piše: MoonQueen
Slikarstvo Vinsenta van Goga dobro nam je poznato, njegove slike su među najreprodukovanijim umetničkim delima ne svetu i danas gotovo da nema knjižare u kojoj nećete pronaći makar slagalicu sa nekom njegovom kompozicijom. Među njima, mnogima omiljena je Zvezdana noć, slika koja je inspirisala i muzičara Dona Meklina da 1971. godine napiše pesmu posvećenu neshvaćenom holandskom umetniku. Ali, šta je inspirisalo nastanak čuvene slike kojoj se danas toliko divimo?
Slika Zvezdana noć nastala je 1889. godine u San Remiju i prikazuje pogled koji se Van Gogu pružao kroz prozor duševne bolnice u kojoj je bio smešten tih dana. Uspavano selo koje vidimo pod zvezdanim kovitlacem plod je umetnikove mašte, ali nebo koje nam više od sto godina kasnije podjednako izaziva oduševljenje neverovatno je precizno prikazano. Naime, Zvezdana noć je naslikana sredinom juna 1889. godine, o čemu svedoče kako Van Gogova pisma bratu Teu u kojima pominje svoju novu kompoziciju, tako i kompjuterske simulacije zvezdanog neba iz te godine. One pokazuju da se raspored nebeskih tela na delu neba iznad San Remija gotovo bez greške poklapa sa naslikanim zvezdama.
„Jutros sam sa svog prozora video krajolik mnogo pre izlaska sunca sa ničim osim jutarnje zvezde koja je izgledala veoma velika”, nalazi se u pismu adresiranom na Tea van Goga 18. juna te godine. Jedna gupa astronoma iz Teksasa, zainteresovana pominjanjem nebeskih tela u pismima ovog slikara, pokrenula je početkom dvehiljaditih godina obimno istraživanje koje je potvrdilo da je na ovoj i mnogim drugim Van Gogovim slikama realan prikaz neba gotovo do tančina prenet. Programi koje su uposlili da provere kretanje nebeskih tela u junu 1889. potvrdili su da se tih dana jutarnja zvezda, tj. Venera zaista uzdizala na nebu severne hemisfere pred zoru, kao i da je u to vreme bila posebno svetla. Imajući to u vidu, najsvetlija zvezda Zvezdane noći, ona koja se nalazi nisko na horizontu, tik uz krošnje čempresa, zapravo je Venera.
A šta je sa fluidnim nebom koje, ako predugo posmatrate sliku, počinje da vam igra pred očima i uvlači čitavo vizuelno polje u svoj vrtlog? Istraživači pretpostavljaju da je za ovaj prikaz Van Gog bio inspirisan gotovo istovetnom astronomskom ilustracijom spiralne galaksije Mesje 51 (M51) koja se nalazi u sazvežđu Lovački psi. Sredinom 19. veka napravljen je prvi crtež ove galaksije koji je postao poznat kako naučnoj tako i široj publici, a Van Gog ga je mogao videti u knjizi Popularna astronomija francuskog naučnika Kamila Flamariona, delu koje je, kako samo ime kaže, tih godina bilo veoma popularno. Razlika je samo u tome što se Van Gogova galaksija okreće u suprotnom smeru, kao da nebo nad San Remijem posmatramo u ogledalu.
Godinu dana pre najpoznatije Zvezdane noći nastala je njena malo manje popularna starija sestra – Zvezdana noć iznad Rone. Godine 1888. Van Gog je boravio u Arlu, gradiću na obali reke Rone, a prizor koji je ovde dokumentovao nalazio se svega par minuta od žute kuće na trgu Lamartin u kojoj je iznajmljivao sobu. „Priložio sam malu skicu od tridesetokvadratnog platna – ukratko, zvezdano nebo slikano noću, zapravo uz gasne lampe. Nebo je boje akvamarina, voda kraljevsko plava, zemlja boje sleza. Na akvamarinskoj pozadini neba Veliki medved svetluca u nijansama zelene i ružičaste. Njegovo diskretno bledilo je u kontrastu sa brutalnom zlatnom bojom gasa.” Ovo su reči kojima je Vinsent opisao nastanak prve Zvezdane noći na kojoj se sazvežđe i gasne lampe bore za prevlast na nebu.
Venera je glavna junakinja još nekih Van Gogovih slika. Godine 1890, pred kraj boravka u San Remiju (Van Gog je napustio ovo mesto 16. maja), nastala je slika Put sa čempresom i zvezdom. Kada posmatramo nebo na ovoj slici, jasno prepoznajemo vitki srp Meseca, dok je za poreklo drugih nebeskih tela bilo potrebno dodatno istražiti. Kako su naučnici došli do zaključka da je najsvetlija zvezda i u ovom slučaju gospodarica Sunčevog sistema, Venera?
Mesečev srp upućuje nas da je u pitanju period od oko jedne nedelje pre takozvanog Novog Meseca (noći u kojoj se Mesec uopšte ne vidi). Ovakav Mesec je u proleće 1890. godine mogao biti vidljiv oko 19. aprila i 18. maja. Drugi datum odmah možemo da otpišemo jer znamo da je Van Gog 16. maja napustio San Remi, a u njegovim pismima ostao je sačuvan pomen slike pre tog datuma. To sužava izbor na 19. april kao mogući datum nastanka slike. Kompjuterske simulacije kretanja nebeskih tela pokazale su da se u tom periodu Venera nalazila veoma blizu Mesecu, svega 4 stepena od njega, a da je tri stepena od Venere, nize od nje, na nebu bio vidljiv i Merkur.
Pogledajte ponovo sliku Put sa čempresom i zvezdom i potražite manju zvezdu u blizini velike i sjajne. Sada kada znate da se blizu nje skrio i Merkur, nije vam teško da ga uočite, zar ne? Astronomima iz Teksasa koji su istraživali Van Gogova dela nije bilo dovoljno da odrede period u godini kada je slika nastala, ni to što su prepoznali nebeska tela na njoj. Hteli su da precizno odrede datum nastanka slike, pa su se, osim svojim programima, poslužili i francuskim meteorološkim izveštajima s proleća 1890. godine. Oni su im otkrili da je u drugoj polovini aprila te godine nebo mahom bilo tmurno i kišovito, ali je prvi vedar dan, u čijem je sumraku bilo moguće jasno videti zvezde, pao 20. aprila, tačno jedan dan nakon inicijalne pretpostavke.
Nešto kasnije iste godine Van Gog se seli u gradić Over sir Oaz, čije ime danas, kada govorimo o Van Gogovom životu i stvaralaštvu, često skraćujemo samo na Over. U pismu napisanom 17. juna 1890. godine umetnik pominje sliku Bela kuća noću, na čijem nebu takođe blista jedna sjajna neidentifikovana zvezda. Prvi korak koji je tim naučnika iz Teksasa preduzeo bio je pronaženje bele kuće sa slike, kako bi se moglo jasno utvrditi sa koje pozicije je Van Gog posmatrao koji deo neba. Iako je mesto s vremenom pretrpelo izvesan broj arhitektornih izmena, zahvaljujući dokumentaciji, starim fotografijama i razglednicama, bela kuća je uspešno pronađena (u pitanju je takozvana Vila Ponso, u kojoj je u to vreme živeo lokalni trgovac).
Program podešen tako da otkrije posebno svetle nebeske pojave na ovom delu neba u leto 1890. godine ponudio je tri moguća kandidata: Veneru, vidljivu dva sata nakon zalaska Sunca, Mars koji se nalazio nisko na nebu tokom zalaska i Jupiter koji se podizao oko sat vremena pre ponoći i bio vidljiv sve do izlaska Sunca. Naučnici su se ipak složili da je i ovog puta na slici prikazana Venera, jer se njena putanja noćnim nebom jedina u potpunosti poklapa sa pozicijom zvezde na slici. Takođe, astronomski časopisi iz 1890. godine zabeležili su da se u junu te godine Venera posebno jasno videla nakon zalaska Sunca, a oni popularistički među njima pozivali su ljude da je sami pronađu na noćnom nebu. Tačan datum nastanka Bele kuće noću ponovo će potvrditi meteorološki izveštaji – od 7. do 14. juna u Overu je padala kiša, 15. juna nebo je počelo da se razvedrava, a prva zaista vedra noć bila je 16. juna. Venera se nad Vilom Ponso u Overu izdigla oko 20 časova te noći. Sledećeg jutra, 17. juna 1890. godine, Van Gog je napisao pismo bratu.
april, 2024.
