Kod Poljaka se za boginju Devanu vezuju slična svojstva, pa je moguće da su ovo dva različita imena iste boginje. Još neki nazivi sličnih boginja su: Deva, Danica, Diva, Živana i Živa. U nekim legendama kraljica rusalki je Diva ili Divka. O popularnosti boginje Vesne dosta govori i to da je kod nas i dalje upravo to relativno često žensko ime.
I fizičke predstave ove dve boginje su potpuno suprotne, Morana je bleda i ispijena, dok je Vesna rumena i bujna, prava personifikacija proleća. Prikazuje se kao lepa i nasmejana žena, duge kose ukrašene cvećem, a obično je ili naga ili prekrivena nekim biljem, najčešće cvećem i paprati. Paprat je sveto bilje i označava plodnost, dok cveće širi opojan miris karakterističan za Vesnu. U rukama nekad drži voće (jabuku ili grožđe), nekad cveće. Lasta, koja je takođe simbol ove boginje, nalazi joj se na desnoj ruci. Ove ptice simbolizuju dobru sreću, nikada nisu lovljene, a kada bi svile gnezdo pod nečijim krovom, smatralo se da donose sreću. Pored lasta, Vesnina ptica je i roda.
Dodole, mlade devojke koje pevaju i nose vence od trave, žita i vinove loze na glavama, prilikom igre u kolu biraju svoju predvodnicu koja je odevena samo u travu i cveće. Glavna dodola simbolizuje upravo Vesnu.
Čak dva praznika posvećena ovoj boginji proleća zadržali su se do danas – Cveti i Mladenci. Mladence slave oni koji su sklopili brak prethodne godine i za tu priliku se spremaju karakteristični kolači sa medom – mladenčići. U vreme obreda za vreme Vesninog cvetnog praznika vernicima se davao leskov pupoljak ili list gloga da progutaju, a deca su kićena vrbinim grančicama, a oko vrata su im kačeni venci. Ovaj običaj se zadržao do danas i vezuje se za praznik koji se naziva Vrbica.
Prema legendi, Vesnu svakog proleća, kada Morana ode, Stribor donosi na krilima vetra. Uz nju je često bio i Jarilo koji ju je čuvao.
piše: Aleksandra Vujić
april, 2019.
