Vodolija – Bura

Tamo [u Aheji] je zemlja okružena visokim planinama, bogata ovcama i pašnjacima, gde Prometej, sin Japetov, zače dobrog Deukaliona, koji prvi osnova gradove, i podiže hramove besmrtnim bogovima, i prvi vladaše ljudima. Ovu zemlju susedi njeni zvaše Haemonia (Tesalija).

Argonautika, III vek pre Hrista

Ovo je kratak uvod u jedan od dva mita o astrološkom znaku Vodolije. Valjalo bi, kao i sa Škorpionom, razbiti još jednu čestu zabludu koja se tiče ovog znaka. Kod Škorpiona ticala se pola, naime, najčešće se govori da je neko u znaku Škorpije, što je netačno, jer je u pitanju Škorpion.

Kod Vodolije u pitanju je element sa kojim se povezuje. Premda ga zbog imena najčešće svrstavaju u vodene znakove, Vodolija, uz Blizance i Vagu, pripada vazdušnom trojstvu. Ime, istina, može navesti na pogrešan trag, pravilniji bi naziv možda bio Vodonoša jer je u pitanju Onaj-koji-donosi-vodu, a ne sama voda.

Deukalion se može smatrati grčkom verzijom jedne od najučestalijih tema svih civilizacija Starog sveta, kao i jedne od najvećih ljudskih fascinacija uopšte: Potopom.

Već na samom početku nailazimo na pregršt verzija ovog mita, ali se otprilike možemo složiti da je počelo ovako: Likaon, Pelazg, kralj starijeg naroda od Helena, vladar Arkadije, žrtvuje Zevsu dečaka. Zevs, užasnut, šalje Potop kako bi sprao ovakvo zlo sa sveta. Kako nam veli najpotpuniji izvor, pesnik Ovidije u svojim Metamorfozama, vladar grada i oblasti Ftije, Deukalion, bi upozoren od strane svog oca, Prometeja, na nadolazeći Potop. Otac mu reče da sagradi veliki kovčeg, opskrbi ga namirnicama za devet dana, smesti unutra svoju ženu Piru, ćerku svog strica, Epimeteja, i sačeka da usud prođe. Kovčeg im se navodno zaustavio ili na planini Parnas ili na Etni, na Siciliji, ili na Atosu ili na Otrisu, u Tesaliji. Prema Ovidijevoj verziji, životinje nisu spasene.

Po svršetku ove nesreće, Deukalion je upitao proročište u Temi kako da obnovi ljudsku populaciju. Budući da su i stvorenja u proročištu u Temi najverovatnije bili takođe ljudi, ovo nam govori da je, za razliku od npr. biblijskog Potopa, ovaj grčki bio više lokalnog karaktera. Uglavnom, proročište reče Deukalionu da pokrije glavu i da baca kosti svoje majke sebi iza ramena. Deukalion i Pira razumeše da im je majka, Zemlja, Gaja, a da su kosti kamenje, te ih uzeše i bacaše iza sebe. Deukalionovi postaše muškarci, a Pirini – žene.

U Srednjem veku postojalo je mišljenje koje je određene grčke mitove smatralo istinitima, te pokušavalo da ih smesti u određeni vremenski period. Prema nekim istoričarima, ovaj Potop odigrao se oko 1528. godine pre Hrista, a Aurelije Avgustin u svom delu Kraljevstvo božije navodi da su Deukalion i njegov otac, Prometej, Mojsijevi savremenici.

Ganimed, koji je najlepši bio od sviju smrtnika ljudi;

bozi ga ugrabiše lepote njegove radi,

Zeusu da toči vino, med bozima da bude vazda.

Ilijada, VIII vek pre Hrista

 Kao što stih i kaže, Ganimed, sin Trosov, osnivača Troje, beše najlepši mladić na svetu. Dok se starao o ovcama, na legendarnoj gori Ida, oteo ga je Zevs. Ili je poslao orla po Ganimeda ili se sam pretvorio u orla i odneo mladića na Olimp. U normalnim okolnostima ovo bi bio tipičan slučaj grčke pederastije: stariji muškarac, često aristokrata, u ovom slučaju čak bog, uzeo bi za ljubavnika i učenika mlađeg. Bila je to čast kako za jednog, tako i za drugog. Ali ovde je Zevs bio u pitanju. Jeste Ganimedu darovao besmrtnost i večnu mladost, ali ga je sveo na roba. Ganimed mu je prinosio pehar, iz koga je Zevs pio ambroziju. Jednoga dana, Ganimed se pobunio. Prosuo je svu ambroziju na Zemlju, kako bi označio da više ne želi da bude peharnik. Ambrozija je pala na Zemlju i uzrokovala obilne kiše, koje su se pretvorile u poplave, a koje su uzrokovale Potop koji je zahvatio celu Zemlju.

Videvši Ganimedov čin, Zevs u početku htede da ga kazni, ali, u jednom od retkih momenata samorefleksije, Zevs shvata kako se i na koji način poneo prema mladiću i kako bi mu se iskupio, postavio ga je na nebo kao Onoga-koji-donosi-vodu.

Koji su motivi prisutni u ova dva mita? Najupadljiviji svakako je Potop. A Potop, jeste promena. Totalna, nagla, neumoljiva, nepovratna i u oba slučaja, izazvana nepravdom. U prvome je žrtvovani dečak, u drugome je tretman Ganimeda od strane Zevsa. Imamo i pobunu: Prometejevu pobunu protiv Zevsove odluke da sve ljude Arkadije podavi, kao i Ganimedovu pobunu protiv ropstva.

Dakle, pobuna, protiv nepravde i ropstva, koja za posledicu ima kompletnu i nepovratnu promenu. To je znak Vodolije, sa svojim ekscentričnim vladaocem Uranom. To je i priroda ovih svakodnevnih Prometeja, rođenih između 21. januara i 20. februara.

To je čuveno Doba Vodolije u koje je svet uplovio ili uplovljava ili će pak tek da uplovi, proces svakako ne traje jedan dan, te je i datuma za određivanje mnogo. Posledice vidimo svuda oko sebe: preispitivanje i rušenje političkih, verskih, ekonomskih, kulturoloških, naučnih, seksualnih i svakih drugih doktrina. U čemu ljudi treba da budu obazrivi. U čemu svakako neće biti obazrivi. Doba Vodolije iznedrilo je novu obnovu interesovanja za ljudsku duhovnost, za proširenje svesti, za preispitivanja šta taj termin uopšte znači. Iznedrilo je i svoj antipod, komunizam: distopijski sistem, bez nacije, naroda, vere i klase, usmeren i priznajući isključivo materijalnu jednakost svih.

Internet, opštu povezanost, kao i globalizaciju.

Nezamisliv napredak u nauci, kao i kompletnu materijalizaciju i rigidnost iste.

Nuklearnu energiju, kao i naoružanje.

A sve to tek je početak…

piše: Andrej Pipović

januar, 2018.