foto: Tamara Živković

piše: Tamara Živković

Tridesete – ništa nije kao što smo sanjali je prvi roman portugalske spisateljice Filipe Fonseke Silve. Kako nam i sam naslov kaže, roman se bavi temom odrastanja, suočavanja naših fantazija o sopstvenoj budućnosti sa realnošću koju ta budućnost, kada postane stvarnost, donosi.

Radnja romana se odvija u toku jedne noći, kada se prijatelji koji se znaju još od fakulteta – Filipe, Marija i Žuana – okupe na večeri. Pored njih, tu su i njihovi sadašnji i bivši partneri, kao i još nekolicina ljudi koji doprinose dinamici, donekle pokreću radnju napred i pružaju bolje osvetljavanje i ispoljavanje glavnih junaka. Filipe, Marija i Žuana su na početku svojih tridesetih godina. Iako se oni međusobno dosta razlikuju, ono što ih čini izuzetno bliskim jeste činjenica da nijedno od njih trenutno ne živi onu budućnost koju su za sebe zamišljali.

Filipea je obeležila jedna propala adolescentska ljubav nakon koje je razvio disfunkcionalne odnose sa ženama – čim bi odnos prevazišao neobavezan seks, on je činio sve što je u njegovoj moći da se on prekine. Pored toga, Filipe je nosilac jednog pesimističnog viđenja života odraslih po kome je isti ispunjen dosadom, ubijanjem vremena piljenjem u televizor ili surfovanjem po internetu, život u kome se gube svi ideali i zanosi koje smo nekada imali u mladosti i u kome pokušavamo da tu smisaonu prazninu nadomestimo posedovanjem novih automobila i menjanjem ljubavnica ili ljubavnika. Po Filipeu svi ljudi postanu manje-više takvi nakon tridesete godine, a ono što njega razlikuje samo je svest o tome da je i on jedan od njih.

foto: Tamara Živković

Marija je devojka koja pokušava ponovo da osmisli svoj život, da se oporavi nakon što ju je dečko sa kojim je provela četiri godine života ostavio tri meseca pre venčanja. U njegovu odbranu, gej je, a toga ni sam nije bio svestan, ali je sa tim njen oporavak još teži jer zna da nema prava da bude ljuta i besna na njega.

Žuana je udata žena, poreklom iz ugledne porodice, tradicionalistkinja koja smatra da je ženina primarna uloga da održava i stvara dom, da bude ona koja brine o porodici, da bude posvećena mužu, da kuva, da drži do svog ugleda i časti. Sve što ona radi, svaka odluka koju je donela u životu, podređena je bila tom tradicionalnom konceptu porodice. No, koliko god ona verovala, ubeđivala i sebe i druge da je porodična idila ono što je najvrednije i da zbog toga treba žrtvovati ličnu sreću, ljubav, zadovoljstvo, kako veče bude odmicalo, Žuana će sve više preispitivati svoja uverenja dok ih na kraju u potpunosti ne odbaci.

Sama kompozicija romana je izuzetno zanimljiva. U romanu se rotiraju tri naratora, koji su istovremeno i tri glavna junaka, te svaku novu situaciju, dešavanje ili lika, možemo sagledati iz tri različite perspektive koje su obojene karakterom onoga ko pripoveda. Tako da se glavni junaci višestruko osvetljavaju – iz perspektive drugih junaka, pripovedanjem o sebi, ali i pripovedanjem o drugima koje često govori više o onome ko pripoveda, nego o onome o kome se pripoveda.

„Sada, kada se prisetim onoga kako su izgledali naši životni putevi, otkad smo se upoznali, kako smo odrasli, kako smo postali odrasli, toliko različiti i udaljeni jedni od drugih, konačno uspevam da shvatim da je život isuviše neočekivan da bismo pokušali da ga kontrolišemo. Sve, ali apsolutno sve mora da se promeni u jednom trenutku, i ništa, ali apsolutno ništa neće biti upravo onako kako smo sanjali. A to ne mora uvek da bude loše. Ko bude znao da živi sa ovime, bez strahova i bez samosažaljevanja, na pravom je putu da bude srećan.”

Tridesete – ništa nije kao što smo sanjali, Filipa Fonseka Silva  

Roman Tridesete – ništa nije kao što smo sanjali,iako je vremenski i prostorno ograničen (jedno veče i jedna večera), prodire u dubinu, u srž odrastanja. Za Filipea, Mariju i Žuanu je upravo ta večera prekretnica u njihovim životima – to je taj trenutak kada postanemo svesni da ipak nije toliko strašno što život nije ispao onako kako smo ga zamišljali, jer su pred nama uvek dve opcije – ili da ga prihvatimo takvog kakav trenutno jeste, da se prepustimo toj vožnji i vidimo gde će nas to odvesti, ili da ga promenimo tako što ćemo se truditi da promenimo neki deo sebe.

februar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.