piše: Ana Samardžić
Dobro došli u novu rubriku Detalj za kraj. U njoj će svaki put biti predstavljeno neko drugo umetničko delo, a da se ime autora i naziv dela ne pomenu nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije (slike, skulpture, arhitektonskog dela ili nekog drugog umetničkog predmeta) sami saznate o kom delu i umetniku je reč. Pozivamo drage čitaoce da svoje odgovore podele sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.
Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.
Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.
Na ovom svetu postoji mnoštvo remek-dela, ali samo neka od njih izazivaju u nama nevericu usled njihove savršene izrade. Jedno od takvih je barokna skulptura, o kojoj će ovde biti reči, nastala u periodu između 1621. i 1622. godine. U ovom tekstu, zvaćemo je On i ona, mada zvanični naziv sadrži samo njeno ime i, iako možda deluje romantično, nije sasvim. Nezvanični nazivi sadrže njihova oba imena, često i u latinskoj i u grčkoj verziji. Takođe, čin koji je opisan u naslovu, prevodi se najčešće neutralnije, dok nekad može imati i nasilnu, seksualnu konotaciju.
U pitanju su dva božanstva, muška i ženska figura koje ilustruju jedan klasični mit kojim se objašnjavala smena godišnjih doba. Dva suprotna pola i principa (muška figura zanosno podižući žensku koja pokušava da se odupre), spajaju se u jednu spiralnu, korporalnu konstrukciju, u kojoj upravo ovaj detalj otkriva emotivnu, senzualnu, strasnu i uzavrelu dimenziju, iako to nije tema (na njenom licu se vide suze). Kritike dela su, u zavisnosti od perioda, bile oprečne, ali umetnikov sin i biograf je delo opisao kao „veličanstven kontrast između nežnosti i surovosti”. Ono oko čega su danas svi saglasni je neverovatna veština umetnika u radu sa mermerom.
Vene na rukama muške figure prikazane su potpuno realno; istaknut je svaki mišić, a „vene” u strukturi samog mermera podražavaju tragove na koži obeju figura. Njegovi prsti zariveni su u butinu i leđa ženske figure, tako da deluje kao da je umetnik sa lakoćom napravio skulpturu od voska, a ne od čvrstog mermera. Ugao posmatranja i izvora svetla koje baca senku sa njegovih ruku na njeno telo, pospešuju utisak mekanosti kože i mesa, naglašavajući telesne neravnine. Ovo delo je dobar primer kako jedan detalj izvučen iz konteksta može da zavara i da od teme koja nema pozitivnu konotaciju, ispriča naizgled priču o čulnosti i ljubavi. Da li znate o kojoj skulpturi je reč i ko je njen autor?
Rešenje iz prethodnog broja: Sandro Botičeli, Proleće
decembar 2020.
