piše: MoonQueen
Za septembarski prikaz izložbe odlučila sam da vas vozim u jedan pomalo neobičan privatni muzej u Beogradu, u čijoj stalnoj postavci i pričama sam veoma uživala. Naša adresa je Senjak, ulica Brzakova 2, a konačno odredište kuća Vladana Konstantinovića Štaleta, u okviru koje se nalazi muzej mnogima omiljenog prevoznog sredstva – čuvene italijanske vespe.
Vespa muzej Srbija osnovan je 2012. godine po ugledu na Vespa muzej iz Pontadere, industrijskog gradića u okolini Pize u kojem se nalazi fabrika Pjađio na čijoj traci je ovo prevozno sredstvo rođeno. Muzej u Beogradu sadrži puno modela nastalih od četrdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, što je vremensko razdoblje u okviru kojeg su pravljene vespe sa ručnim menjačem i zadnjom nožnom kočnicom, one koje bi iskusni vesparoši nazvali jedinim pravim (osamdesetih godina prelazi se na automatski menjač). Postavljene hronološkim redom, prikazane vespe pričaju priču o nastanku i razvitku ovog prevoznog sredstva, njegovim najznačajnijim modelima koji svedoče o promenama i različitim stilovima vespe, a prikazani su i modeli koji su proizvedeni u raznim zemljama širom sveta.
Da li znate gde je i kada nastala prva vespa? Fabrika Pjađio, osnovana davne 1884. godine, isprva se bavila proizvodnjom železničkih pruga i motora za avione. Nakon Drugog svetskog rata, usled velike krize koja zahvata italijansku ekonomiju, inženjer Koradino d’Askanio konstruiše prvi model skutera koji dobija ime po italijanskoj reči za osu – vespa.
Posmatrajući izložene primerke i slušajući priču vlasnika muzeja, saznaćete kako je vespa s vremenom menjala svoj izgled i šta se dešavalo sa farovima, veličinom točkova i ostalim delovima. Među prikazanim vespama teško je odlučiti se za najlepšu, mada ćete videti koji modeli su se posebno dopali Draganu Nikoliću ili Novaku Đokoviću, a tu je i zlatna vespa sa prikolicom koja, sudeći po reakcijama posetilaca, za sada zauzima mesto najomiljenije. Videćete i koje tri vespe se smatraju „svetim trojstvom” u svetu vesparoša, vespu sa lažnom rđom koja je meni bila jedna od najlepših, francuski model vespe registrovan kao bicikl sa pomoćnim motorom (s obzirom na to da je bio namenjen osobama mlađim od osamnaest godina) i mnoge druge zanimljive primerke.
Osim samih skutera, imaćete prilike da pogledate i neke od predmeta koji čine sastavni deo života na vespi i njenih ljubitelja: zid pun banera klubova prijatelja muzeja, člansku kartu jednog od najpoznatijih vesparoša Srbije – Zorana Luburića Lubure, medalje koje je muzej osvojio izlažući svoje eksponate na skupovima širom Evrope i mala prevozna sredstava na četiri točka sa logoom vespe koje je fabrika Pjađio proizvodila za lako snabdevanje i dostavljanje rezervnih delova materijala kroz uske ulice italijanskih gradova.
Još jedna zanimljivost koju sam naučila je ta da svaki muzej vespi ima obavezu da u svojoj stalnoj postavci izloži ove dvotočkaše u bojama nacionalne zastave, što je ispoštovao i muzej u Beogradu.
Pored bogate kolekcije koju poseduje, Vespa muzej Srbije je veoma aktivan učesnik izložbi vespi u svetu, a može se pohvaliti i raznovrsnim programima koje organizuje, poput predstave Vesparoš ili Vespavizije – muzičkog festivala na kojem se izvode originalne kompozicije posvećene ovoj lepotici na dva točka. U planu je i jedna zanimljiva izložba o kojoj ćemo vam reći nešto više kada bude realizovana.
Za kraj, osim što vam preporučujem da posetite Vespa muzej Srbije, ukoliko vas interesuje istorija i popularnost ovog vozila u Beogradu, posetite sajt muzeja i pogledajte kratak dokumentarni film Vespa priča. Poznati glas Gorana Sultanovića upoznaće vas sa najpoznatijim vesparošima našeg grada i zanimljivostima iz života ovog vozila u Beogradu. Sazaćete šta znači izraz „uhvatiti zeca”, gde su se ljubitelji vespe najčešće sastajali, u kojoj beogradskoj ulici je živelo najviše vesparoša, ambasada koje države je imala kurira na vespi, zašto je policija stalno zaustavljala i pisala kazne jednoj dami na vespi i još mnogo toga. Sigurna sam da ćete poželeti da se i sami provozate na ovom čuvenom dvotočkašu, ili barem pogledate neki stari film u kojem to čine njegovi junaci.
septembar, 2020.
