ilustracija: Srećko Radivojević

piše: MoonQueen

Moda ženskih putopisa u zapadnom svetu započeta je već sredinom 18. veka zapisima supruge engleskog ambasadora u Osmanskom carstvu, lejdi Meri Montagu, koja je, zahvaljujući svom polu, među prvima dobila pristup do tada skrivenim i mistifikovanim delovima orijentalne kulture – haremima. Njena pisma u kojima se opisuje tajantsveni život islamskih žena budiće maštu evropskih umetnika i avanturista još dugo nakon prvog objavljivanja rukopisa, a socijalno-ekonomske promene koje su tokom 19. veka putovanja učinile dopstupnijim ženama podstaći će mnoge mlade Engleskinje da se prepuste putničkim pustolovinama, sledeći primer lejdi Meri. 

Jedna od njih bila je Adelina Paulina Irbi, rođena 1833. godine u Engleskoj, u porodici pomoraca. Zahvaljujući uspesima Adelininog oca u suzbijanju trgovine robljem u južnoj Africi, porodica će steći visok društveni položaj i materijalno blagostanje. No, mlada Adelina bila je zainteresovana za obrazovanje i, u želji da unapredi svoja znanja i upozna svet o kojem je učila, ali koji nije imala prilike da svojim očima vidi, zajedno sa prijateljicom i istomišljenicom, Džordžinom Mjur Mekezni, 1859. godine kreće na put po Evropi. Za razliku od većine svojih savremenika, koji su Veliko putovanje planirali tako da na kraju završe u Italiji, proučavajući antičke spomenike i uživajući na mediteranskom suncu, Adelina i Džordžina uputile su se na sever, želeći da se upoznaju sa načinom života germanskih i slovenskih naroda. Već tada bile su svesne da će najautentičniji delovi svakog područja ostatati skriveni za one koji na put pođu dobro utabanim stazama, pa su, umesto železnicom, krenule zaprežnim kolima, spavajući u lokalnim hanovima ili šatoru, ako se u blizini nije mogao naći pristojan smeštaj.

Zaprežna kola kojima su Adelina i Džordžina putovale imala su bogatu pratnju, te se ne može reći da je njihovo putovanje bilo lišeno svakog luksuza. Kapric ovih dama bilo je nošenje pocinkane kade koja se u slučaju nužde mogla koristiti i kao sto za ručavanje. U prenoćištima u kojima su boravile sklanjale su svu zatečenu posteljinu i prostirale svoje dušeke, jastuke i pokrivače, a ako bi se smeštaj učinio previše prljavim, unutar njega su postavljale šator u kojem su provodile noć.

Mis Irbi, izvor: Wikimedia Com

Vođene željom da iskustva svojih putovanja pretoče u knjigu, dve dame suočavale su se sa mnogim nevoljama. Vrhunac je bilo njihovo hapšenje na granici Slovačke i Poljske pod optužbom da su francuske špijunke i da „šire panslovenske ideje”, iako u tom trenutku one nisu bile sigurne ni šta je taj termin označavao. Zahvaljući intervenciji britanskog konzulata u Austrougraskoj monarhiji, puštene su na slobodu, uz novo saznanje da ih je tokom čitavog putovanja austrijska policija tajno pratila i da će to verovatno nastaviti da čini i ubuduće. Za onovremeno shvatanje ženske uloge i mesta u društvu dve radoznale dame koje po Evropi putuju same predstavljale su pretnju, iako je njihova jedina namera bila da što bolje upoznaju ljude i običaje zemalja kroz koje su prolazile i eventualno, jednog dana, svoje doživljaje i saznanja pretoče u knjigu.

Godine 1862. to im je i uspelo. Anonimno, što je u ovom periodu bio čest slučaj sa ženskom literaturom, bez obzira na žanr, u Londonu je objavljena knjiga Preko Karpata u kojoj se moglo čitati o putovanju neimenovane engleske gospođice i njene tetke po severoistoku Evrope. U isto vreme u zbirci putopisnih izveštaja Putnici i zapisi s putovanja 1861. godine izašao je i njihov članak Božić u Crnoj Gori potpisan inicijalima I. M.

Na Balkan Irbi i Mekenzi su se spustile 1861. godine, u želji da posete Grčku, ali ih je put odveo i do Turske, Srbije, Makedonije i nekih delova Bosne. Naredne 1863, pa sve do 1866. po drugi put će posetiti Balkan i ovog puta detaljnije obilaziti i beležiti svoja iskustva na teritoriji južne i stare Srbije i severne Albanije. Novo putovanje donelo je novu knjigu izdatu 1866. godine u Londonu, a ubrzo zatim, iste godine, i u Njujorku. Njihovo Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi izazvalo je veliko interesovanje zapadnog sveta, pogotovu anglosaksonskih zemalja jer je donelo drugačije viđenje hrišćanskih naroda koji su živeli pod osmanskom vlašću i razbilo predrasude o divljim Slovenima na Balkanu. Svojim putopisom Irbi i Mekenzi pokušale su da dokažu pripadnost hrišćanskih naroda na Balkanu evropskom kulturnom krugu, kao i to da njihov razvoj sputava isključivo loša tuđinska, u ovom slučaju osmanska, tj. nehrišćanska vlast koju odlikuju varvarstvo i bezakonje. Poseban značaj rukopisa, koji je odmah bio prepoznat, bio je ženski pogled koji su dve putnice imale na socijalne i političke teme i prilike koje su opisivale, što je bio redak slučaj u dominantno muškom svetu, ali što se pokazalo izuzetno korisnim u shvatanju stvarnih prilika i načina života porobljenih naroda.

ilustracija: Srećko Radivojević

Mis Irbi i Mis Mekenzi bile su prijateljice sa Florens Najtingejl, heroinom Krimskog rata (1853–1856), koja je među prvima pročitala njihov putopis dok je još bio u rukopisu, a kada je izašao iz štampe, rado ga je poklanjala svojim prijateljima i saradnicima.

Dve godine nakon prvog londonskog izdanja, 1868, uz finansijsku pomoć kneza Mihajla, Čedomilj Mijatović preveo je i objavio ovaj putopis u Beogradu. U predgovoru srpskom izadnju Mijatović je rekao da su engleske putnice uspele da proniknu u lik srpske žene i istaknu njenu ulogu i značaj ne samo u porodici već i u procesu narodnog prosvećivanja i jačanja nastupajućeg pokreta za oslobođenje. Godine 1877. u Londonu je štampano drugo izadnje putopisa ilustrovano grafikama Feliksa Kanica i dopunjeno trima novim poglavljima koja su se bavila Bosnom u vreme izbijanja Bosansko-hercegovačkog ustanka.

Putopis Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi izdat 1866. godine predstavlja tek početak angažovanja dveju Engleskinja na Balkanu. Verujući u moć obrazovanja i pravo žena na intelektualni razvoj, Mis Irbi i Mis Mekenzi posvetiće svoje živote duhovnom unapređenju hrišćanki koje su na Balkanu živele pod osmanskom vlašću. U narednom broju posvetićemo se njihovim opisima i procenama fizičkog izgleda i karakternih osobina balkanskih žena, a zatim ćemo vas upoznati i prosvetiteljskom misijom ove dve putnice.

oktobar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.