piše: Pavle R. Srdić
Ova pesma je poznata po tome što će vam se sigurno pojaviti u nekoj od antologija ili kompilacija muzike osamdesetih godina 20. veka. Međutim, iza ove pesme krije se jedna dirljiva posveta, a iza naslova jedan prirodni fenomen. Pa, o čemu se to radi?
Pesma St. Elmo’s Fire (Man in Motion) je singl britanskog pevača Džona Para iz 1985. godine. Singl je snimljen za potrebe igranog filma St. Elmo’s Fire u kojem uloge tumače Rob Lou, Demi Mur, Emilio Estevez i Endi Mekdauel i ušao je u zvanični soundtrack ovog filma. Džon Par, pre ovog hita, nije imao ozbiljnijih diskografskih uspeha, naročito imajući u vidu činjenicu da je par godina pre ovog singla radio isključivo kao klupski muzičar. Poznanstvo sa menadžerom grupe The Who ga je uvelo u nešto dublje profesionalne vode. U pogledu ove pesme, po samom priznanju Džona Para, on i koautor, Dejvid Foster, imali su poprilično problema sa pisanjem teksta. Verovatno se radilo o periodu inspirativne suše, što se često događa i najvećim umetnicima. No, za sve to se pobrinuo jedan čovek o kome nešto kasnije u ovom tekstu.
Mislim da mnoge slušaoce ove pesme zbunjuje upravo prvi deo naslova. Konstatovali smo da je dobio ime po igranom filmu, a igrani film je dobio ime po kafiću iz samog filma. Međutim, negde se ta nit upućivanja mora prekinuti. „Vatra Sv. Elma” ili „Vatra Sv. Erazma” jeste prirodni fenomen kada se oštri ili istaknuti predmeti nađu u jakom električnom polju u atmosferi, te, usled pražnjenja male količine energije u jonizujućim gasovima, na takvim predmetima dolazi do stvaranje plazme koja svetli, malih munja. S obzirom na to da od fizike i elektrotehnike imam rupičasta znanja stečena do 19. godine života, morao sam se poslužiti internetom da ovo objasnim, što ne sprečava poštovanog čitaoca da se istim koristi u cilju produbljenja sopstvenog interesovanja za ovaj fenomen. Ono što je karakteristično jesu istorijski izvori o ovoj pojavi. Tako je Julije Cezar, u svojim memoarima o pohodu na Afriku, govorio o svetlećim krajevima svojih galija, Čarls Darvin je govorio o svetlećim česticama na vodi prilikom putovanja Biglom, a verovatno najpoznatiji, najpotkovaniji i najprikazivaniji opis ovog fenomena dao je Nikola Tesla, prilikom testiranja svog transformatora, o čemu postoje i fotografski dokazi. O ovom fenomenu u svojim delima svedoče i književnici – Šekspir u Buri, Kolridž u Pesmi o starom mornaru, Vern u Putu u središte Zemlje. Zašto baš Sv. Erazmo ili Sv. Elmo, kako glasi varijanta njegovog imena na italijanskom? Jednostavno, smatra se zaštitnikom putnika. Pravoslavni su ovu pojavu nazivali „Vatrom Sv. Nikole”, iz istih razloga, a u Rusiji su još zabeleženi i nazivi po Sv. Carici Jeleni, Sv. Petru i Sv. Hermesu. Velšani su pak ovu pojavu nazvali „svećama Sv. Duha” i „svećama Sv. Davida”. Prilikom jednog od odsudnijih događaja u istoriji Evrope, opsadi Carigrada, na vrhovima carigradskog Hipodroma se pojavila vatra Sv. Erazma, što su branioci grada protumačili kao dobar znak – da će Gospod sići na zemlju i rasterati turske opsadnike. Međutim, prema slovu hroničara, pojava je nestala i grad je, nažalost, ubrzo pao u ruke Osmanlija.
Za dalje proučavanje ovog prirodnog fenomena i svega što se istog tiče upućujemo na stručnu literaturu i internet, kao pomoćno sredstvo. Prava inspiracija za ovu pesmu bio je jedan čovek. Rik Hansen, kanadski parasportista, te 1985. godine pošao je na svojevrsnu turneju, pre će biti misiju. Naime, on je sa petnaest godina doživeo povredu zbog koje je ostao nepokretan. Radi prikupljanja sredstava za izučavanje kičmene moždine, njene regeneracije i lečenja, odlučio se da krene na put oko sveta, gde će prelaziti sedamdeset milja dnevno – nešto više od sto deset kilometara. Samog Hansena na to je podstakao sličan poduhvat u pokušaju njegovog kolege, Terija Foksa, koga je u tome, nažalost, omela opaka bolest zbog koje je izgubio nogu, a za koju je mislio da je prethodno izlečio. Da stvar bude gora, Foks je preminuo u 23. godini, što je Hansena podstaklo da se jače i više trudi. Na svojoj turneji, Man in Motion, koja je i inspirisala naslov pesme, Hansen je prešao više od četrdeset hiljada kilometara, za šta mu je bilo potrebno oko dvadeset šest nedelja. Na svom putu je prošao kroz trideset četiri države na četiri kontinenta i uspeo je da sakupi dvadeset šest miliona dolara, što bi bio pandan današnjih šezdeset dva miliona dolara. Puno, zar ne? Ali, ova pesma je i pomogla Hansenu. Nastala je baš u toku njegove svetske turneje kolicima, a vredno je pomena da je, koristeći nju kao muzičku podlogu, prikupio daleko više sredstava od očekivanog.
Ova pesma je poznata kao one-hit wonder i kao takva se nalazi na mnogim top-listama te prirode. Međutim, u vreme svog izlaska bila je veoma popularna, a broj 1 je dosegla u Kanadi i na Billboard Hot 100 listi u SAD. Kao što je napomenuto, korišćena je u istoimenom filmu, ali i u drugim projektima, a Džon Par je kasnije snimio i akustičnu verziju ove pesme. Pesma ima dve varijante spota – kanadsku, u kojem su uglavnom prizori Rika Hansena u svome pohodu oko sveta, dok je druga verzija snimljena sa glumcima iz filma, a zanimljivo je da je Džon Par svoju sekvencu snimio za samo jedan dan.
Posle ovoga, voleo bih da vidim kako izgleda ta vatra, zvuči interesantno.
oktobar, 2020.
