piše: Ksenija Kalezić
Želja za razvrstavanjem poznate, ali možda neshvatljive stvarnosti, predstavlja jedan od iskonskih ljudskih nagona. Kategorizacija i nomenklatura, pa makar i po potpuno arbitrarnim kriterijumima, izgleda stvara zadovoljavajuć nivo privida kontrole nad svetom oko nas. Tako su još veliki antički umovi stvarnost podelili na osnovne elemente; vatru, vodu, vazduh i zemlju. Njihova značenja su bila i ostala podložna interpretaciji, kako je i nastanak i nestanak moguće pronaći u svakom od njih. Ipak, činjenica je da ova kategorizacija ostaje popularna tokom istorije, pronašavši svoje mesto u oblastima poput horoskopa, ali i pred beogradskom publikom.
U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u ulici Vuka Karadžića 18, otvorena je izložba koja prikazuje sudar četiri elementa u izložbenom prostoru. Ipak, umesto da sudar dovodi do destruktivnog haosa, on stvara harmoničnu celinu koja funkcioniše kao sopstveni ekosistem. Vešto kuriranje izložbe očigledno je u odlukama koje jasno stavljaju do znanja da je najviše svetlosti potrebno vodi, a najviše tame vatri. Izložba je koncipirana u četiri prostorno odvojena segmenta, od kojih svaki predstavlja jedan od elemenata. Budući da Muzej primenjene umetnosti poseduje oko četrdeset i pet hiljada predmeta, raspoređenih u sedam različitih zbirki, izbor predmeta u službi predstavnika elemenata imao je beskrajne mogućnosti. Predmeti su birani na osnovu jednog od dva kriterijuma; morfološke simbolike (upotrebljenog materijala, procesa izrade ili namene samog predmeta) i simbolike motiva predstavljenih na predmetu. Iako međusobno nepovezani, izloženi eksponati čine celinu otvaranjem prilike za individualnu interpretaciju pojedinačnih predmeta i njihovog zbirnog značenja.
Vazduh je predstavljen staklenim predmetima, isto kao i voda. Ipak, pristup je drugačiji. U kontekstu vazduha, staklo se poistovećuje prozračnim izgledom i procesom nastanka. Motivi koji aludiraju na vazduh, smatran i elementom iz kojeg proističu ostala tri, vezani su za ptice, perje i različite vrste letećih objekata. Kada je u pitanju voda, staklo mimikuje njenu reflektujuću površinu, simbolišući izvor života, intuiciju i emocije. Pored toga, upotrebna funkcija velikog broja staklenih predmeta je upravo čuvanje vode. Voda i vazduh, iako ih spaja isti gradivni element, predstavljaju suprotne principe po Aristotelovoj tezi. Dok je vazduh „muški, aktivni princip”, voda predstavlja „ženski, pasivni princip”.
U istom odnosu stoje i vatra i zemlja. Vatra je aktivni princip prepoznat u procesu transformacije i uništenja, čime je dijapazon motiva koji je predstavljaju značajno proširen. Od feniksa do Hefesta, vatra je prikazivana simbolima poput Sunca, iskre ili Prometeja, omiljenog lopova i kažnjenog heroja. Zbog načina izrade, metal postaje vodeći simbol vatre, koji svojim sjajem sugeriše zarobljene iskre ostale u njemu. Zemlja takođe sadrži suprotna značenja u svojoj srži, od rasta i plodnosti do smrti i ponovnog rođenja. Simbolišu je materijali poput gline i drveta, kao i motivi povezani sa vegetacijom i pejzažima.
Među eksponatima nalaze se metalni predmeti primenjene umetnosti, keramika, tekstil, primenjena grafika, tapiserije, figurine i drugo. Izložba je otvorena do 31. januara 2026. godine.
decembar, 2025.
