogu majke.
Fizički je, naravno, veoma privlačna: budi žudnju u svim proscima kada ulazi u dvoranu.
Кlitemnestra
Kao i Kalipsa, ona je junakinja koja je u kontrastu sa Penelopom, jer je Penelopa oličenje idealne, verne supruge. Klitemnestra je Agamemnonova supruga koju je trebalo da čuva pevač dok je Agamemnon u Trojanskom ratu. Egist ubija pevača, zavodi Klitemnestru, a zatim, uz njenu pomoć, ubija i Agamemnona. Klitemnestra pristaje na to zato što je htela da se osveti mužu jer je žrtvovao njihovu kćer Ifigeniju boginji Artemidi koja mu je obećala dobar vetar u jedrima kada je odlazio u Troju. Sa njom se u Odiseji susrećemo samo iz Nestorovog pripovedanja o smrti kralja Agamemnona.
Euriklija, dadilja
Ona predstavlja model starice, isto kao što je Nausikaja model device. Značajna je junakinja jer prepoznaje Odiseja po ožiljku iz detinjstva. Ona saopštava Penelopi radosnu vest o Odisejevom povratku, a Penelopa joj ne veruje sve dok sama ne stane pred njega.
maj, 2020.
