Danas ćemo se brzopotezno pozabaviti jednim starim teološkim problemom. Ako postoji Bog koji je sveznajući, da li mi imamo slobodnu volju? Ako kažemo da biti sveznajuć znači:
1.verovati isključivo u istinite sudove (tj. ne postoji lažna stvar u koju Bog veruje);
2.posedovanje svih istinitih sudova koje je moguće imati (tj. da za Boga ne postoje nepoznanice);
3.ispunjavanje ova dva prethodna uslova „svevremenski” (a to znači pre, posle i za vreme trajanja nekog događaja ili činjenice na koje se to znanje odnosi. Za naše potrebe je samo bitno da vreme božijeg znanja o nekom događaju prethodi vremenu ostvarivanja događaja);
da li onda iz toga sledi zaključak:
4.nijedan naš čin ne može biti slobodan, jer se sve dešava tačno onako kako je Bog znao unapred da će se desiti?
Naravno, neće biti prezentovani bilo kakvi definitivni odgovori na ovakvo jedno pitanje. Tema zaslužuje ozbiljan tretman. Ali ovo je usputna filozofija, i mi se ovde stvarima bavimo na blagougodnom nivou površnosti. Stoga ćemo ovde samo navesti jedan zanimljiv, i na prvu ruku vrlo ubedljiv argument koji potvrđuje gore naveden zaključak.
Argument je formulisan od strane filozofa Nelsona Pajka u prepisci sa uvaženim hrišćanskim teologom Alvinom Plantingom.
Koristićemo se primerom i problem formulisati u obliku čestitog pitanja: ako danas Bog zna da ću ja sutra da popijem pivo u podne, da li je u mojoj moći da to sutra u podne ne učinim?
Nama laicima to deluje prilično nekontroverzno. Bože svašta, ako Bog zna da ću ja da popijem to pivo u podne, i ja to ne učinim, onda on ne može da bude sveznajući, jer sam upravo svojom voljom učinio da on to ne bude. Takođe, ako ja ne mogu da učinim ništa da promenim uverenja koje Bog već uveliko ima (kao što je ovo o pivu u podne) onda je suludo govoriti o bilo kakvoj slobodnoj volji, i mi jednostavno imamo privid slobode omogućen našim ljudskim neznanjem. Mnogima će, dakle, izgledati kao da mora da se bira između jednog ili drugog.
Popularan odgovor na ovo, koji pomenuti Plantinga deli, je da ne postoji nikakav problem. On glasi – ako Bog zna da ću ja sutra popiti pivce u podne, ja mogu i dalje da ga ne popijem – to nije nemoguće. Šta on zna ili ne zna ne utiče na bilo koji način na nas, mogli bismo reći, ne predstavlja nikakvu silu u svetu koja čini da ne pijemo pivo kada Bog zna da ga nećemo piti, itd. Kao što, kada se šetam sa drugom po gradu, znam da se on neće odjednom popeti na spomenik Kneza Mihaila i pokazati svetu svoje intimne delove, eto tako Bog zna o pivcetu. Jedina razlika je što Bog zna sve o svemu a mi skoro ništa ni o čemu. To ne znači da je nemoguće da moj drug zapadne u neki egzibicionistički delirijum, samo da to neće učiniti. Pošto smo mi ljudi, onda možemo da kažemo da je to praktično izvesno, ili vrlo verovatno izvesno. Bog nema takav problem jer zna sa 100% sigurnošću šta će biti. A skok od recimo 70% na 100% ne predstavlja suštinsku razliku, jer kako moj (ili svačiji drugi) stepen sigurnosti može da utiče na drugu osobu?
Imajući sve ovo u vidu, odgovor na početni problem glasi jednostavno: Bog zna da li ćeš ti popiti sutra pivo ili ne u podne, ako ga na kraju popiješ, Bog je naravno znao da ćeš to učiniti, ako ne popiješ, Bog je znao da to nećeš učiniti.
Na prvi mah ovo deluje kao šah-mat, iako nekima ostavlja utisak da se radi o nekakvom triku. Nelson Pajk možda pronalazi razlog zbog kojeg to deluje kao duboko nezadovoljavajući odgovor.
Za početak on navodi dve tvrdnje koje se uglavnom bez kontroverzi uzimaju kao aksiomatične: jedna je da je naša slobodna volja ograničena zakonima koji važe u našem univerzumu, a druga, da je ograničena i prošlim događajima. Nije u moći nijednog ljudskog bića da izmeni zakone fizike, niti da učini, sada, da se neki već minuli događaji ne dese. Nije u mojoj moći da skočim do meseca iako je to logička mogućnost, i nije u mojoj moći da učinim da majicu koju sam juče nosio promenim u neku drugu majicu.
Poenta je, naravno, da kad se priča o tome šta je u mojoj moći ne priča se o svim nekontradiktornim hipotetičkim situacijama (mogući svetovi u filozofskom žargonu). Priča se o ovom našem svetu. Dakle, u ovom našem svetu, sa svojim zakonima i svojom istorijom (u koju ulazi božije znanje o popodnevnom pivcetu), da li je u mojoj moći da uradim drugačije nego što je Bog znao da ću da uradim. Pajkov odgovor glasi da nije; ne postoji mogući svet u kome on zna da ću popijem pivce i da ja u tom istom svetu to ne uradim. Postojanje sveznajućeg Boga isključuje slobodnu volju.
piše: Logoreik
jun, 2017.
