piše: Maria Bramasole
Čini se da je glavni začin vremena u kom živimo sistemska nesigurnost i neizvesnost koja se tiho šunja po svakom životnom polju. Kako na pojedinačnom iskustvu, tako se i na kolektivnom nivou može osetiti lepljivi miris ovog začina. Bilo da je vetar u leđa i inspiracija, ili kamen spoticanja, često je to sila koja odredi pravac ka kom okrenemo svoje kormilo. Da li biramo da uplovimo u nepoznato, prateći mapu koju nam je društvo nametnulo, ili se bacamo u talase vođeni sopstvenim istinama? Ipak, najveće pitanje koje se nameće jeste – ko smo mi kao individue i koja je naša uloga na ovoj plovidbi?
U ovoj epohi, u kojoj se plovi prebrzo, u džumbusu prezasićenom informacijama, i metamorfozama koje su pitanje minuta, postoji grupa mladih koja je odlučila da uspori, spusti jedra i analizira trenutne vremenske uslove i njihovu refleksiju na naše identitete, pa samim tim i na pomorske puteve kojima plovimo u ovom moru zvanom život. Oni su članovi organizacionog tima Bijenala mladih i bave se transformativnom prirodom sistemske nesigurnosti i naših uloga kao individua u sistemu satkanom od neizvesnosti savremenog života. Šta, iz tačke u kojoj se nalazimo, možemo učiniti da promenimo sistem?
Organizacioni tim Bijenala mladih broji oko trideset osoba. U proteklih godinu dana članovi tima Bijenala su organizovali veliki broj radionica i intervjua pod mentorstvom domaćih i inostranih kustosa uspešnih galerija i muzeja. Zajedno su se bavili studioznim istraživanjima aktuelne teme i analizom događaja koji su potencijalno doveli do trenutnog društveno-kulturološkog stanja. Zajedno su čitali i inspirisali se delima poznatih autora iz oblasti sociologije, ekonomije i filozofije. Osluškivanje širih društvenih slojeva po pitanju nesigurnosti zabeleženo je u formi intervjua, a stvaraoci su pozvani da preslušaju iste i predlože radove koji će reflektovati njihove impresije i razmišljanja. Sagledali su sistemsku nesigurnost iz različitih uglova, kao našu ulogu u njoj. Ulazeći u reviziju prošlosti, kroz evaluaciju sadašnjosti, dolazili su do zaključaka koji su dali okvir ovogodišnjem Bijenalu.
Tokom juna organizovane su javne rasprave pod nazivom Zovem se sasvim obično, koji je dao pečat ovogodišnjoj manifestaciji. Ukoliko ste zainteresovani, tokom avgusta se možete uključiti u ove interesantne diskusije. Izložba će se održati u periodu od 5. septembra do 1. oktobra na velikom broju lokacija u Beogradu, gde će posetiocima biti izložena dela domaćih i inostranih umetnika, inspirisanih temom nesigurnosti i posledicama neizvesnosti u našem društvu. Bijenale mladih 2023. se realizuje u saradnji ULUS-a, SULUJ-a i Doma kulture Studentski grad, a podržano je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i British Council-a.
Pripremite se da zaronite u ispitivanja i ekspresije stanja društva, pitanja zajedništva, kolektivne svesti i individualnih uloga u sistemu. Pogledajte kako mladi umetnici prihvataju neizvesnost i pretaču je u sopstvene kreativne izraze. Hajde da zajedno zavirimo i produbimo razumevanja ove teme i artikulaciju zajedničkih intervencija, kako bi naše lađe podigle sidra i zaplovile sigurnije…S verom u vetar.
„Budite spremni da na događaju pažljivo oslušnete ono što su drugi ranjivo izrazili. Plan nam je da događaj pruži dovoljno dinamičnog sadržaj tokom čitavih mesec dana trajanja i da privučemo što više ljudi u prostore namenjene za dalju komunikaciju i međusobno slušanje.”
Viktor Cvejić, jedan od organizatora
Tane Laketić je takođe jedan od organizatora i učesnika ovogodišnjeg bijenala. On nam otkriva kako sve to izgleda iz njegovog ugla.
Kako se ljubav prema umetnosti pretočila u želju da pristupiš organizaciji Bijenala?
Smatram da aktivno delovanje u polju umetnosti danas, pored izlaganja, podrazumeva i aktivnije uključivanje umetnika i umetnica u menadžerske poslove produkcije, finansija i sličnog. To je jedan od pozitivnih ishoda gde možeš, postepeno, uticati na sistem, popravljajući ono što kao grupa mislimo da ne funkcioniše naširoko.
Čime se tačno bavi organizacioni tim i kako se ti snalaziš kao jedan od organizatora?
Organizacioni tim se bavi brojnim praksama koje pospešuju znanje mladih u oblasti umetnosti i kulture kroz kreiranje sopstvenog diskursa koji je sačinjen od programa edukacije, kustosiranja, produkcije novih radova do finalnog prezentovanja na izložbi.
Šta te najviše motiviše u procesu organizovanja jedne ovakve manifestacije?
Pre svega, moram istaći učenje i ovladavanje organizacionim sposobnostima. Zatim, treba navesti društvenu dimenziju kojoj Bijenale mladih teži, odnosno, želju da unutar postojećeg sistema, istražujući, kreiramo istupe izvan istog.
Koju ulogu, po tvom mišljenju, ima bijenale na današnjoj društvenoj sceni?
Ovo je tek drugo Bijenale mladih za koje mislim da i dalje nema onakav odjek kao što su bila Bijenala mladih u Rijeci za vreme Jugoslavije ili u Vršcu do 2004. Upravo takvo nasledstvo i savremene tendencije daju podstrek organizacionom timu da radi na stvaranju prostora za mlade, baziranom na solidarnosti, ali i da dobije noseću poziciju za mladu scenu u regionu.
Da li misliš da će analiza kolektivne svesti kojom se bave organizatori i učesnici manifestacije uticati na mlade?
Tome stremimo i verujem da ćemo kroz takvo delovanje uticati na mlade.
Kako su se tvoje ekspesije uklopile u okvire i temu Bijenala?
Tokom više zajedničkih diskusija, tema sistemske nesigurnosti se ispostavila kao izuzetno prisutna među mladima, te je trebalo preciznije definisati šta je to (sistemska) nesigurnost jer je svako govorio iz različitih pozicija, a ideja nam je ista – da stvaramo u polju kulture, gde najčešće manjka sigurnosti. Uvidevši tačke razdvajanja, ali i spajanja, načinjena je tema Bijenala mladih koja je sveobuhvatna i ima kapacitet da podrži raznorodna tumačenja.
Da li udruženja umetnika imaju moć da utiču na društvene odnose i mlade u našoj zemlji?
Delimično. Udruženja su nevladine organizacije i kao takva deo civilnog sektora, koji svakako danas ima ograničene društvene domete, zbog celokupne situacije u politici i društvu. Ali svakako ona svojom infrastrukturom koju poseduju, deleći je sa mladima i radeći skupa, jesu nekakav prostor koji smo prepoznali kao dobrodošao.
avgust, 2023.
