Volim te… Ni ja tebe

Sećam se jednog mora, tačnije beogradskog „mora”, nekog letnjeg raspusta, neke godine u prošloj deceniji. Bilo je veoma toplo, a kako bi bilo to drugačije na prelasku jula u avgust. Na Adi je topli povetarac mirisao na kremu za sunčanje, s obzirom na veliki broj kupača. Najednom, sa zvučnika na banderama, što me podseća na Varljivo leto ’68 (bogme, ovo je žežilo kao nikad do tad), krenu jedan intro. Od tog introa krenuo sam da njišem u ritmu po peškiru. Međutim, nakon ritam-gitare sa bas feel-om, te onda organske svevremenske teme, koja krasi ovu kompoziciju, začuo se glas stvorenja za koje ću kasnije saznati da je Džejn Berkin, a onda se začuo glas lika, kog jednostavno nisam hteo da slušam, s obzirom na moje mlađe godine i opterećenost ženskim polom. Naravno, u moje uši se vratio tada, za mene, aktuelni Vatreni Poljubac sa jednako vatrenim temama na hormonski pogon.

Gospodin, čiji me je glas tako odbio, zove se Serž Genzbur, a numera Je t’aime… moi non plus iz 1969. godine. Legendarni francuski muzičar i kompozitor, prekaljeni šansonjer, mada mu ni žanrovi poput rokenrola, regea i hip-hopa nisu bili strani. Ako bi baš morao da koristim poređenja, ovaj čovek je imao emociju Tome Zdravkovića, sirovost i provokativnost Milića Vukašinovića (frontmena gorepomenutog benda, mada su delili i sklonost ka istim porocima), a sve to u izražajnoj formi Dragana Stojnića, Arsena Dedića ili Đorđa Balaševića. Kompleksno, zar ne? Slažem se. No, preporučujem film Gainsbourg (Vie Heroique), i to toplo.

Priča o ovoj pesmi počinje dve godine ranije, 1967, da budem određeniji. Serž Genzbur je, već u ovo vreme, etablirani francuski muzičar, poznat po svom poročnom stilu života, zbog čega je već markiran u francuskom javnom životu kao problematičan tip. Njegova tadašnja ljubavnica je, ni manje ni više, san naših stričeva, ujaka, očeva, teči, bogme i deda, Brižit Bardo. Pored pesme Bonnie et Clyde, Genzbur komponuje i Je t’aime… moi non plus koju izvodi sa Bardoovom. Očevici sa tog snimanja kažu da se par zatvorio u staklenu komoru za snimanje i tu bio poprilično prisan naredna dva sata. Nažalost, izdavanje verzije koju je Genzbur snimio sa Bardoovom sprečio je njen tadašnji muž, privredni magnat, Ginter Saks. Muž? Da, muž! Bardoova je pobegla kod Genzbura od njega. Ipak, ugledala je svetlost dana 1986. godine, punih 19 godina kasnije.

Dve godine kasnije, Genzbur započinje ljubavnu vezu sa Džejn Berkin, tada mladom engleskom glumicom, koja je za sobom imala jedan propali brak. Kada je Birkinova čula verziju pesme sa Bardoovom, odmah je poželela da uđu u studio i snime ovu kompoziciju. Naložio joj je da otpeva pesmu za oktavu više nego inače „da bi zvučala kao mali dečak” (diskutabilno, zar ne?). Pojavile su se priče u umetničkim kuloarima da je na snimku zabeležen seksualni odnos između Berkinove i Genzbura, međutim, sama Berkinova je odbacila ovakve glasine na dovitljiv način, smatrajući da svako ko je ušao u muzički studio zna da je to jedno od poslednjih mesta na svetu za vođenje ljubavi, a i da se tako nešto dogodilo, ni longplej ploča ne bi mogla to da zabeleži. Svakako, otkrila je da se zanosila u uzdisanju tokom pesme, pa je i sam Genzbur morao u tome da je smiruje. Takođe, Genzbur je pitao i druge pevačice, poput Marijane Fejtful, Valeri Lagranž i Mirej Dark, da sa njim obrade ovu pesmu, međutim, nisu bile zainteresovane.

Tema pesme je razgovor ljubavnog para prilikom vođenja ljubavi. Naslov je inspirisan izrekom Salvadora Dalija : „Pikaso je Španac, i ja sam Španac. Pikaso je genije, i ja sam genije. Pikaso je komunista, ni ja nisam komunista.” aludirajući na lažnu privrženost Pikasa komunističkoj ideji.

Život pesme nakon izdavanja je još turbulentniji. Kada je Genzbur prvi put otpevao u jednom pariskom restoranu, prisutni su momentalno spustili svoj pribor za jelo, a neki čak i izašli. Javnost koja je znala za verziju sa Bardoovom, osula je baražnu paljbu po Genzburu, a ništa manju i nakon izdatog singla sa Berkinovom. Zbog silnih uzdisaja i izdisaja i erotskog naboja kompozicije, bila je zabranjena u Španiji, Švedskoj, Brazilu, Velikoj Britaniji, Italiji, Portugalu, pre 23 časa istog dana u Francuskoj, mnogim stanicama u SAD. Postoji i glasina da je rimski papa ekskomunicirao italijanskog izdavača ove ploče. Genzbur je na tu glasinu samo dobacio da je „Papa njegov najbolji pi-ar.” Pesma nije izvođena uživo, ali je zanimljivo da, i pored zabrane Bi-Bi-Sija, uspela da postane prvi broj 1 na britanskim top-listama koji je prethodno bio zabranjen, kao i prva strana pesma koja se tu našla.

Dodatnu težinu ovoj kompoziciji daju i imena poput Đorđa Morodera i Done Samer, grupe Hot Butter, Malkolma MekLarena, kao i  grupe Pet Shop Boys, koji su obradili ovaj francuski pop standard.

Bliži se leto, valjalo bi se pripremiti. Povetarac mirisa kreme za sunčanje, peškir, vedro nebo. Hormoni su se pomalo smirili, a nadam se da su zvučnici na Adi funkcionalni. Kao onomad.

piše: Pavle R. Srdić