Napomena čitaocu: Da bi u potpunosti uživali u ovom članku, preporučujemo vam da, zarad boljeg razumevanja istog, istovremeno poslušate zvuke i melodije koje možete pronaći u njemu.
Muzika, kao uostalom i drugi vidovi umetnosti, je kroz istoriju korišćena u najrazličitije praktične svrhe. U paganskim vremenima služila je za izazivanje transa učesnika verskih rituala, kasnije imamo primer korišćenja muzike, a pogotovo impozantnih orgulja, za izazivanje strahopoštovanja prema crkvi i bogu. Kraljevi i ostala vlastela su često naručivali lake pesme kako bi pomoću njih širili vesti o sopstvenim podvizima i vrlinama, a kasnije je naručivanje kompozicija i izdržavanje samih muzičara postao statusni simbol. Ali ništa manju praktičnu ulogu nisu imali i sami zvukovi poput jednoličnog udaranja u doboš radi davanja ritma fizičkim radnicima, zvuka trube koji je označavao istupanje strelaca na ratnom polju ili zvuk crkvenog zvona radi upozorenja ili pozivanja na liturgiju. U današnje vreme ovakva primena muzike i zvuka je uglavnom zastarela i zaboravljena, ali i dalje opstaje u jednom nezamenjivom kutku današnjice – u zvonu telefona.
Krenimo od početka: Prvi ring-ring na fiksnim telefonima je označavao dolazeći poziv i bio je isti za sve modele. To se menja nakon Drugog svetskog rata kada Western Electric uvodi više mogućih zvukova zvona za svoj telefon Model 500, koga se stariji čitaoci sigurno sećaju po njegovom jedinstvenom kružnom brojčaniku i težini kojom možeš vola ubiti. Više zvukova je uvedeno prvenstveno kako bi ljudi u firmama i većim domaćinstvima sa više linija mogli da odrede koji telefon zvoni u datom trenutku. Ubrzo se uvode i prve mini-melodije, a već sredinom osamdesetih ljudima je omogućeno da sami komponuju sopstveno zvono ili da prikače telefone na uređaje/igračke koji proizvode određene zvukove umesto zvona npr. plastična mačka koja mjauče kada vas neko pozove.
Sa prvim modernim mobilnim telefonima broj zvukova i melodija se eksponencijalno povećava. U početku su to skoro uvek već poznate melodije kao što su tema iz Pink Pantera, božićne pesme itd. Tek ’94 Nokia izdvaja trinaest nota iz Valcera za gitaru, trominutne kompozicije španskog romantičara Franciska Tarega. Tih trinaest nota će se čuti širom sveta i postati njihov simbol i ujedno prva prepoznatljiva melodija vezana isključivo za telefone.
Druge telefonske kompanije prate njihov primer: Tako T Mobile razvija svoj T-džing koji se sastoji samo iz par dodira po klavirskim dirkama, izdvojenih iz pesme Hello Ola – Clan Chi. Sony Ericsson 2001 izbacuje jedan od prvih originalnih melodija za zvono, nazvan prosto Sony Ericsson Ringtone. Kasnije će IPhone uz svoje ime neodvojivo vezati zvuk marimbe (instrument sličan ksilofonu, ali koji se obično se pravi od drveta i proizvodi dublji zvuk) bez obzira da li pomoću njih komponuje zvono za poziv ili alarm za buđenje.
U Japanu ove melodije, ali i mogućnost komponovanja sopstvenog zvona, postaju veliki hit. Tako će Japan, zajedno sa Danskom, postati država prvih giganata u proizvodnji tonova za mobilne telefone, a ubrzo im se, naravno, pridružuje i američko tržište, time stvarajući industriju čiji se godišnji promet meri u milijardama dolara.
Ovakvi kratki zvukovi i melodije postaju obavezni deo ne samo mobilne industrije, već i softverskih kompanija, konzola za igrice itd. Windows zvuk prilikom paljenja računara ili Sony efekat kada uključimo igricu su se, zajedno sa gorepomenutim melodijama telefona, vremenom urezali u kolektivnu svest čovečanstva. I kao što su nekad kraljevske porodice imale sopstvene kompozitore čija su dela faktički oni posedovali, tako danas velike korporacije stvaraju melodije koje predstavljaju njihov audio grb i sinonim prepoznatljiv koliko i dizajn njihovih logoa.
piše: Igor Belopavlović
