Džudit Lejster, Veseli trio, 1629, izvor: Wikimedia Commons

piše: MoonQueen

Godinu počinjemo slavljem, pićem, muzikom i dobrim društvom, zbog čega je slika Veseli trio, holandske umetnice Džudit Lejster, pravi izbor za našu januarsku Sliku meseca. Nadamo se da ste, poput ljudi na ovoj slici, i vi novogodišnju noć proslavili u društvu najboljih prijatelja i zabavali se podjednako dobro.

Ova oda prijateljstvu i dobroj zabavi nastala je 1629. godine, i lep je podsetnik na to da se od 17. veka do današnjeg dana u shvatanju druženja i slavlja malo toga promenilo. Glavna tema slike jeste vesela družina, motiv koji je u holandskom i flamanskom žanr slikarstvu 17. veka bio veoma čest i popularan, a verovatno je do slikarskog platna stigao preko istoimenog motiva italijanske komedije del arte. U pitanju je prikaz male grupe ljudi, prijatelja, koji uživaju u veseloj dokolici ispunjenoj muzikom i pićem. Ponekad, tema je imala moralizatorski karakter i podsećala je posmatrača na posledice prekomerne konzumacije alkoloha i uopšte, poročnog ponašanja, ali je ponekad cilj ovakvih slika bio samo prikaz nevine zabave i ljudi koji uživaju u životu. Džudit Lejster je u svom opusu ostavila obe varijante motiva.

Istih dimenzija kao Veseli trio je i njena slika Poslednja kap, nastala 1639. godine. Deceniju mlađa od Veselog tria, Poslednja kap je često viđena kao par ove slike, s obzirom na sličnu tematiku – uživanje u piću. Posmatrajući Poslednju kap na kojoj je jedan od pripadnika vesele družine sama Smrt (koja peščanim satom u ruci upozorava da je vreme ovozemaljskog života na izmaku), stiče se utisak drugačiji od onog koji pruža Veseli trio. Dok je jedna slika osvetljena tamnim, nokturnim svetlom koje dopire od plamena sveće i jasno upućuje na posledice poročnog života, druga scena je prikazana po dnevnom svetlu i manje je zlokobna. Sličnost likova prikazanih na obe navodi na pretpostavku da je u pitanju jedna ista pijanka, započeta tokom dana, dok je još sve imalo prizvuk zabave, i nastavljena do duboko u noć kada je vrag, bukvalno, došao da odnese šalu.

Motiv pijanstva je u holandskoj i flamanskoj sredini ovog perioda bio veoma čest. Procenjuje se da gotovo dve trećine žanr slikarstva nizozemskih zemalja 17. veka prikazuje ljude koji konzumiraju alkohol.

Džudit Lejster, Poslednja kap, 1639, izvor: Wikimedia Commons

Da su ova slika, ili ova tema, bile posebno važne za slikarku govori i činjenica da se figura mladića sa violinom, predstavljena u desnom uglu Veselog tria, našla na još jednoj njenoj slici – Autoportretu iz 1630. godine. Naime, Džudit je sebe prikazala u neobično ležernoj pozi za ono vreme, odevenu u raskošan kostim i sa neizostavnim atributima svoje profesije – paletom i kistom u rukama, i štafelajem u pozadini. Upravo se tom prilikom, verovatno ne sasvim slučajno, na štafelaju našao lik violiniste, godinu dana ranije prikazanog kako muzikom zabavlja svoje drugare.

Sve do 1903. godine slika Veseli trio, zajedno sa još mnogim Lejsterinim delima, pripisivana je pogrešno Fransu Halsu. Nakon smrti slikarka je pala u zaborav, a neko je tokom vekova koji su usledili preko njenih potpisa lažirao potpis daleko poznatijeg Fransa Halsa, koji je živeo i stvarao u istom periodu kao i Džudit. Holandski istoričar umetnosti Kornelis Hofstede de Grot, otkrio je krajem 19. veka osam njemu pogrešno pripisanih slika i izvukao ime Džudit Lejster iz anonimnosti. Zahvaljujući Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu u kojoj se čuva Lejsterin Autoportret 2009. godine organizovana je retrospektivna izložba dela ove umetnice koja je pokrenula novi talas interesovanja za njen život i stvaralaštvo.

Džudit Lejster, Autoportret, 1630, izvor: Wikimedia Commons

Džudit Lejster je holandska umetnica rođena u Harlemu 1609. godine. Slikarstvom se bavila od rane mladosti, a sa dvadeset četiri godine postala je jedna od prvih žena članica slikarske Gilde Svetog Luke u svom gradu. Interesovala se pretežno za portrete, mrtve prirode i žanr-scene. Bila je uspešna slikarka, imala je svoj studio, šegrte i učenike, a poznato je i to da je izvela kolegu Fransa Halsa na sud pod optužbom da joj je „ukrao” jednog od asistenata. Do udaje 1636. godine slikala je samostalno, potpisujući dela svojim imenom, da bi nakon stupanja u brak verovatno pomagala u radionici svog muža, takođe slikara. Jedan od najranijih pomena njenog stvaralaštva nalazi se u knjizi Opis i pohvala grada Harlema iz 1628. godine čiji je autor Džuditin sugrađanin, harlemski pesnik Semjuel Ampcingin.

januar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.