piše: Svetlana Savić
Druga pesnička zbirka Ognjena Obradovića naslovljena uslovi korišćenja inovativni je i sveži događaj na savremenoj književnoj sceni. U njoj je na orvelovski način iskazana društvena satira. Reč je o veoma aktuelnoj i angažovanoj poeziji sa naglašenom kritikom potrošačkog društva i kapitalizma. U Obradovićevu poeziju ironično su inkorporirani reklamni slogani vodećih kapitalističkih giganata (mi postojimo da ljude učinimo srećnim – Nordeus; jednostavno. brže. povoljnije. – Lidl) kojima pesnik parodira široko rasprostranjen konzumerizam svakodnevice. Starica mašta o ceđenom soku, tamo gde je socijalizam podigao akademiju, kapitalizam je izgradio kompaniju za proizvodnju gejming dobara. U Obradovićevom poetskom svetu koji ironično pruža uvid u društvenu klimu današnjice pozorišta su prazna, biblioteke zjape u tišini, dok tržne centre ispunjava graja. Na tržištu koje diktira, normira i briše razlike (osim cenovnih) popularni su jedino bestseleri – „knjige o kojima se priča”. Stare zanatlije čuvene beogradske Balkanske ulice polako odlaze u zaborav, dok grad novogradnjom dobija ružno naličje. Sveprožimajućim socijalnim motivima, Obradović postiže umetnički oblikovanu jednu zrelu kritiku društva, i to ne samo onog u kome živi, nego i planetarnu. Kao pesnički subjekt figurira jeftina radna snaga koja 15 sati dnevno radi za 30 dolara mesečno proizvodeći majice sa odštampanim nazivom freedom. Time Obradović ukazuje na ulogu radnika kao roba u svetskom kapitalizmu.
Pesma naše ulice svojevrsni je ukrštaj društvenog aktivizma i poetskog čina. I kao takva najbolji je pokazatelj da Obradovićeva poezija nije elitistička, niti salonska, već iskonski društveno-angažovana, ponikla na ulici kao poprištu borbe protiv homofobije i nacionalizama. Drugi deo pesme jesu prikazani precrtani grafiti. Grafite je precrtavao i sam pesnik, dok su, kako ih naziva, njegovi antifašistički saučesnici u znak podrške dopisivali poruke mira, tvoreći svojevrsni pesnički performans.
Zastupljena je u Obradovićevoj poeziji (osobito u završnom delu) i tematika anksioznosti, virtuelne realnosti i sveprožimajuće usamljenosti savremenog čoveka u eri nikad intezivnije komunikacije. Kritikujući konzumerizam i kapitalizam, parodirajući reklamne slogane i homofobična i nacionalistička divljanja, Obradovićevo pesničko ja se postavlja prema svim tim datostima kao suprotno, kao anti, nimalo pasivno već snažno aktivistički, čini se i u životu i u poeziji jednako, tako da neminovno idemo ka zaključku da zbirka uslovi korišćenja nije samo napisana, nego upravo stvarana, doživljena, sa čvrstim i nepokolebljivim pesničkim glasom, baš onako kako se stvara besprekorna angažovana poezija koja je kadra da utiče, bori se i menja.
oktobar, 2022.
