piše: Igor Belopavlović
„Ulica nas je odgajila i dosta toga naučila”. Ovim rečima je Voja Brajović otvorio prvi Street Movies Festival. Za sve one koji nisu čuli, Street Movies Festival je najnoviji domaći festival koji je u MTS dvorani i Domu omladine promovisao ostvarenja koja za temu imaju ulicu, sa svim njenim hororima i lepotama.
Možda je umesto na najavljenom harliju osnivač festivala Nikola Miletić na binu izašao na biciklu; možda je i bila pokoja tehnička poteškoća na početku koje su brzo prevaziđene; ali ono najbitnije – sam izbor filmova (njih preko sto), urađen je kao da festival postoji više godina, ako ne i decenija. Takmičarski deo programa je podeljen u tri grupe.
Prvoj selekciji, pod nazivom Kraljevi ulice (Street Kings), pripadaju dugometražni filmovi iz celog sveta. Među njima bismo izdvojili Na korak od sna, film koji je otvorio festival, a koji prati život dece iz najsiromašnijih slojeva Maroka, koji pokušavaju da „pregore more” – sleng kojim se služe migranti koji pokušavaju da pređu Sredozemno more, ne bi li se dočepali boljeg života u Evropskoj uniji i snega koji nikada nisu videli. Tu je i Razmena, ovogodišnji pobednik među dugometražnim filmovima, iransko ostvarenje o ugovorenim brakovima između starijih muškaraca i maloletnih devojčica.
U druge dve grupe se takmiče kratki filmovi: Kratki put (Short road) sa stranim ostvarenjima, gde je pobedio The Shell; i Najbolji beogradski kratki (Best Belgrade Short), u kojoj je pobedio eksperimentalni film Uši Beograda, u kome Igor pokušava da, pomoću harmonike, poboljša odnose sa svojim očuhom.
Pored takmičarskog programa mogli ste da vidite najnovije dugomotražne, animirane, kratke i dokumentarne filmove (među kojima bismo izdvojili Ali VS Ali) iz celog sveta koje ne biste imali prilike da vidite na drugi način, kao i stare klasike sa temom ulice, poput Pobesnelog Maksa i domaćih legendarnih naslova kao što je Nacionalna klasa.
I par dana po završetku festivala, redakcija KUŠ!-a ne može da smisli bolju želju od one koju im je još na samom početku poručio Voja Brajović: „Trudite se da, kako bude rastao, festival promovišete svuda gde je ulica. U Prokuplju, Smederevu, Valjevu, Kruševcu, Kraljevu, Kikindi… biće puna sala!”
septembar, 2024.
