piše: Ana Samardžić
Ovo varljivo leto 2020. godine je, izgleda, otkazano, ali sunce, plažu i more neki od nas mogu da vide makar na slikama. Plaža je verovatno za mnoge mesto gde stvarno ništa ne važi, gde su jedina pravila opuštanje i uživanje. Dokumentovane slikom ili fotografijom, aktivnosti i dokolica na plaži započele su kada je to postalo deo svakodnevice ljudi koji su živeli u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, najpre iz zdravstvenih razloga, a potom i kao relaksacija. Kao motivi, plažni predeli bili su izuzetno zastupljeni u umetnosti impresionizma, u skladu sa ispitivanjem svetla, boja i radom na otvorenom (plein-air). Postoji mnoštvo tema i motiva u umetnosti koji su u vezi sa morem, poput brojnih maritimnih pejzaža, priobalja, pomorskih bitaka, mitoloških scena sa raznim morskim nimfama, literarnih junaka, ali ovde će biti reči o odmoru i zabavi na plaži. Predložena muzička numera u pozadini tokom čitanja ovog teksta za reminiscenciju užitka na plaži: Kris Ria (Chris Rea) – Na plaži (On the Beach).
Eduar Mane, Na plaži, 1873.
U Berku na moru, gde je umetnik 1873. godine proveo tri nedelje sa porodicom, Mane je naslikao svoju suprugu i brata koji sede na plaži. Dok je žena zaokupljena knjigom, čovek je zagledan u more, u gotovo istom položaju kao na Maneovoj slici Doručak na travi, koju je umetnik naslikao deset godina ranije. Obučeni i dobro zaštićeni od naleta vetra i peska, oni ukazuju i na namenu plaže u tom periodu. Krajem 19. veka ljudi su na more odlazili najpre u svrhe rehabilitacije i odmora, dok su plaže ne samo na moru, već i pri jezerima (uključujući i gradske) bile popularna izletišta. Najpre su, u viktorijanskom duhu, bez obzira na geografsko područje, ljudi na plaži bili potpuno odeveni, a potom su se, usled društvenih promena krajem 19. i početkom 20. veka, oslobađali odeće i polako prelazili najpre na jednodelne kostime dužih rukava i nogavica, a najzad i na kupaće kostime kakve danas poznajemo, koji su bili znatno praktičniji za kupanje i sušenje.
Vinslou Homer, Mesečina, 1874.
Da je uživanje na plaži moguće i tokom noći, pokazao je američki slikar Vinslou Homer jednom romantičnom scenom. U zagasitim tonovima plave, sive i braon boje, pod mesečevom svetlošću, sede dve figure okrenute leđima, verovatno jedan par. Njihove siluete gotovo se stapaju sa vodom i horizontom, dok pravolinijski tok slike narušava jedino talas koji udara o obalu. Stiče se utisak da u ovakvoj mirnoj tmini možemo i da čujemo sliku upravo uz njegov šum.
Semjuel S. Kar, Trka malih jedrilica, 1881.
Plažu kao mesto zabave i aktivnosti za celu porodicu predstavio je američki slikar Semjuel S. Kar na slici na kojoj mnoštvo dece učestvuje u igri malim jedrilicama i to u delu plaže u kom je voda napravila pogodan bazenčić, dok se na horizontu bele prave jedrilice. Kar je bio poznat po pastoralnom i pejzažnom slikarstvu, a česta tema bili su prizori sa plaže. Plažu su takođe na svojim slikama predstavljali, par decenija kasnije, i američki umetnici, poput Džona Singera Sardženta i Edvarda Henrija Pothasta.
Vladimir Gradojević, Hladno kupatilo na Savi, oko 1905.
Nije baš prava plaža i nije more, ali je podjednako prijatna uživancija. Na fotografiji koju je spontano, a maestralno, zabeležio Vladimir Gradojević grupa dečaka provodi letnje dane u Beogradu, u takozvanom hladnom kupatilu na Savi, smeštenom sa današnje novobeogradske strane, dok se u pozadini vidi Beogradska tvrđava. Početkom 20. veka fotografija je uveliko odnela primat kada je reč o vizuelnim uspomenama sa plaže.
Hoakin Sorolja, Trčanje duž plaže, 1908.
Kako treba da izgleda jedan dan na plaži pored mora, pod suncem i na vrelom pesku, pokazao je španski slikar Hoakin Sorolja, u čijem je slikarstvu plaža bila neiscrpna tema, posebno kada je u pitanju umetnikova rodna Valensija. Troje dece – dve devojčice i jedan dečak – jure plažom sa osmehom na licima, dok se ostala deca brčkaju u talasima. Mokra koža nagog dečaka sija na suncu, dok bele lagane tkanine haljina devojčica lelujaju na vetru, čime se naglašava dinamika njihovih pokreta.
Veljko Stanojević, Kupačice, 1924.
Međuratni period obeležen je, između ostalog, interesovanjem umetnika za predstavljanje života građanske klase. Provođenje slobodnog vremena na izletištima u i van grada, noćni život, šetnje, sportovi, moda… sve su to bile teme koje su zabeležene na slikarskim platnima. Kada je reč o plaži, izuzetno zastupljene bile su predstave brojnih kupačica. Jedan takav motiv naslikao je Veljko Stanojević, koji je od prvobitnog konstruktivističkog slikarstva prešao na idealizovani realizam i koloristički ekspresionizam, primetan i na njegovoj slici Kupačice iz 1924. godine koja se danas čuva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Meks Dupejn, Sunčanje (Sunbaker), 1937.
Verovatno najpoznatija fotografija u Australiji za koju je fotograf Meks Dupejn napravio negativ 1937. godine, stekla je veliku popularnost tek četrdeset godina kasnije, sredinom sedamdesetih, kada se razvila „plažna kultura” Australije. Dupejn je fotografisao svog prijatelja, britanskog bildera, Herolda Selvidža, kako leži na plaži dok se sunča (engl. Sunbaker – onaj koji se sunča), ali iz nesvakidašnje perspektive za to doba. Krupni kadar njegove glave, ramena i ruku na kojima se uočavaju kapljice vode i zrnca peska, iz ovakvog položaja ne dozvoljava da se vidi lice, a sama pozadina je toliko neutralna i neprepoznatljiva, da time ova crno-bela/sepija fotografija postaje gotovo apstraktna. Ta mogućnost da se u naizgled spontanu fotografiju učitaju različiti narativi doprinela je da 1975. godine fotografija stekne kultni status i kasnije dobije niz novih verzija i varijacija na temu.
Sava Šumanović, Na plaži, 1940.
Nasuprot njegovim šidskim pejzažima prekrivenim snegom, stoje brojne šidske kupačice Save Šumanovića koje se u različitim ambijentima, ali uvek blizu vode, sunčaju ili kupaju. One su, u stvari, nastale na osnovu samo jednog modela i zapravo čine umetnikov ciklus pod nazivom Šiđanke. Međutim, jedna njegova slika toplog i živahnog kolorita pod imenom Na plaži, ne predstavlja njegove klasične kupačice, već nekoliko parova figura, mahom zagrljenih, okrenutih leđima posmatraču i zagledanih u brod i vodu (osim jedne figure desno). Slika se čuva u galeriji slika Sava Šumanović u Šidu.
Ken Vider, omot prvog albuma Bič Bojsa, Surfin’ Safari, 1962.
Prilikom fotografisanja za album prvenac Surfin’ Safari 1962. godine, Bič Bojsi (The Beach Boys) su kao petočlani sastav sačinjen od tri brata i dva rođaka, zajedno držali (danas kultnu) plavo-žutu dasku, koja je obeležila celu seriju fotografija na žutom kamionetu nastalih tom prilikom u Rajskoj uvali na Malibu plaži u Los Anđelesu, ali i sledeću seriju fotografija nastalu za drugi album (na prvoj fotografiji dasku drže dvojica, a na drugoj svi članovi). Legenda kaže da je plavo-žutu surfersku dasku sa sobom na snimanje zapravo poneo Denis Vilson, jedini član benda koji je umeo da surfuje. Vrlo brzo, omot za album sa ovom fotografijom postao je ikoničan, a daska je promenila nekoliko naslednika, našavši se jednom prilikom i u muzeju na izložbi povodom pedeset godina benda u Los Anđelesu 2012–2013. godine, a potom je data na aukciju.
Piter Lindberg, Bele košulje, 1988.
Čuveni nemački modni fotograf Piter Lindberg, koji se smatra ocem supermodela devedesetih, uradio je brojne fotografije za Vog (Vogue) i druge prestižne modne časopise inspirisan njegovim muzama kojima su se smatrale najčešće Sindi Kraford, Naomi Kembl, Linda Evanđelista, Kristi Tarlington i Tatjana Patitc. Prilikom jednog fotografisanja za američki Vog, Lindberg je na plaži Santa Monika 1988. godine okupio modele, među kojima su se našle Estel Lefebur, Karen Aleksander, Rejčel Vilijams i već pomenute Linda, Tatjana i Kristi. Obučene samo u bele široke košulje, razigrane i nasmejane na plaži, verovatno nisu ni slutile da će već za dve godine osvojiti svet.
avgust, 2020.
