piše: Nevena Stajković
fotografisao: Filip Mićović
Ne samo zbog svoje velelepnosti, već i zbog činjenice da njena izgradnja traje više od veka, Sagrada Familija postala je simbol Barselone, uz koju se uvek vezuje ime Antonija Gaudija, koji je ovom projektu posvetio poslednje decenije života. Ipak, mi ćemo ovom prilikom usmeriti pažnju na čoveka iz Gaudijeve senke, njegovom učeniku, koji je dao nemali doprinos u projektovanju monumentalne katedrale, ali i Kase Batljo i Parka Gvel – zdanja koja se gotovo uvek pripisuju isključivo Gaudijevom geniju.
Žoan Rubio i Belver (1870–1952) bio je katalonski arhitekta, čiji je stil, na početku karijere, pod Gaudijevim uticajem, odisao modernizmom, ali je, kako je vreme odmicalo, u svoj rad utkivao gotičke i neogotičke elemente. Bio je zvanični arhitekta pokrajinske uprave Barselone, te je radio javne projekte i restauracije širom Katalonije.
Jedan od njegovih ambicioznih planova odnosio se na preuređenje Gotičke četvrti, jednog od najstarijih delova Barselone, u kojem se, između uskih uličica i trgova kriju ostaci rimskih zidina, stubovi starog Avgustovog hrama, kao i srednjovekovne građevine koje su nekada bile sedišta crkvene i građanske vlasti. Tu se nalaze i Trg Sant Žaume, istorijsko političko središte grada, kao i Katedrala Barselona i Katedrala Svetog Krsta, podignuta u 13. veku na temeljima starije romaničke crkve. Belverova zamisao uključivala je rušenje svih negotičkih zgrada u blizini Katedrale Barselone i njihovu zamenu neogotičkim objektima, kako bi Gotička četvrt zadržala jedinstveni, autentičan izgled. Međutim, plan je bio odbijen, i to ne nežno – ismevali su ga čak i u lokalnim satiričnim časopisima.
Povređene sujete i srušenih snova, naš arhitekta kuje plan za osvetu. Godinu dana uoči Međunarodne izložbe u Barseloni – 1928 – Belver projektuje Pont del Bisbe (Biskupov most), most koji spaja Palatu Generalitat sa Kućom kanonika preko uske ulice. Zdanje odlikuju mermerna konstrukcija, prelepi triptični prozori i gotička kamena ornamentika s primesama savremenih građevinskih tehnika. No, pravi arhitektin potpis krije se na samom dnu mosta – uklesana lobanja probijena bodežom, zajedno s kletvom namenjenom svakom ko, prolazeći ispod, podigne pogled prema njoj. Legenda navodi da je lobanja prava, ljudska, a ne napravljena od kamena, i ide još dalje – predviđajući da će se čitava Barselona srušiti ukoliko se bodež izvuče.
Međutim, svi mi nedužni za Belverovu neshvaćenost, ne moramo biti kažnjeni. Još jedna legenda kaže da, ako prođemo ispod mosta hodajući unatrag, pogledamo u lobanju i poželimo želju, ona će se ispuniti! Tako je Pont de Bisbe, iako deo odbačenog plana, postao simbol četvrti koju je Belver hteo da sačuva i danas je obavezna stanica na turističkoj mapi grada, te živi dokaz da Barselona nije samo Gaudijeva zaostavština.
jun, 2026.
