Stara fora glasi: ako neko u bendu ne zna da svira, sviraće bas. Bas-gitara, ipak, nije za šalu i nije bez razloga jedan od osnovnih instrumenata svakog muzičkog sastava. Stoga danas pišem o verovatno najboljem nepoznatom basisti svih vremena – Džonu Dikonu. (John Deacon).
Rođen 1951. godine, odrastao je u unutrašnjosti severne Engleske gde sa četrnaest godina osniva svoj prvi bend Opozicija. Sa njim će svirati još četiri godine, kada spušta gitaru i započinje studije elektronike u Londonu. Tokom prve godine studija, tačnije 1970. prisustvuje nastupu, tada još uvek nepoznate, grupe, za koju je kasnije izjavio: „Sve što sam video su četiri crne figure u magli. U tom momentu nisu ostavili neki trajniji utisak na mene.” No, i pored uspešnih studija, želja za muzikom ga nije napuštala, tako da sledeće godine odlazi na audiciju za novog basistu onog istog nepoznatog benda i Queen time dobija poslednjeg člana.
S obzirom na to da je ujedno bio i najmlađi član, Dikon se nije previše (ako uopšte) oglašavao u njihovim burnim raspravama. Dok su ostale kraljice slušale rok i metal, on je đuskao uz fank i soul. Takođe, bio je jedini član benda koji ni na jednoj pesmi nije pevao glavni vokal – zašto su drugi uopšte i pokušavali pored Fredija Merkjurija ostaje misterija. Zbog svega navedenog, Džon je od početka bio smatran tihim, povučenim članom grupe. I uistinu, svako ko je gledao njihove intervjue video je skromnog momka iz Lesteršira, koji je, onako uzgred, svirao bas u jednom od najboljih bendova svih vremena!
Ipak, bez obzira kako je to izgledalo spolja, Diki je bio nezamenljiv. Bend je funkcionisao po demokratskom principu (najverovatniji razlog zašto nikad nisu menjali postavku) i upravo je njegova staloženost često bila odlučujući faktor u studiju. Već na trećem albumu se dovoljno oslobađa, te pored muzike, kreće da piše tekstove za neke od njihovih najvećih hitova, kao što su You’re my best frined, Back Chat, i I want to break free. Tekstopisac i basista, Dikon je pored toga često uskakao i menjao druge na ritam-gitari, klaviru, akustičnim instrumentima i dr.
Njegovo poznavanje elektronike je takođe došlo do izražaja na turnejama, kao i pri konstruisanju jedinstvenih instumenata i propratne opreme, od koje je najpoznatije Dikijevo pojačalo (Deacy Amp). Za razliku od mnogih drugih pojačala koja su težila savršenoj kontroli zvuka, njegovo je krasila jednostavnost bez ijednog dugmeta ili točkića za modifikovanje tona, samo priključiš gitaru i rokaš. Ali ono najbolje kod pojačala je sledeće – Dikon ga je sklopio od delova nađenih u kontejneru ispred svoje kuće! Nijednom nije morao da ga prepravlja ili popravlja, i mada su mnogi pokušavali, niko nije uspeo da kopira njegov zvuk. Brajan Tejlor (ritam-gitara) je uz njegovu pomoć stvarao doživljaj čitavog hora gitara, pa čak i prizvuke drugih instrumenata, što se može čuti i u Killer Queen. Tek su 2008, uz Dikonov blagoslov, potpuno razmontirali Dikijevo pojačalo ne bi li dokučili kako je tačno napravljeno i od 2011. se može naći u komercijalnoj prodaji. No, vratimo se pesmama.
Bohemian Rhapsody je verovatno najpoznatija pesma grupe Queen, ali ne i najprodavanija. Tu titulu nosi Another one bites the dust, koju je Dikon napisao i komponovao u celosti, a koja se do danas prodala u preko sedam miliona primeraka. Delimičnu zaslugu za ovoliki uspeh nosi i Majkl Džekson, koji ih je savetovao da pesmu izbace kao singl, naslućujući koliku će popularnost pesma doživeti na crnačkim radio-stanicama i klubovima Amerike. Ipak, njegovi najpoznatiji akordi, koji će svaki basista (a i većina nas) prepoznati i u snu, su oni sa početka Under pressure. Dikon nije Dikon ako nije skroman, te sve zasluge za njih pripisuje Dejvidu Bouviju, koji opet tvrdi da je Dikon potpuno sam došao na ideju za njih.
Na žalost celog sveta, Fredi umire 1991. Tejlor i Mej nastavljaju rad grupe, ali svi mi znamo da bez Merkjurija Bogu nije toliko stalo da spasava kraljicu. Isto je osetio i Džon, te se, shodno svojoj reputaciji, povukao iz benda, iz sveta muzike i javnosti uopšte. Ako ne računamo njihov oproštajni koncert, preostala trojka Queen-a se još samo dva puta okupila na bini. Na poslednjem od ta dva nastupa 1997. dok Elton Džon odaje počast svom kolegi, bas svira samo jednu pesmu. Ironično, to je bila Show must go on!
Britanci su 2007. izglasali Queen za njihov najbolji bend (sve pored Beatles-a i Stones-a), priznanje koje su ne malom zaslugom stekli i zbog Džona Dikona – Tihe kraljice svih basista sveta.
piše: Igor Belopavlović
