„Prever je nežni prijatelj zaljubljenih, sirotih, poniženih, pesnik uličnih klupa i gradskih vrtova, melanholičnog i nasmejanog sveta… On je pesnik najširih narodnih masa…”
Pjer de Boadefr, kritičar.
Bio je pesnik jednostavnih reči, ali komplikovanih tema. Moralista i kritičar društva. Odmetnik, sanjar i anarhista. Pesnik i scenarista…
Žak Prever je rođen u Parizu, 4. februara 1900. godine, i čitav život je ostao pesnik tog grada. Bio je pesnik naroda, kao i Viktor Igo, podjednako ga je cenila i elita i ljudi skromnijeg obrazovanja. Žak Prever se pojavio u vreme kada je poezija dvadesetog veka izgubila na popularnosti, jer su široke narodne mase izgubile dodir sa istom zbog načina života (podsetimo se da je ovo ipak vek ratova i stradanja), te je poezija ostala elitistima i intelektualcima. Prever se koristi rečima svakodnevnog govora za čije razumevanje nije potrebno visoko obrazovanje. To je u skladu sa tematikom njegovih pesma koje su neretko opisivale predgrađe i zabačene, siromašne delove grada, svakidašnjicu običnog čoveka iz radničke klase, ali prožetu ljubavnim osećanjima i melanholijom. Njegove pesme su monolog običnog čoveka, osećajnog čoveka, i sadrže više elemenata usmenog nego pisanog izraza.
„Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk’o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!”Adrijen
Pesnik jedinstvenog stila, uglavnom je koristio slobodan stih, dok je rimu retko upotrebljavao. Prever prezire vezanu rimu. Rime namerno izbegava, kvari i menja. Neko vreme je pripadao nadrealističkom pokretu, te je od istog zadržao netrpeljivost prema rimi. Ipak, ponegde se rime i javljaju, kao podsetnik da on zapravo može rimovati, samo bira da to ne čini.
„Čuvar svetionika ne može da podnese takve stvari
on mnogo voli ptice i on veli
U toliko gore i najzad šta me se tiče!
I gasi svetlost
U daljini jedan brod doživljava brodolom
brod koji dolazi sa ostrvlja
brod natovaren pticama
hiljadama ptica sa ostrvlja
i hiljade su podavljenih ptica.”
Čuvar svetionika mnogo voli ptice
Ispremeštane reči, numeracija i antiteze postale su obeležje njegovog stiha. Tako su, na prvi pogled, pesme jednostavnog jezika, dobijale višeslojna, duboka značenja. Kako je bio svedok svetskih ratova, upravo oni nalaze put ka tematici njegovih pesama. Na nesvakidašnji način Prever peva o ratu, pa tako u pesmi Barbara, koja je stekla veliku popularnost, preko ljubavne scene dolazi do opisa posledica rata i izgleda bombardovanog grada Bresta. Pored rata, ljubav i priroda su česta tema njegove poezije. Prever o prirodi peva sa ljubavlju i navodi primere kako čovek uništava ptice upravo iz prevelike ljubavi prema njima.
„Oh Barbara
Velika je svinjarija taj rat
I šta je sa tobom sada
Pod kišom od gvožđa
Vatre čelika krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je umro nestao ili je još živ”
Barbara
Neobične konstrukcije odlikuju i naslove Preverovih pesama, pa tako imamo nazive poput Pesma o puževima koji idu na pogreb, Prljavo rublje pere se u kući, Koncert nije uspeo i slično. Začudnost naslova pojačava utisak koji pesma nakon čitanja ostavlja.
Film i muzika
Pored poezije, Prever je ostavio trag i u filmskoj industriji, no glavni element njegovih filmova ostaje poezija. Njegove scenarije odlikuju poetski dijalozi, prirodni i zbijeni. Njegovi najpopularniji filmovi su Deca raja, Obala u magli, Staklena bašta ljiljana, Zora se rađa, Kako glupa drama, Večernji gosti i mnogi drugi. Pesma Sena protiče kroz Pariz je prateći tekst istoimenog kratkometražnog filma. Prever je u velikoj meri uticao na francusku kinematografiju. Francuski filmski kritičari konstatovali su da je njegov uticaj na stil dijaloga i način govora u filmu veoma veliki. Način izražavanja glumaca je postao mnogo prirodniji i oslobodio se klasične glume i retorskog govora. Težnje u poeziji je preneo i na scenarije filmova.
Rad na filmu započinje u društvu mlađeg brata, Pjera Prevera, koji se bavio režijom. Kasnije piše scenarije i dijaloge za Karnea, Gremijona, Otan Laru, Renoara, Kajata i druge. Piše i kraće drame i monologe za kabaree i avangardne pozorišne trupe, a radi i na animiranim filmovima.
Neke Preverove pesme su imale uspeha i kao muzičke numere. Na tom polju se angažovao Džozef Kozma, koji je obradio pesme kao što su Jesenje lišće, Šumovi noći, Lov na dete i slično. Preverove pesme pevali su Edit Pjaf, Iv Montan, Nat King Kol i mnogi drugi.
piše: Aleksandra Vujić
