foto: MoonQueen

piše: MoonQueen

U avgustu vas vodimo u Muzej nauke i tehnike na izložbu neobičnog naslova Vernisaž, čije ime odmah na početku treba pojasniti. Vernisaž je posrbljena francuska reč vernissage čiji bi bukvalan prevod bio lakirati, ali je tokom 19. veka u fancuskoj kulturi počela da se koristi u kontekstu svečanog otvaranja izložbe i njenog prvog sagledavanja. Kako su ovom prilikom u Muzeju nauke i tehnike izložena dela likovne umetnosti koja pripadaju fundusu tri muzejske zbirke (zbirci arhitekture i graditeljstva, zbirci vodnog saobraćaja i zbirci Srpskog lekarskog društva), a koja su, shodno svom mediju, pažnju dobijala ređe od drugih vrsta predmeta, ovom prilikom je veliki deo njih zaista premijerno prikazan srpskoj publici, što objašnjava i potvrđuje naslov izložbe.

Izložba je postavljena u dve prostorije, pa ćete se po ulasku u prvu upoznati sa akvarelima dvojice arhitekata i jednog slikara – Nikole (ili Nikolaja) Krasnova, Grigorija Samjolova i Jefte Perića. Verovatno najpoznatiji od njih, Nikolaj Krasnov, osim što je imao oštro oko i preciznu ruku za arhitektonski crtež, bio je i veoma vešt akvarelista, o čemu govore i ovde prikazani radovi koji nas upoznaju sa dizajnom enterijera Doma narodne skupštine i njegovim različitim prostorijama, diplomatskim salonom, velikom skupštinskom salom i kabinetima – predsednika, ministara i poslanika. Čak i ako vas skupštinške fotelje nikada nisu previše zanimale, ovom prilikom ćete moći da im se divite iskreno i bez griže savesti jer su naslikane preciznošću arhitekte sa šarmom akvareliste, kakav je Nikolaj Krasnov očigledno bio. Nešto nežniji, u tonovima više pastelan, a oblikom razuđeniji jeste Enterijer hotela Moskva Grigorija Samjolova iz 1969. godine koji bi mogao da parira najuspelijim scenografskim rešenjima za romantične drame iz bilo koje decenije prethodnog veka.

foto: MoonQueen

U narednoj, mnogo većoj prostoriji akcenat je stavljen na istoriju medicine i lekаrske prakse u Srba, tj. njenim najznačajnijim ljudima o kojima se, po mojoj ličnoj proceni, ne govori onoliko koliko bi trebalo, a koji su svojim radom, istraživanjima i upornom nepokolebljivošću da Srbiju izvuku iz blata neznanja i nehigijene zaslužni što danas imamo pravo na lečenje i pravo na zdravlje. Videćete portrete Laze Lazarevića, Aleksandra Đ. Kostića, Panajota Papakostopulosa, Svetozara Atanasijevića, Lazara Dokića, Vojislava Subotića, Nikole P. Krstića, Koste Todorovića, Dušana Stojimirovića, portretne biste Vladimira Stanojevića, Borislava Božovića i Vladana Đorđevića, kao i profil u reljefu Jevrema Žujovića koji je uradio Đorđe Jovanović. Možda većinu ovih imena ne prepoznajete kao ni ja, ali dobra stvar je što legende pored svakog izloženog portreta govore i o prikazanoj ličnosti i o autoru slike. Čitajuci ih, saznaćete koliko je pionirskog rada popločalo karijere ovih lekara i u koliko su oblasti i dostignuća bili „prvi”. A kako je veliki broj njih bio izrazito znatiželjan, visoko obrazovan, multitalentovan i, rekla bih, prosto genijalan, većina ih je, osim u medicini, ostavila traga u još nekim oblastima nauke ili umetnosti, pa se u obližnjim vitrinama nalaze njihovi pribori i alati, književna dela (na primer, Antigona koju je na sprski preveo upravo dr Papakostopulos), beleške, pisma i fotografije koje još bolje ilustruju njihov sveobuhvatan rad.

Jedna od zanimljivosti koje ćete videti na izložbi je fotografija rendgenskog snimka leve šake kralja Petra Karađorđevića koju je načinio dr Nikola P. Krstić 1906. godine ili kasnije (tako je zvanično navedeno). Na snimku se može videti „projektil u III kosti zapešća”, tj. metak u trećem prstu što je zaista intimna i retko viđena, ali meni beskrajno zanimljiva slika jednog kralja.

foto: MoonQueen

Još jedna manja celina izložbe prikazuje dela pozajmljena iz zbirke vodnog saobraćaja, što će biti pravi desert za ljubitelje brodova i kapetanskih uniformi (jer vas jedna takva, sa sve zlatnom dugmadi i kopčanjem u dva reda, čeka u uglu). Ovde ćete saznati više o dvojici kapetana „superstarova” srpske navigacije, Mladenu St. Đuričiću i Janku Popoviću. Njihove karijere ne pripadaju istom razdoblju, ali su im životni putevi, kao što i dolikuje kapetanima, bili filmski zanimljivi, a jedan od njih se, okačivši kapetansku kapu o klin, posvetio ljubavi prema knjizi i postao pisac (šokirao me je broj njegovih dela) i – bibliotekar!

No, vratimo se na priču o medicini i zdravlju. Na kraju izložbe, tj. u dnu prostorije, na zasebnom zidu, zarad poštovanja njenog formata i teme, nalazi se slika Pored bolesničke postelje Hajnriha Lesinga, sina čuvenog nemačkog slikara Karla Fridriha Lesinga. Tema je uobičajena za pozni 19. vek – naučna i medicinska otkrića produžavaju ljudski vek, što menja odnos čoveka prema smrti, pa se ona doživljava, i shodno tome prikazuje, sve tragičnije. Odnos ironično preokrenutog kruga života, u kojem mlada žena umire dok pored njene samrtne postelje sedi starac, moguće lekar, motiv je koji se može videti u radu mnogih umetnika ove epohe. Zanimljivost vezana za ovu konkretnu sliku je njena sudbina koja ju je dovela do našeg Muzeja nauke i tehnike – 2019. godine prof. dr Mihael Podvinec poklonio ju je muzeju uz reči da je ona umnogome uticala na njegov lekarski poziv. U porodicu Podvinec sliku su doneli Mihaelovi baba i deda kao poklon svom sinu, Mihailovom ocu, takođe lekaru.

O značaju ovih ličnosti može se pisati danima, što ovom prilikom ja neću ni pokušati da uradim, nadajući se da će vas moja opažanja i utisci podstaći da sami posetite izložbu i upoznate se sa značajnim delima i naobičnim sudbinama ovih zaista velikih stručnjaka i ljudi.  

foto: MoonQueen

Jedina „mana” izložbe je njena tematska neopredeljenost i razuđenost koja je proistekla iz objedinjavanja dela po mediju, a ne temi, na šta smo, uglavnom, navikli. Da je prikazivala samo portrete srpskih lekara i na taj način ispričala priču o istoriji srpske medicine, meni bi bila sasvim dovoljna, dok ovako dobijamo letimičan uvid i u akvarele arhitekata i sudbinu mornara koji nisu razrađeni u istoj meri kao dominantna celina. No, kao što na uvodnom panelu piše, i kao što je samim naslovom obećano, ova izložba nam daje samo prvi uvid u likovna dela koja se čuvaju u zbirkama muzeja, a koja tek čekaju svoje istraživače, precizna smeštanja u kontekste vremena i prostora u kojima su nastajala i nova, detaljnija tumačenja. Bez obzira na šarenolikost izloženog materijala, na izložbi se može dosta toga naučiti i otkriti, pogotovu ako su vam pomenute oblasti „slabe tačke” kao što su meni, a naći se makar na sat vremena u „društvu” ovih ljudi zaista vraća veru u ideale i oplemenjuje dušu. Stoga vam preporučujem da izložbu Vernisaž – Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike obavezno posetite do 5. septembra do kada će biti otvorena.

avgust, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.