piše: Pavle R. Srdić
Spot za pesmu I Will Always Love You u izvođenju počivše Vitni Hjuston pamtim od samog detinjstva. Upravo ta pesma je bila deo zvanične muzike za film Bodyguard iz 1992. godine sa Hjustonovom i Kevinom Kostnerom u glavnim ulogama. Osim tog besprekornog glasa koji je dopirao iz grla dive, pamtim njen smerni komplet na pruge (odmah me vrati u devedesete) i sjajan lounge saksofon u pesmi. Neretko se jutarnji program na RTS-u završavao ovom pesmom (spot preuzet sa MTV-a), a često je išla i na Trećem kanalu. Za mnoge priča o ovoj pesmi bi se završila ovde.
Pesmu I Will Always Love You je 1973. godine napisala danas najveća i najtiražnija američka kantri zvezda među damama, Doli Parton. Za one koji ne znaju lik i delo Partonove, poređenja radi, recimo da je Partonova u umetničkom smislu nešto poput Lepe Lukić, dok vizuelno više podseća na Veru Matović. Bolje od ovoga ne mogu, s obzirom na to da pravim poređenja sa pevačima njene generacije na našim prostorima. Pesma je inicijalno stvorena kao kantri balada, a tema pesme jeste rastanak dvoje zaljubljenih na inicijativu devojke, uz veliko međusobno poštovanje i uzajamno razumevanje. Upravo je pomirljivost ove pesme nešto što je značajno, jer su ljubavne pesme uglavnom bazirane na tuzi onoga ili one koji peva, ređe na tuzi onoga ili one kojoj se peva, a još ređe su srećnog ishoda po oba aktera. No, ova pesma, iako očigledne tematike, krila je poštovanje i ljubav Partonove prema jednom čoveku koji joj je pružio profesionalnu ruku i pomogao joj da postane ime u muzičkoj industriji. Porter Vagoner je bio američki kantri pevač, čiji je nadimak Mr. Grand Ole Opry. Nadimak je nosio opravdano, s obzirom na to da je bio redovni izvođač na kantri emisiji Grand Ole Opry, a takođe imao je i sopstveni šou, koji je trajao punu dvadeset jednu godinu i kroz koju su prodefilovali svi oni koji znače nešto u kantri i bluegrass muzici. Godine 1966, posle odlaska prethodne pevačice-voditeljke, na njeno mesto je tada došla devetnaestogodišnja Doli Parton, koja će se tu zadržati punih osam godina. No, 1974. godine, nakon mnogo albuma i singlova, Partonova je rešila da se otisne u samostalni nastup i raskine saradnju sa Vagonerom.
Međutim, Partonova nije postupila poput mnogih zvezda koje su raskidale partnerstva u svojoj karijeri. Raskidi u profesionalnom smislu su često donosili javna neprijateljstva, „podmetačine”, blaćenja, ucene, iznošenje poslovnih i privatnih tajni dojučerašnjih ortaka. Ne znam da li su Vagoner i Partonova imali nešto više od profesionalne saradnje, ali sa njima je situacija bila sasvim normalna, ljudska i prijateljska. Kada je prvi put pustila Vagoneru ovu pesmu i rekla mu da ju je posvetila njemu, kao profesionalnom mentoru i čoveku koji joj je pomogao da napravi karijeru, on je zaplakao. Poruka je stigla do njega i poželeo joj je puno uspeha u nastavku karijere.
Istini za volju, Doli Parton je pesmu namenila za drugu pevačicu, Pati Label. Međutim, ona je oklevala i, po ličnom priznanju, zbog toga zažalila, nakon što je čula verziju Vitni Hjuston. Jedan velikan se takođe interesovao za ovu pesmu, sam „kralj” lično – Elvis Presli. Presli je imao jedan uslov kada je sarađivao sa tekstopiscima, a to je – ja tebi garantujem milionski tiraž, ti meni daješ pola od tvog dela autorskih prava. Donekle fer, s obzirom na činjenicu da je Elvis to što jeste i da je bio garant za uspeh numere. No, Partonova je odbila Elvisa pod izgovorom da se ne odriče svojih pesama ni za kakve pare, jer je zbog muzike i pesme napustila čak i porodicu, iako je žarko želela da kralj otpeva njenu pesmu. No, strpljen – spasen, kaže naš narod.
Kao što sam naveo na početku teksta, za svetsku slavu ove pesme pobrinula se crnoputa diva Vitni Hjuston. Za potrebe filma Bodyguard iz 1992. godine, u kojoj je tumačila glavnu ulogu, snimila je svoju, pop-soul orijentisanu verziju ove pesme. Pesma je postala pun pogodak i opravdala odluku Partonove da pesmu ne da Elvisu. Hjustonova je 1993. godine dobila dva Gremija – za izvođenje godine i najbolji ženski pop izvođački akt. Pesma je 2020. godine uvrštena u Nacionalni registar snimaka američkog Kongresa kao blago od kulturnog, istorijskog i estetskog značaja. Naravno, mediji ne bi bili to što jesu da nisu počeli da podgrevaju dobar odnos između dve pevačice glasinama kako Partonova nije zadovoljna svojim delom kolača i kako ju je Hjustonova obavezala da neće pesmu izvoditi sve dok njena verzija ne siđe sa top-lista. To, naravno, nije bilo tačno. Partonova je bila presrećna što je jedna takva pevačica dala novo ruho njenoj pesmi i uzdigla je na nivo planetarnog hita. Još jedna stvar – broj nula na računu Partonove, kao pisca pesme, značajno se uvećao, stoga manje razloga za bilo kakvo nezadovoljstvo.
U pogledu uspeha i verzija ovih pesama, vredno je pomena da je originalna verzija pesme iz 1974. godine dospela na broj 1 kantri lista u SAD. Na broju 1 završila je i njena verzija pesme iz 1982. godine, koja je malčice više bila okrenuta ka pop žanru. Treću verziju iz 1995. godine Partonova je snimila par godina nakon velikog uspeha sa Vitni Hjuston, ali ovaj put sa kantri kolegom Vinsom Gilom i uz nešto slabiji plasman na top-listama. Tu je i verzija iz 2019, ali u kojoj je glavna pevačica Kristin Čenovet, a Partonova je bila duetska ispomoć. Verzija Vitni Hjuston je bila daleko uspešnija. Bukvalno nije bilo muzički značajne zemlje i tržišta na kojima nisu ostvareni visoki tiraži, kao i prva mesta na top-listama – SAD, Kanada, Australija, Velika Britanija, Japan, Italija, Nemačka, Francuska… U Velikoj Britaniji je bila singl godine za 1992. godinu, dok je to za 1993. godinu bila u Kanadi i SAD. Vredno je pomena da je 2012. godine, nakon smrti Hjustonove, pesma ponovo ušla na top-liste i došla do broja 3 u SAD, broja 2 u Francuskoj i Španiji… i to punih dvadeset godina nakon objave. U SAD pesma je prodata u preko četiri i po miliona primeraka, u Velikoj Britaniji preko milion i šeststo hiljada i preko osamsto hiljada u Japanu. Sve platinumski tiraži.
I zaista, Partonova je zadržala veliko poštovanje prema Porteru Vagoneru. Učestvovala je na njegovim nastupima, a kada se razboleo od karcinoma pluća, kojem je i podlegao, nastupala je u programima posvećenim njemu. Kada je umirao, bila je pored njegove postelje. Uvek ga je volela i uvek će ga voleti.
septembar 2020.
