Piše: Tamara Živković

Vrapci u oluji je treća knjiga banjalučkog pisca Ninoslava Mitrovića koja je pre par meseci objavljena za izdavačku kuću Imprimatur. Mitrović je pre ove knjige objavio zbirku priča Gluvo doba i roman Crni pupoljak i time se pozicionirao na književnoj sceni kao pisac horora, fantastike i mistike. Međutim, Mitrovićev novi roman žanrovski donekle odstupa od onoga na šta nas je ovaj pisac do sada navikao.

Radnja romana Vrapci u oluji je vremenski smeštena u period posle Prvog svetskog rata, u dvadesete godine 20. veka, tako da bismo ga uslovno mogli odrediti kao ratni roman u jednom širem smislu te reči. Pisac ne stavlja akcenat na sama ratna dešavanja, već se bavi problemima, promenama društva i borbama pojedinca koje su neminovno iznikle iz ratnog iskustva. Žanrovski ovo je jedno izuzetno heterogeno delo jer u sebe, pored ratnog, uključuje i elemente istorijskog romana, ali i drame, trilera i detektivskog romana.

Glavni junak romana je Bogdan Prvulović, kapetan srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Iako je Bogdan u ratu rizikovao svoj život zarad odbrane otadžbine, ista ta otadžbina, ili oni koji njome upravljaju, nije imala zahvalnosti prema žrtvi koju su njena deca podnela. Kako je narednik Dobromir Andrejević u razgovoru sa Bogdanom rekao: „Zato što je naš cenjeni kralj odlučio da otadžbinu gurne pod tepih i da pljune na svoje heroje koji su mu krunu na glavu metnuli, pa da na njihovo mjesto dovede austrijske i ugarske čankolize. One koji su palili i ubijali po Srbiji, postavio je za oficire i podoficire u svojoj službi.”

Ta nepravda i nezahvalnost je inicijalni pokretač svega što će se dalje dešavati u romanu. Nakon što je Bogdan izgubio svoju poziciju u službi, on se sa suprugom Julijom i malim sinom povlači u roditeljsku kuću na selu nadajući se da će uspeti da porodici obezbedi egzistenciju samo od zemlje i svojih deset prstiju. Međutim, zemlja je neplodna, posla za njega nema ni u selu ni u varoši, ma koliko njegovi prsti bili spretni. To Bogdana navodi da se upusti u potragu za koju od samog početka oseća da nije ispravna – narednik Dobromir Andrejević, sa još trojicom muškaraca, sumnjivog porekla i stavova, ubeđuju Bogdana da im se priključi u pronalaženju pljačkaškog plena koji je otet od Srba u toku rata i sakriven u jami u blizini Bogdanove kuće. Iako je Bogdan svestan da nalazak i zadržavanje tog plena nije moralan i ispravan potez, on, shvatajući da nema kako drugačije da obezbedi budućnost sinu i ženi, pristaje. Iako je njegova odluka bila okrenuta ka budućnosti, on tom odlukom njihovu, kao i donekle svoju, budućnost uništava. Taj pograšan izbor koji je Bogdan doneo pokreće lavinu tragičnih dešavanja, jezivih prizora, suza, tuge i bola, ali i osvete, po ma koju cenu.

Možemo reći da je osveta centralni motiv ovog romana, a ona je uvek koban saputnik, i to ne samo po one koji su želju za osvetom izazvali već i po onoga ko tu osvetu sprovodi. Način na koji pisac u romanu tretira pitanje osvete je izuzetno zanimljiv – on se često poigrava sa čitalačkim očekivanjima i osećanjima i ne dozvoljava nam da pretpostavimo šablon po kome će ona delovati. To doprinosi dinamici samog romana.

Roman Vrapci u oluji je uzbudljiva priča o osveti, o nepravdi, o bolu i ljubavi. Ovo je roman koji će vas vratiti u prošlost, ali u kom ćete, nažalost, naći dosta sličnosti sa sadašnjim vremenom, jer oluje nikada ne nestaju, one se samo smiruju i podižu ponovo.

novembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.