foto: Fond Olje Ivanjicki

U Istorijskom muzeju Srbije od 26. marta do novembra 2017. godine otvorena je izložba Zaostavština Olje Ivanjicki putem koje publika može da se upozna sa plodonosnim i svestranim stvaralaštvom ove impresivne umetnice. Olja je bila jedan od onih umetnika za koje je svako čuo, čak i da nije upoznat sa njenim stvaralaštvom, a iznenađujuće je koliko zapravo ni nismo upoznati (čast izuzecima). Pored nekolicine biografskih knjiga i brojnih kataloga, stručna literatura je oskudna, ali sigurno je da će se o Olji tek pisati. Veoma značajna, a ujedno i olakšavajuća okolnost za istraživače je ta da je umetnica sama pisala o svom radu, ali ne samo o njemu. Pored toga što se bavila slikarstvom, vajarstvom i modnim ilustracijama, Olja je pisala i poeziju.

foto: Sanja Veljković

Plodove svih oblika njene umetnosti možete da vidite na ovoj izložbi koja obiluje i njenim ličnim svakodnevnim predmetima, posebno odevnim, kao i modnim aksesoarima (bila je veliki ljubitelj mode), nameštajem, knjigama i fotografijama. Na izložbi je rekonstruisan Oljin atelje, te sa galerije može da vam se učini kako je vidite dok stvara sedeći pred štafelajem.

foto: Sanja Veljković

Nakon uspešno realizovanih interaktivnih izložbi o Pupinu i ciklusa o Prvom svetskom ratu, Istorijski muzej, kome je nakon Oljine smrti 2009. godine, privremeno dodeljena njena zaostavština, potrudio se da ni ovog puta ne nedostaje interakcije. Autorka izložbe Tijana Jovanović Češka, dizajnerka Izabela Martinov Tomović i direktorka Fonda Olga Olja Ivanjicki – Suzana Spasić, osmislile su jedan kreativan izložbeni prostor koji odiše duhom umetnice, ispunjen mnoštvom eksponata.

foto: Sanja Veljković

Na izložbi nećete videti samo hronološki razvoj stvaralaštva Olge Ivanjicki od njenih početaka, preko Mediale do pop-arta, već, zahvaljujući citatima, njenim zapisima i stihovima, videćete i ono što njenu umetnost, u skladu sa njenom ličnošću, čini istovremeno tako autentičnom, a tako univerzalnom. Ona je u sebi spajala pitanja prošlosti i budućnosti, tradicije i savremenosti, nadrealnog i svakodnevnog, makro i mikrokosmosa i izgledala je kao da zna odgovore na njih, a to se odrazilo prvenstveno na njeno slikarstvo u kome je glavni motiv upravo ona, a potom i jabuke, jagode, drugo voće, školjke, životinje, trkači i astronauti.

foto: Sanja Veljković

Autoportret je rado pozajmljivala od renesansnih majstora od kojih se najviše poistovećivala sa Leonardom da Vinčijem, a osećaj za detalj i simbole od renesansnih i baroknih umetnika sa severa, učitavajući u slike sopstvenu simboliku. Jedan od glavnih odgovora na ta pitanja je možda bilo ono za šta je tvrdila da je i njen cilj – trajanje. Iako njena razmišljanja deluju kosmički i apstraktno, ona je krajnje prizemno vodila računa o tome da objasni svoju umetnost, da je promoviše, kao i da ostavi uputstva za to kako se prema njoj ophoditi nakon što nas ona napusti telom. Želja da se njen muzej osnuje na Kosančićevom vencu još uvek joj nije ostvarena, ali nadajmo se da će jednog dana biti. Do tada uživajte u ovoj izložbi makar do novembra, a petkom od 17 časova na stručnim vođenjima Suzane Spasić saznajte više o našoj nadrealnoj Olji.

piše: Ana Samardžić

Leave a Reply

Your email address will not be published.