piše: Pavle R. Srdić
Naslov ovog teksta je, u stvari, deo fraze iz filma Kazablanka iz 1942. godine, koju glavni junak Riki (Hemfri Bogart) saopštava kapetanu Renou (Klod Rejns) dok avion sa beguncima kojima Riki omogućava beg iz Kazablanke odleće. A pesma o kojoj pričamo ovaj put zaista je označila početak jedne sjajne i plodonosne muzičke saradnje, koja će ostati večno urezana u istoriji srpske i jugoslovenske popularne muzike.
Ima čuvenih dvojaca u istoriji popularne muzike – Lenon i Makartni, Ričards i Džeger, Bakarak i Dejvid, Ulveus i Anderson. Ima i onih koji su bili karta za uspeh mnogim pevačima i prekretnica u njihovoj karijeri, poput primera Miodraga Ilića Basa iz Južnog Vetra ili Novice Uroševića u našoj novokomponovanoj narodnoj muzici ili multižanrovski primer Marine Tucaković i Zorana Radulovića Fute. Najbliži primer našem današnjem dvojcu mogu biti pokojni Vojkan Borisavljević i Leo Martin, mada je prvopomenuti imao aktivnu saradnju sa našim današnjim junacima. Međutim, retko gde možete naići da jedan kompletni kantautor kreira muziku za drugog pevača, štaviše – njegove najveće uspehe! Šezdesetih godina, tada mladi pevač rodom iz Valjeva, Miodrag Miki Jevremović, čini značajan prodor na estradnom nebu bivše Jugoslavije i ubrzo postaje jedan od najpopularnijih izvođača zabavne muzike u tadašnjoj državi. Na kraju decenije, Jevremović na interesantan način dolazi u kontakt sa mladim kompozitorom, a malo je nedostajalo da se ta saradnja nikada ne ostvari.
Taj mladić je Boris Bizetić, koji nam je kasnije ostao poznat najviše kao frontmen muzičkog akta pod nazivom Rokeri s Moravu, ali i po nizu humorističnih emisija, i kao kantautor i autor filmske muzike. Starija publika verovatno bolje pamti, ali za informaciju mlađoj, Bizetić je tokom sedamdesetih godina imao značajne uspehe u domenu „ozbiljne” pop muzike, jednake onima koje je docnije ostvario sa Rokerima – što sa Mikijem, što sa ostalim izvođačima. Prema Bizetićevom svedočenju, Jevremović je bio jedini pevač kog je on „jurio”, dok su se ostali obraćali njemu za neposrednu saradnju. Kao što sam pomenuo, do saradnje, kasnije krunisane stotinama hiljada (pa, možda i u milionima) prodatih ploča, umalo nije došlo. Prvi korak je napravio Bizetić, kada je prisustvovao jednom nastupu Mikija Jevremovića u beogradskoj Hali sportova i primetio da se popularni pevač nalazi u toaletu, pa je odlučio da se predstavi na tom neobičnom mestu i ponudi saradnju. Jevremović, verovatno iznenađen ovakvim prilaskom, rekao je da ima dosta ponuda za pesme, ali je spreman da mladiću izađe u susret i zakazao mu je sastanak u svom domu određenog dana u pet časova. Videćete zašto je satnica bitna. Jevremović je bio mišljenja da će mladić odustati i da se verovatno neće pojaviti, pa se i sam spremao da izađe iz kuće, ali petnaestak minuta pre pet, na vratima je bio Bizetić sa instrumentom i sveskama sa svojim pesmama. Jevremović se priseća da je otvorio vrata, na šta je Boris samo rekao: „Dobar dan!” i u maniru učitelja muzike, prešao na stvar, rasprostreo svoje hartije, uzeo gitaru i počeo da peva prvu pesmu koju je imao na pameti za Jevremovića, pod nazivom Ako jednom vidiš Mariju. Miki, iznenađen ponašanjem, ali i kvalitetom pesme koju čuje, gledao je u Bizetića, koji je to primetio i samo uzviknuo: „Imate li sluha? Pa, pevajte, zaboga, drugi glas!”. Jevremović ga je vojnički poslušao i krenuo da prati i u narednih petnaestak pesama, od kojih će dvanaest biti njegovi budući hitovi, a ovaj neobičan susret je označio početak jedne plodonosne saradnje.
Pošto je ovo ipak tekst i o pesmi, ne samo o činjenicama oko pesme, verovatno da mnogima pada na pamet pitanje ko je Marija kojoj je ova pesma posvećena. Naime, nisam naišao na neki konkretan podatak. Pesma se mladom Borisu jednostavno desila prilikom boravka u Cavtatu, za vreme trajanja maškara, kada se iz sale za proslave hotela u kojem je boravio izdvojio u jedan mali ambijentalni prostor sa klavirom, sa kojeg je pucao pogled na svetla obližnjeg Dubrovnika. Zagledan u grad svetog Vlaha, dobija inspiraciju kako za muziku, tako i za tekst, koje beleži i čuva, ispostaviće se, radi izdavanja u saradnji sa Jevremovićem.
Interesantno u vezi sa Marijom jeste i to da je Bizetić napisao više pesama sa tim imenom u naslovu – ovu o kojoj pričamo, pesmu I tako ode Marija koju je otpevao Đorđe Marjanović 1971. godine i izdao istu kao singl, da bi i sam objavio pesmu Ne pevam više o Mariji na svom solističkom albumu Gusar iz 2008. godine. Možda sam neku pesmu o Mariji iz njegovog pera i instrumenta i propustio. Ali, zanimljivo je da je, godinu za godinom, potpisao dve pesme sa imenom Marija – i to ljutim, nešto kasnije samo ljutim muzičkim rivalima – jednu Mikiju, jednu Đorđu. Sa druge strane, Mikiju Jevremoviću je numera Ako jednom vidiš Mariju bila treća sreća sa Marijama! Naime, 1965. godine Miki izdaje singl pod nazivom Ja te volim, Marija, koja je, istini za volju, obrada pesme američkog rok muzičara Roja Orbisona, Yo te amo, Maria iz prethodne 1964. godine. Godine 1969. Miki objavljuje singl Marija zajedno sa Tihomirom Tićom Petrovićem, poznatim muzičarem i kasnije radio-voditeljem, koji je otpevao istu pesmu za drugu stranu singla. Prve dve Marije nisu bile tako zapažene kao treća, a narod kaže – treća sreća!
Numera je postala momentalni hit i predstavlja svojevrsnu žanrovsku i izvođačku prekretnicu u karijeri Mikija Jevremovića, jer će Miki od tog momenta pa do početka osamdesetih godina sarađivati uglavnom sa Bizetićem, kada beleži i najveće muzičke i diskografske uspehe, snimajući preko trideset Bizetićevih numera. Izdata je kao A strana singla Ako jednom vidiš Mariju/Oprosti mi, krajem 1970. godine, a kompletan autor obe pesme sa navedenog singla je Boris Bizetić. Takođe, ova pesma je uvrštena i na Mikijevu prvu longplejku, pod nazivom Gubim te iz 1971. godine. Obe navedene ploče izdao je zagrebački Jugoton, a pevač je objavljuje u novom aranžmanu na albumu Pesme moje mladosti iz 1994. godine u izdanju PGP RTS-a.
Pesma je možda i najpoznatiji hit iz rane faze Jevremovićeve karijere, nezaobilazna je bila na svim njegovim nastupima, a uvrštena je i na brojne kompilacije evergrin hitova muzike sedamdesetih godina 20. veka. Pesmu je 2003. snimio i sam Bizetić, doduše u novom aranžerskom ruhu, u koje je obukao svoje hitove i uvrstio ih na kompilacijski album Hitovi – nova izvođenja starih uspeha. Vredna pomena je i obrada Branimira Džonija Štulića iz 2012. godine, koju je objavio na svom Jutjub kanalu. U pogledu modernih platformi, pesma beleži preko 1 500 000 pregleda na Jutjubu, dok na Spotifaju ima preko 270 000 pregleda, što, smatram, govori o popularnosti ovog evergrin hita i nakon više od pola veka od objave.
Ostaje enigma ko je Marija. Meni slučajno pada na pamet gospođa Magdalena, Borisova bivša devojka, a sada supruga, kako voli često da se našali – a zbog Marije Magdalene, biblijske ličnosti i verne pratiteljke Isusa Hrista. Može biti, a ne mora, da li se tada i zabavljao sa njom? Moje puko logiciranje, ništa drugo. Na kraju krajeva, Marija je najčešće žensko ime na svetu. Ko zna… Za kraj, jedna šaljiva pesmica dvojca Jevremović – Bizetić!
Posvećeno Draganu Pantoviću – Gagiju.
septembar, 2023.
