piše: Tamara Živković
Početkom godine je domaća književna scena postala bogatija za još jedan roman koji zaslužuje pažnju čitalaca – Veliki eksperiment spisateljice Irene Jekić koji je objavila Nova Poetika. Reč je o, možemo slobodno reći, psihološkom romanu koji kroz priču o iskustvu dva lika nastoji da prodre u dubinu ljudske psihe, da nas navede na put razotkrivanja potencijalnih uzročnika tuge u nama, kao i da nam pruži putokaz ka oslobađenju sopstvenog bića od stega prošlosti i postizanja mira i spokoja u sadašnjosti.
U romanu su dominantna dva lika, čije životne priče paralelno pratimo i koji se, svako na svoj način, bori sa mrakom u sebi. Prvi je psihoterapeut, čovek od skoro četrdeset godina koji je svoj život posvetio tome da pomogne drugima da spoznaju sebe, da shvate mehanizme koji njima upravljaju, da razumeju svoje osećaje i svoje ponašanje, ali koji se i sam u jednom trenutku života, nakon gubitka supruge, našao u situaciji iz koje nije video izlaz.
„Tuga je sve vreme bila prisutna i nikako nije htela da ode. Pronalazio bih je svako jutro u fioci sa čarapama, u onoj drugoj gde držim gaće, među ofingerima sa košuljama i odelima koja više nisam nosio, na polici sa knjigama ili na mestu gde stoji pegla, u kutiji za kafu, u kutiji za šećer i korpi sa prljavim vešom. Sapleo bih se o nju u hodniku ili u dnevnoj sobi. Video sam je u mlazu jutarnje mokraće. Povremeno je oblačila kostim jada, često očaja, ali ma kako da se maskirala njen pečat bio je prisutan ne samo u stanu već i na mom licu. Svako jutro taj žig video sam u ogledalu poput trajne tetovaže. Možda će zauvek ostati sa mnom, pomirio sam se sa odrazom.”
Veliki eksperiment, Irena Jekić
Ubrzo se u romanu ova narativna linija o terapeutu ukršta sa pričom o Iki Elbaz, devojci koja je videvši u novinama intervju koji je terapeut dao i u kome priča o regresoterapiji, odlučila da će on biti taj koji će joj pomoći. U njihovoj prvoj konverzaciji Ika iznosi svoj doživljaj sebe i svog odnosa prema svetu. Ona oseća kako ne može da se poveže sa ljudima i sa onim što radi, kako sve vreme ima osećaj da glumi u nekom stranom filmu i kako joj drugi govore šta da kaže, a ona čak ni sam jezik ne raspoznaje. Njena moć da živi sada i ovde je skoro nepostojeća.
Tu na scenu stupa regresoterapija koja se posebno fokusira na događaje iz prošlosti koji utiču na naša osećanja i ponašanja u sadašnosti. Kroz seanse sa terapeutom Ika pokušava da pronikne u suštinu svih onih događaja koji su oblikovali njen život, od odnosa sa ocem i njegovim jevrejskim poreklom, preko figure majke i uloge koju je ona imala u Ikinom životu, do prvih ljubavnih iskustava i toga kako se ona reflektuju na njen sadašnji odnos prema vezama i ljubavi. Njen dotadašnji mehanizam nošenja sa svim problemima koji su je kroz život sustizali bio je, kako ga je ona nazvala, mehanizam „Menjam život”.
„Taj trenutak bio je početak navike zvane „Menjam život”. Kad god bi je tuga sustigla, anksioznost bi narasla toliko da nije mogla da diše. Imala je potrebu da pobegne, što je i činila. Kao da se zemlja nalazi u ratnom stanju, mahnito je pakovala samo važne stvari – diplomu, dokumenta, knjige koje je volela, gardarobe koju je do tada nosila oslobađala se kao da presvlači kožu, kupovala je nekoliko novih komada odeće tek da ima za prvo vreme dok se ne snađe, dok ne uspostavi niti novog života. Morala je da izbriše sve u dotadašnjem životu. Poništavala je postojanje da bi krenula iz početka, kao da je ozloglašeni kriminalac, ubica.”
Veliki eksperiment, Irena Jekić
Terapija može samo donekle da pomogne, ali veći deo puta moramo da pređemo sami. To se oslikava i u samoj naraciji romana, pa se tako, što se više približavamo kraju, psihijatar sve više povlači, a Ika postaje sve dominantnija i odlučnija da pronađe smisao u sopstvenom životu, da se pomiri sa svim događajima u prošlosti i da kroz to pomirenje pronađe mir i blagostanje u sadašnjosti.
Roman Veliki eksperiment će nas navesti da sprovedemo jedan veliki eksperiment nad nama samima, da se zapitamo koliko smo zaista ovde i sada u sopstvenom životu, i kome i čemu moramo da oprostimo i sa čime da se suočimo, ne bismo li konačno pronašli sreću u sebi.
maj, 2023.
