piše: Tamara Živković
U kratkom romanu Zavod za nagađanje američka spisateljica Dženi Ofil bavi se, na izuzetan način, temom modernog braka i poteškoćama koje u njemu nastaju nakon što muž prevari ženu sa dosta mlađom devojkom. Sama autorka je u jednom intervjuu rekla: da joj je neko sažeo radnju romana Zavod za nagađanje u jednu rečenicu, želeći da je navede da taj roman čita, ona ga nikada ne bi uzela u ruke. Međutim, sam roman umnogome prevazilazi okvire svoje dominatne teme – preljube u braku.
Dženi Ofil je za svoj roman uzela jednu izuzetno klišiziranu temu kojoj je dala potpuno novi oblik. Ta klišiziranost teme joj je pružila mogućnost da se ratosilja svih onih opštih mesta koja se za takvu temu uobičajeno vezuju, kao što su drama, patetika, osuda, bes ili samosažaljenje kao dominantne emocije i ponašanja koja su u vezi sa tim emocijama, jer mi ta opšta mesta na osnovu našeg životnog ili čitalačkog iskustva već možemo i da pretpostavimo. To joj je otvorilo vrata ka novom načinu interpretiranja ove teme.
Obično se temama preljube, pogotovo ukoliko su date iz perspektive žene, kao što je ovde slučaj, pristupa sa emotivne tačke gledišta. Autorka je napustila taj obrazac, želeći da razruši mit o ženi koju snažne emocije čine neuračunljivom i čije se ponašanje, vođeno upravo tim emocijama, kroz istoriju, često tumačilo kao šizofrenija. Ona je to postigla na dva načina. Prvi je uvođenjem elemenata humora, sa dosta ciničnih, ironičnih, sarkastičnih komentara koji eliminišu patetiku iz jedne, po prirodi, patetične teme. A drugi način je građenje lika žene kao izuzetno obrazovane, načitane, intelektualne junakinje koja konstantno pokušava da racionalizuje svoje osećaje.
„Ponekad u glavi ćaskam sa onim pank-rok klincima odozgo.
Znate li šta je pank-rok u vezi sa brakom?
Ništa.
Znate li šta je pank-rok u vezi sa brakom?
Mnogo povraćke, govana i pišaćke.”
Zavod za nagađanje, Dženi Ofil
Glavna junakinja ovog romana, koja je istovremeno i narator, prosto je Žena. Žena je pisac koja iznad svog stola drži nalepnicu sa natpisom „RAD, NE LJUBAV!” jer joj rad deluje kao solidniji vid sreće.
„Plan mi je bio da se nikada ne udam. Želela sam da budem umetničko čudovište. Žene gotovo nikada ne postanu umetnička čudovišta pošto umetnička čudovišta zanima isključivo umetnost, a nikada ovozemaljske stvari. Nabokov nikad nije čak ni zatvarao svoj kišobran. Vera je lizala poštanske markice umesto njega.”
Zavod za nagađanje, Dženi Ofil
Međutim, život je ipak imao drugačiji plan za nju, pa je s vremenom postala supruga, a onda i majka. Kako to biva kod svake žene, pa tako i kod ove naše Žene, sa uvećavanjem broja uloga u životu uvećava se i nivo stresa, preispitivanja i samoprocenjivanja kojoj ulozi bi želela i mogla najviše da se posveti – umetnici, supruzi ili majci. Svaka od tih uloga zahteva vremena i truda koje uvek mora ići na uštrb druge dve uloge. Time dolazimo do pitanja sa kojim se suočava svaka savremena žena – koju ulogu odabrati?
„Kod nekih žena to izgleda neverovatno lako, to kako odbace ambiciju kao skup kaput koji im više ne stoji dobro.”
Zavod za nagađanje, Dženi Ofil
Iako je napisan u prvom licu, kao ispovest Žene, u romanu nema ni trunke zamornog, repetitivnog promišljanja glavne junakinje. Njene misli su brze, lucidne, pune aluzija, humora, dosetki, citata… što samu strukturu romana čini izuzetno asocijativnom i omogućava nam da steknemo utisak kao da smo zaista zavirili u razmišljanje Žene, koje, kao i kod svake žene, leti sa teme na temu i kreće se brzinom od hiljadu kilometara u milisekundi.
Iako na prvi pogled ovaj roman deluje tanano, već posle prve njegove stranice ćete se uveriti da nije tako. Prelazeći preko njegovih stranica, vi, zapravo, prolazite kroz svet magične, pametne, divlje, emotivne, rastrzane, glupe, smešne, smotane, zaljubljene, dosadne, dovitljive Žene. Sa velikim Ž.
februar, 2021.
