Holandskog renesansnog slikara, Hijeronimusa Boša, jedni vide kao genijalnog ludaka, drugi kao jeretičkog i sektaškog pobornika, ali ako sagledamo njegovu biografiju i informacije koje se mogu potkrepiti činjenicama, uočicemo da je on bio ugledan građanin i poštovan slikar čije se zanimanje nije razlikovalo od drugih umetnika tog doba. Dela Hijeronimusa Boša čvrsto su povezana sa duhom i atmosferom vremena u kojem su nezadovoljstvo, strah i bolest ophrvali stanovništvo i u kojem je pronalaženje načina za iskupljenje i okajanje greha postalo opsesija. Njegova umetnost bila je angažovana i sa sobom je nosila kompleksne pouke vezane za čovekovu prirodu i život.
Slika Vrt uživanja danas se čuva u muzeju Prado u Madridu. Tačno vreme nastanka dela nije poznato, ali se pretpostavlja da je naslikano u periodu između 1500. i 1505. godine. Neizvestan je i podatak o patronu. Potencijalnim naručiocima slike smatraju se Engelbert II grof od Nasua i vitez reda Ordena zlatnog runa, koji je vladao od 1475. do 1504. godine i njegov naslednik Henrih III grof Nasua i Brede. Delo se može posmatrati kao verna beležnica društva u kojem je stvarano. Tema slike predstavlja preokupaciju čoveka srednjeg veka, a fantazmagorična vizija otkriva umetnika koji sa dolaskom humanizma i novih pogleda na svet postaje svestan svoje kreativnosti i stvaralačke moći.
Na prvi pogled se prvenstveno uočava religiozna dimenzija dela. Zatvoreni paneli triptiha (slike koja ima centralni i dva bočna dela) prikazuju Treći dan stvaranja sveta, trenutka kada je Bog odelio vodu i kopno i stvorio drveće i travu. Kada se krila umetničkog dela otvore, pred posmatračem se pojavljuje fantastičan predeo ispunjen nagim ljudskim figurama, neobičnim arhitektonskim konstrukcijama i čudnovatim plodovima, kroz koje se ilustruje priča o prvim ljudima, Adamu i Evi, potom njihovim grešnim, lucidnim potomcima koji ophrvani porokom uživaju u prividnoj sreći, da bi se na kraju suočili sa strašnim mukama Pakla.
Pored teološke osnove, Vrt uživanja isprepletan je moralnim porukama kao upozorenjima na opasnosti životnog iskušenja. Upravo taj jak osećaj zapanjenosti koje delo izaziva i provocira može da nagoni na razmišljanje o načinu na koji provodimo zemaljski život. Boš čovečanstvu dočarava njegove greške i posledice koje će uslediti ako se ne osvesti i ne vrati na pravi put. U zagonetnoj bašti, na svakom koraku postoji opasnost koja vreba ljudsko telo, a porobljavajući njega, ona zauvek okiva čovekovu dušu lancima prokletstva. Zabranjeno voće i zemaljsko senzualno uživanje prikazano je kroz predstave sočnih bobičastih plodova i prikaze nagih žena koje su najpoželjnija poslastica neobuzdanog nagona. Umetnik slika prolaznost zemaljskog uživanja i upozorava da sladak ukus voćnih sokova brzo nestaje, a zadovoljeni telesni nagoni ponovo se javljaju i postaju sve halapljiviji. To vodi iz greha u greh i u jedan neprekidan niz pogrešnih izbora. U srednjem veku vladalo je mišljenje da moralna pravila direktno proizilaze iz zakona koje je Bog dao Mojsiju. Etičke vrednosti su se izvodile iz višeg sveta – nebesa, jer je Bog otkrio pravila za regulisanje života pojedinca i života društva. Boš na centralnom panelu ilustruje zemlju bez morala. Božija reč iščezla je iz srca i uma ljudi koji su sada preokupirani drugim stvarima. U bašti uživanja i greha ne postoje prave vrednosti koje će usmeriti ljudski rod na put vrline. Kroz alegorični prikaz bludnih muškaraca i žena, Boš kritikuje čovekovu potrebu za predavanjem telesnim impulsima, ljubavi prema hrani i piću, a iznad svega, seksualnom razvratu. Jedni se hrane plodovima, dok ih drugi nose na glavi ili ih čak imaju umesto glave, što ukazuje na količinu strasti koja je ophrvala dotične ljudske individue. Neki se nalaze u samoj utrobi plodova i potpuno se prepuštaju njihovim sladostrastima. Jagode i ostalo voće metafore su seksualnih nagona, a u posesivnom obožavanju voća, muškarci i žene otkrivaju svoju uzbuđenost.
Zemaljske, materijalne i telesne primamljivosti nisu zaobišle ni crkvena lica. Triptih Vrt uživanja u jednoj sekvenci prikazuje i moralni sunovrat crkve. Svinja ogrnuta velom kaluđerice koja tera čoveka da potpiše papir direktno vodeći ga ka grehu, surov je prikaz tadašnjeg stanja u crkvenim krugovima koji su potpali pod greh simonije i korumpiranosti.
Moralni karakter dela još više je izražen kroz simboličnu upotrebu starih narodnih poslovica. Vekovima unazad poslovice se sagledavaju kao sredstva za podučavanje moralnih vrednosti. Par ljubavnika, koji se međusobno miluju i zadovoljavaju svoje telesne nagone, nalazi se u providnom mehuru koji pluta jezerom na vrhu čudnovate voćke. Ova scena odnosi se na izreku Sreća je krhka i lomi se kao staklo. Boš na ovaj način upozorava posmatrača da zemaljska zadovoljstva brzo jenjavaju, pucaju i raspršuju se. Nameće gledaocu pitanje o tome da li je sve to bitno, da li je vredno odreći se večnog blaženstva zarad prolaznih momenata prividne sreće. Još jedna često upotrebljavana poslovica upotpunjuje poruku ovog dela. Velika riba jede malu ribu, izreka je koja se može prepoznati u predstavi konjanika koji jašu oko bazena ispunjenog zavodljivim ženama. U kontekstu celog triptiha, scena predstavlja malu ribu kao simbol grešnika koji hita ka zemaljskim zadovoljstvima i kreće se pravo ka utrobi pakla gde ga čeka đavo oličen u kitu.
Umetnik se koristio ovakvim metaforičkim sadržajem kako bi preneo složena značenja, i kako bi priču triptiha dodatno upotpunio elementima koji dopunjuju moralni karakter dela. Pošto slika govori više od hiljadu reči, ovakvi detalji mogli su samo da pojačaju efekat koji maštovita kompozicija Vrta uživanja već ostavlja na posmatrača. Ako mudar čovek govori u zagonetkama, Boš svoju ideju o ljudskoj taštini i nemoralu, kao i kaznama koje im slede, iskazuje kroz fantazmagoričnu viziju prepunu simbola, skrivenih značenja, metafora, izreka…
Umetnost Hijeronimusa Boša pokreće na razmišljanje. Možda su isprepletana naga tela, gigantsko voće, neobični prizori, fantastičnne sprave za kažnjavanje mogle podstaći čoveka da se osvrne oko sebe. Ovo delo snažne interpretacije trebalo je da poduči, prosvetli svakog ko je spreman da prihvati poruku koju ono nosi. Čini se da Boš kroz ovu neobičnu sliku poručuje, baš kao i sveti Matija: Blago vašim očima što vide…
piše: Gordana Milanović
