foto: Tamara Živković

piše: Tamara Živković

Roman Zemljani japanske spisateljice Sajake Murate je knjiga koja nastavlja i, na jedan drugačiji način, uobličava jednu od dominantnih tema Muratinog celokupnog književnog rada – neuklopljenost muškaraca i žena u društvo, posebno u pogledu očekivanih rodnih uloga. Roman počinje odlaskom devojčice Nacuki i njene porodice, mame, tate i starije sestre Kise, kod bake u kuću na planini u kojoj se, obično za praznike, okuplja cela familija.

Naratorka romana, ona koja nas sprovodi kroz priču i iz čije perspektive mi doživljavamo njen život i svet koji je okružuje, jeste Nacuki, devojčica, kasnije i žena, koja je po mnogo čemu neobična. Nacuki, ma koliko želela, ne može da se uklopi u svet koji je okružuje. Primarno, ona biva psihički i fizički maltretirana od strane sopstvene porodice – majka je konstrantno nipodaštava, govori joj da je bezvredna i glupa, udara je papučom po glavi ne bi li je promenila; sestra je ljubomorna na Nacuki i tu svoju ljubomoru kanališe kroz zagorčavanje Nacukinog života; i otac koji je ne primećuje. No, kao da to nije dovoljno, Nacukin mladi nastavnik Igasaki je seksualno zlostavlja – pod izgovorom dodatnih časova, nastavik je primorao da ga oralno zadovolji, nakon čega Nacuki izgubi čulo ukusa.

Odbačena i maltretirana od strane onih koji bi trebalo da je štite i da joj pruže sigurnost, Nacuki se povlači u svoj svet mašte u kojem razgovara sa svojom plišanom igračkom, ježom Pjutom, koji je došao sa planete Pohapipinpobipija i koji je od Nacuki načinio čarobnicu čiji je zadatak da zaštiti planetu Zemlju. Jedini koji je, kao malu, u tim fantazijama razume jeste njen rođak i dečko Ju koji i sam misli da je vanzemaljac jer mu je mama uvek govorila kako su ga vanzemaljci ostavili na jednom brdu gde ga je ona našla, jer nikada nije uspevala da razume sopstvenog sina. I Ju i Nacuki su vanzemaljci, oni koji ne pripadaju ovoj zemlji i ovom društvu, i koji se, pošto su pronašli bliskost, povezanost i utehu jedno u drugom, upuštaju u incestuozne odnose. Nakon što je porodica to saznala, Ju i Nacuki se nisu videli narednih dvadeset godina. 

Od malena Nacuki zna kako je društvo koncipirano i šta se od svakog pojedinca u tom društvu očekuje.

„Ti redovi gnezda činili su fabriku za proizvodnju ljudi. A u tom gradu ja sam bila sredstvo u dvostrukom smislu. Kao prvo, vredno sam učila da bih postala sredstvo za rad. Kao drugo, trudila sam se da budem dobra devojčica da bih postala reproduktivni organ za dobro svog grada.”

Zemljani, Sajaka Murata

Iako u njoj postoji snažna želja da se u to društvo, ili, kako ga ona oslovljava – fabriku, uklopi, ona to ne može. Sa nešto preko trideset godina, Nacuki ima muža, koji se i sam ogrešio o pravila fabrike – pošto se i dugo nakon što je prestao biti dete kupao sa mamom, Nacukin muž je razvio averziju prema ženskom telu. Njih dvoje su se upoznali preko sajta, i sklopili brak ne bi li izbegli pritisak sredine i ne bi li stvorili privid da doprinose funkcionisanju fabrike.

„Svi su verovali fabrici, slepo je sledili, ispranih mozgova. Svoje unutrašnje organe stavili su fabrici na uslugu, radili samo za nju.


Muž i ja smo oni kojima „mozgovi nisu bili isprani”. A ljudi koji su izbegli ispiranje mozga, morali su stalno da glume da ne bi bili uklonjeni iz fabrike.”


Zemljani, Sajaka Murata

Kako to obično biva, privid može da se održi neko vreme, ali će neminovno biti razrušen. Kada je okolina uočila da Nacuki i njen muž ne doprinose fabrici, počinju progoni, ucenjivanja, objašnjavanja… Ne razumejući postojanje ljubavi bez „konzumacije braka”, okolina primorava Nacuki i njenog muža da joj se usprotive, da se pobune, da pobegnu, ne bi li mogli da žive slobodno – onako kako oni žele. Da sami budu vlasnici svog tela i da sami donose odluke, neovisno od toga šta društvo od njih kao muškarca i žene očekuje.

Zemljani je jedan izuzetno intrigantan roman koji na neobičan način obrađuje složene teme po pitanju odnosa društva i pojedinca. U njemu ima elemenata fantastike, distopijske književnosti, grotesknih ali realnih slika, pa i humora koji pomalo razvodnjava težinu i ozbiljnost ovog romana. Dominantno pitanje romana jeste pitanje slobode svakog pojedinca – ako čovek ima potpuno slobodu, šta će sa njom uraditi? I da li je potpuna sloboda, bez ikakvih vidova moralnih i društvenih ograničenja, bez postojanja tabua, nešto čemu treba težiti?

januar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.