Jednu od najsmelijih ženskih likova u celokupnoj književnosti za decu, Alisu iz zemlje čuda, svako od nas je makar nekada upoznao – bilo kroz knjigu, film, crtani ili neku ilustraciju. Alisa i njene dogodovštine nakon pada kroz zečju rupu bile su i ostale deo popularne kulture na kojoj su odrastale generacije, ali ko je zapravo ta Alisa i kako je ona pokrenula lavinu spekulacija o Luisu Kerolu koje i dan danas intrigiraju njegove obožavaoce?
Čarls Latvidž Dodžson, poznatiji kao Luis Kerol, predavao je matematiku na Univerzitetu u Oksfordu. On se sprijateljio sa dekanom ovog univerziteta, ali i sa njegove tri ćerke s kojima je provodio većinu svog vremena – Lorinom, Editom i Alisom Lidl. Jednom prilikom njih troje su se vozili čamcem i na insistiranje najmlađe, Alise, kojoj ta vožnja nije bila dovoljno interesantna, Dodžson je smislio priču o avanturama u zemlji čuda. Alisi Lidl se ta priča toliko dopala da je naterala Dodžsona da joj napiše knjigu, što je on nekoliko godina kasnije i uradio.
No, pričati priče maloj deci i nije toliko intrigantna stvar. Dodžson je pored matematike i izmišljanja neverovatnih priča imao još jednu opsesiju koja je navela njegove proučavaoce da posumnjaju da odnosi između njega i devojčica nisu bili čisto prijateljski – fotografiju.
Čarls Dodžson je često bio okružen decom – družio se s njima, pričao im priče, pisao neobična pisma, razgovarao sa njima u vozu, na ulici, u parku, pred roditeljima i guvernantama. Mnogi veruju da je to radio samo zbog toga što je po svojoj prirodi bio detinjast i „koristio” je decu kako bi neometano puštao i tu stranu svoje ličnosti na slobodu. Međutim, ima i onih koji nisu tako tolerantni prema ovakvom tipu druželjubivosti, te u Dodžsonovoj fascinaciji decom prepoznaju nešto nastrano. Proučavaocima je posebno bio interesantan njegov odnos sa Alisom Lidl.
Dodžson i Alisa bili su jako bliski. On joj je skoro svakodnevno pisao pisma, a jednom prilikom joj je čak tražio da mu pokloni uvojak svoje kose, što bi se moglo tumačiti kao „ljubavnički” zahtev. Pojedini proučavaoci smatraju da je Dodžson zaista bio zaljubljen u Alisu, koja je imala samo četiri godine kada su se upoznali, ali da je bio svestan da emocije koje gaji prema njoj nisu društveno prihvatljive te se trudio da ih potisne. Iako nema čvrstih dokaza da je on prema Alisi osećao nešto više od prijateljstva, postoje svedočanstva koja nas mogu navesti da u to posumnjamo.
Prvenstveno su to Alisine fotografije. Među mnogima koje je Dodžson napravio, jedna se posebno ističe – na njoj Alisa pozira u bašti, sa samo šest godina, odevena u iscepanu haljinu koja joj je spala sa ramena i koja joj otkriva deo grudi. Bez obzira što se na ovoj fotografiji nalazi dete, odeća, Alisina poza i njen pogled odišu erotikom.
No, ovo nije usamljeni slučaj Dodžsonovog izleta u dečju pornografiju. On je često fotografisao male devojčice, uglavnom nage u u nepremerenim, smelim i erotskim pozama. I to sa kakvim trudom! On je nakon fotografisanja slao svoje slike umetnicima koji su ih dorađivali bojama i od njih pravili nešto što nalikuje ulju na platnu. Naravno, ne treba ovaj slučaj posmatrati van vremenskog okvira u kom se odigravao. U viktorijanskoj Engleskoj je fotografisanje dece bila uobičajena stvar. Dečja nevinost se povezivala sa božanskim, te su se umetnici trudili da je na bilo koji način ovekoveče. Ali, Dodžson je otišao korak dalje.
Naime, u muzeju u Parizu pronađena je još jedna fotografija koju je načinio Dodžson na kojoj je Alisina starija sestra Lorina. Dodžson ju je fotografisao skroz golu kada joj je bilo dvanaest godina. Fotografisati decu je bila jedna stvar, ali fotografisati devojčicu u pubertetu u to doba bilo je nešto sasvim drugačije. U prilog tome idu i izmene koje je Dodžsonov prvi biograf načinio pišući biografiju ubrzo nakon piščeve smrti. Biograf je namerno umanjivao godine dece s kojima se Dodžson družio, jer verovatno da tada druženje sa malom decom nije bilo ništa neobično, ali druženje sa adolescentima ne bi prošlo bez velike hajke.
Da je Dodžson prešao granicu pristojnog ponašanja svedoči i odnos sa porodicom Lidl koji se 1863. godine naglo prekinuo. Do današnjeg dana niko nije otkrio zbog čega – porodica Lidl o tome nikada nije pričala, a stranice Dodžsonovog dnevnika iz ovog perioda su iscepane. U jednom pismu koje je Lorina napisala sestri Alisi otkrivene su naznake zbog čega je moglo doći do ovog razlaza sa Dodžsonom. Ona je napisala kako je rekla mami da je Dodžson postao previše naklonjen Alisi i da je njihova majka zbog toga rešila da mu zabrani da dolazi kod njih. No, ne zna se koja se istina krije iza ovog pisma – da li je Lorina zaista rekla mami istinu, ili je samo pokušala da je ukloni sa traga da između nje i Dodžsona postoji nešto.
Da li je zaista Luis Kerol gajio nešto više od simpatija prema devojčicama i da li se između njega i sestara Lidl desilo nešto više od druženja i izmišljanja priča, ne može se sa preciznošću tvrditi. No, koja god istina da je, jedno je sigurno – iz njihovog prijateljstva ili ljubavi rodio se jedan veliki klasik književnosti koji je zasigurno ulepšao detinjstvo velikom broju dece širom sveta.
piše: Tamara Živković
