foto: Stefan Rakočević

piše: MoonQueen

U junu vas vodimo u svet domaće bukstagram scene i razgovaramo sa Zoranom Karapandžin, poznatom i po Instagram nadimku Žozefina K. Zorana je jedna od naših najuspešnijih onlajn književnih kritičarki, po struci profesorka norveškog jezika i književnosti, a bukstagramom je počela da se bavi iz ljubavi prema čitanju 2018. godine. Interesovanje za njen Instagram profil na kojem je objavljivala tekstove kontinuirano je raslo, a u međuvremenu i ona se razvijala kao aktivna čitateljka i kritičarka. Kako sama kaže, ranije je najviše čitala dela klasične književnosti, ali su joj se s vremenom afiniteti promenili i proširili, pa je počela sve više da prati savremenu književnu scenu i rad domaćih izdavačkih kuća. Naučila je i da drugačije čita dela i pažljivije bira koje će knjige započeti, mada nema problem sa tim da ostavi nepročitanu knjigu koja joj se ne dopada i započne novu. Prilikom pisanja recenzija trudi se da ostane što objektivnija, ali glavni kriterijum ostaje njen lični utisak i to da li joj je knjiga prijala ili ne. Najviše joj smetaju ravni, jednodimenzionalni likovi prema kojima ne može da oseti ni empatiju ni bes. Pitali smo je i da li su joj u knjigama važniji radnja ili stil. „Knjige mogu da budu vrlo raskošno napisane, a opet dosadne, dok ponekad rečenice mogu da budu nalik običnom razgovoru i da me potpuno oduševe”, kaže Zorana. U poslednje vreme ipak sve više obraća pažnju na priču, a idealan odnos sadržaja i forme nalazi u američkoj prozi. Što se tiče preporuka koje ona sluša, kaže da ima puno poverenja u pojedine izdavačke kuće čiji je izbor vrlo retko ražočara, ali i da prati književne kritike koje se pišu u inostranstvu, zbog čega se pretplatila na nekoliko časopisa, kao što su New Yorker i London Review of Books.

Zorana kaže da joj je karijera bukstagramerke donela mnogo lepih saradnji i poznanstava, između ostalog i prijateljstvo sa Markom Kovačevićem, poznatijim pod svojim bukstagram pseudonimom Bukmarkić, sa kojim deli veoma sličan književni ukus. Pre nekoliko godina njih dvoje su pokrenuli i čitalački klub u okviru kojeg sa ostalim zainteresovanim članovima čitaju odabranu knjigu i zatim je komentarišu. Ova praksa s vremenom je stigla do šireg broja ljudi, te se sada već stavaraju „redovi” kada se najavi naredni čitalacki izazov. Poslednji je bio vezan za knjigu Elementarne čestice Mišela Uelbeka i odigrao se tokom maja, a naredni možemo da očekujemo za otprilike tri meseca.

foto: Stefan Rakočević

Pitali smo Zoranu da li joj je „žao” knjiga koje je pročitala pre nego što je počela da se bavi bukstagramom, pa nisu dobile svojih pet minuta slave samo zato što su pročitane ranije?

„Jeste, jako mi je žao nekih knjiga. Mogla bih sada da se vratim na njih, ali utisak je ipak najjači bio onda kada sam ih pročitala. Neko me je jednom pitao koja mi je omiljena knjiga ikada. Nemam jednu omiljenu knjigu, ali sam uzela da prelistam Instagram profil kako bih se prisetila svega što sam pročitala i tada sam shvatila da tamo nema ni jedne knjige Dostojevskog. A sve sam ih pročitala i sve ih volim.”

Od prošle godine, u saradnji sa izdavačkom kućom Makart, Zorana je pokrenula i Jutjub emisiju u kojoj svakog ponedeljka govori o različitim temama iz sveta književnosti. Na ovom mestu možete potražiti njene savete za rođendanske ili novogodišnje poklone ljubiteljima knjiga, ali i onima koji još uvek nisu otkrili svoju strast prema pisanoj reči, preporuke knjiga za mlade, liste najboljih negativaca, najomiljenijih književnih junakinja, najbolje književne „vodiče” kroz grad Istanbul i još puno interesantnih tema. Upravo me je video o knjigama za mlade podstakao da pitam Zoranu koje su njene omiljene knjige iz detinjstva i da li je bila ono dete koje je uvek čitalo sve lektire. Ispostavilo se da, naravno, jeste, ali ne uvek zato što su joj se sve knjige dopadale, već zato što ju je bilo sramota da slaže kako je nešto pročitala i kasnije eventualno bude uhvaćena u laži. Među njenim omiljenim knjigama iz tinejdžerskog perioda našla su se dela Džejn Ostin i Stivena Kinga, Paklena pomorandža i Mi deca sa stanice Zoo. Složile smo se da ljubav prema knjigama mladima mogu da probude ona ostvarenja koja su im bliska i uzbudljiva i da u tom smislu izbor lektire i njeno bojkotovanje nije uvek najbolji odgovor na pitanje koliko mladi čitaju.

foto: Stefan Rakočević

Video-forma književnih preporuka dopire do puno ljudi, Zorana kaže i više nego što se nadala. Kao prednost videa navodi spontanost kakve nema prilikom pisanja recenzija, ali smatra da je ponekad možda i previše spontana u hvaljenju knjiga koje su joj se dopale, što može da stvori previsoka očekivanja kod drugih.

Jedan književni lik podstakao ju je i na putovanje. U pitanju je grad Napulj, glavni sporedni junak romana Elene Ferante u koji se Zorana zaljubila čitajuci Napuljsku tetralogiju. Knjige ove misteriozne spisateljice česta su tema Zoraninih tekstova i videa, a Napulj je bio jedini veći grad u Italiji koji nije posetila ranije. Na licu mesta ispostavilo se da je baš onakav kakvog ga Elena Ferante opisuje – veliki, bučan i haotičan, ali u svemu tome veoma šarmantan i jedinstven. I da, ona najbolja i nastarija napuljska pica zaista je fantastična, potvrdila mi je ona.

U trenutku u kojem smo Zorana i ja razgovarale čitala je dve knjige: Asimetrija Lise Halidej i Ljudska posla Karin Tuil. Kada ovaj tekst vi budete čitali, recenzije pomenutih knjiga već će biti objavljene na njenom profilu, te ako smo vas zainteresovali za Zoranin rad i uopšte domaću bukstagram scenu, posetite njen Instagram profil i Makartov Jutjub kanal – sigurni smo da ćete pronaći nešto što će vam biti zanimljivo, a možda sretnete i ostale ljubitelje svojih omiljenih knjiga sa kojima ćete moći da podelite utiske i oduševljenje.

Za kraj, Zoranu smo zamolili da nam, kao stručnjak, napravi malu listu najboljih norveških pisaca po svom izboru:

Knut Hamsun

Sigrid Undset

Erlend Lu

Justejn Gorder

Jun Fose

Ju Nesbe

jun, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.