piše: Marko Vesić
Pevač Rambo Amadeus (Antonije Pušić) je u intervjuu koji je dao za hrvatsku televizijsku emisiju Nedeljom u 2 davne 2006. godine rekao: „Turbo folk nije muzika, turbo folk je kakofonija svih ukusa i mirisa vezanih u jednu zvučnu promaju koja ima zadatak da zadovolji najšire ukuse, najniže strasti.” Stari Latini kažu – de gustibus non est disputandum – pa, prema tome ne bismo mogli da se složimo sa pevačem da turbo folk nije muzika. Međutim, sasvim je zanimljivo pitanje koje se gotovo samo nameće pred nas – kakofonija svih ukusa i mirisa? Definitivno ima nečeg u tome.
Pre nego što kažemo nešto o genezi turbo i tehno folka, osvrnućemo se na slučaj eks-Ju muzike. Reč je o autentičnom obliku rok muzike za koji mnogi i ne bi rekli da je pravi rok. Ta muzika se, čemu svedočimo veoma često, sluša i danas u postjugoslovenskom prostoru. Nekada se čini kao da je ona (bila i ostala) realni, kohezivni faktor društva koje više ne postoji, ali koje je nekada postojalo. Eks-Ju balade su obeležile mladost mnogih i oni danas, najčešće sa nekim osećajem sete i melanholije, kroz njih pokušavaju da ožive svoja sećanja na prošlost, sigurne dane i sve druge srećne priče iz života (i vojske!). Međutim, ovu muziku slušaju i mladi i sve češće čujemo kako govore o nekim srećnijim vremenima o kojima su im govorili roditelji (koje, razume se, nisu proživeli, ali u koje iskreno veruju), o spavanju na klupicama, jogurtu u trouglastoj ambalaži i sličnim stvarima. To je sasvim paradoksalno i upravo na delu vidimo osnovne mehanizme ideologija, odnosno metanarativa, ali ne smemo zaboraviti da je istorija uvek rekonstrukcija prošlosti za potrebe sadašnjosti. Možemo reći da je slično i sa našim vlastitim imenom – mene je neko ubedio da se zovem Marko (što je samo skup fonema/grafema koje ne znače ništa po sebi!) i ja sam prihvatio da sam to ja, praktično su mi usadili sećanje na samog sebe! Sasvim je jasno da je i kod mladih veoma pristuna ideja (post)jugoslovenstva koju su im nametnuli njihovi stariji sugrađani. Sama ideologija kao takva je upisana i u muzičke prakse iz socijalističkih vremena i eks-Ju muziku možemo razumeti i kao snažan deo identiteta, kako grupe tako i pojedinca. Muzika i jeste deo identiteta, razlika je samo u načinu na koji se ona unutar njega upisuje.
Na tragu prethodnog zaključka možemo poći i u istaživanje turbo, pop, tehno i bilo koje druge vrste folk muzike. Folk muzika nastaje osamdesetih godina na području bivše Jugoslavije, a svoj vrhunac doživljava već devedesetih, što prati i velike političke i ekonomske promene na tom podneblju. U tom periodu se dešavaju ubrzane migracije ljudi iz sela u gradove. Oni dolaze u novu sredinu u kojoj se osećaju kao došljaci, sećaju se svoje prošlosti, lokalne tradicije i porekla, ali teže da postanu deo i da se integrišu u aktuelnu društvenu strukturu. Sa druge strane, reč je o periodu kada više u masovnoj kulturi ne vladaju ideali proizvodnje kao što je bio slučaj u socijalističkoj Jugoslaviji, već ideali potrošnje što će obeležiti period koji je usledio, odnosno period kapitalizma i neoliberalizma (koji nikada realno nismo osvojili). Upravo to vidimo i u samoj muzici – ona nastaje sintezom urbanog, gradskog vajba i etno motiva, ornamenata i sonoriteta koje pronalazimo u našoj tradiciji, što će čoveku tranzicije omogućiti da se sa njom i identifikuje. Ona zadržava otklon od grada ka prošlosti i tradiciji, nekakvim ličnim vrednostima i korenima, ali u sebe uključuje i zvuk grada kao nešto novo, nešto što nas fascinira, interesuje i privlači. Tekstovi će najčešće biti ljubavne sadržine, ali će biti i onih patriotskih i politički intoniranih. Svakako da ovo nije jednostavna pojava koja se desilo samo na našim prostorima. Razmotrite slučaj Madone i njene pesme Material girl koja, osim o idealima potrošnje, govori i o konstrukciji ženskog identiteta u aktuelnom vremenu kroz proizvode masovne kulture.
Ostaje nerazrešeno pitanje – šta se, pobogu, dešava sa svim tim folkom? Pop folk je varijacija turbo folka koji nastaje, sasvim logično, pod uticajem popa koji je došao sa zapada kada smo se ka njemu otvorili nakon promene režima. On je bio važan za mlade koji su tada odrastali u jednom novom društvu. Zanimljivija pojava je svakako tehno folk koji će zapravo u sebe uneti sonoritet istoka (utisak egzotičnog i neistraženog, mističnog) što je često pogrešno nazivano turcizmom u kolokvijalnom govoru. Tehno folk se okrenuo i ka elektronskoj muzici koja će mu dati snažniji i sugestivniji zvuk, različite efekte i zvučne boje koje se ne mogu realizovati upotrebom živih instumenata. Tekstovi će, zanimljivo, i dalje najčešće govoriti o ljubavi, ali će fokus pre svega biti na materijanim vrednostima, potrošnji i brzom životu, praktično vrednostima bogatih i sveopštoj utopiji koja se ostvaruje kroz materijalna bogatstva (što ne smatramo nužno lošim, samo konstatujemo situaciju). Neretko ćemo svedočiti o upotrebi stranih reči u njihovom osnovnom obliku (gastarbajteri će u Minhenu biti veoma srećni kada tamo nastupe naši izvođači, ali će im biti, kao i nama, veoma intrigantno da u toj muzici čuju neku reč na nemačkom jeziku).
Danas aktuelna muzika u širokom spektru folk muzike nastoji da pruži različite identitetske modele koji će putem estetike, ali pre svega putem narativa i diskursa unutar masovne kulture, uspeti da komuniciraju sa publikom. Osim toga, kao što kaže nemački filozof Volfgang Velš: „Nikada ne stupamo u odnos sa proizvodom, već sa estetikom tog proizvoda” (što znači sa značenjima koje taj proizvod donosi). Postalo je veoma važno i na koji način se sam izvođač percipira u društvenom prostoru, kakve vrednosti vezujemo za njega, kakve političke i druge stavove zastupa, pa je u tom smislu publika u intenzivnijoj komunikaciji kako sa njim, tako i sa njegovim proizvodima (angažman na društvenim mrežama, u medijima, pa čak i skandali koji su takođe propraćeni). Rep i trep muzika katkada prati tehno folk i deo je komercijalne scene, a nekada je usmerena ka alternativnijim estetikama, što se primećuje kako u muzici, tako i u tekstovima (pogledajte hrvatsku alternativnu scenu koja daje vajb osamdesetih i zapitajte se da li je to slučajno). Značajan je i udeo feminizma koji se na veoma hevi način propagira kroz stvaralaštvo nekih autorki, ali i slobode govora, ravnopravnosti i sličnih problema ili društvenih prepreka. Sav taj bunt shvatite kao oslobađanje i slobodu, a ne kao zloupotrebu slobode. Na kraju krajeva, sve to je baš zanimljivo i obezbeđuje ozbiljno dobro žurkanje!
Ako Slavoj Žižek kaže da je lakše zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma, mi ćemo reći da je lakše zamisliti kraj muzike nego kraj folka jer će on gotovo uvek, kroz niz svojih varijacija i kakofonija, uspeti da nam pruži još jednu „novu” estetiku – estetiku koja će nam se na ovaj ili onaj način dopasti, okupirati nas ili će se reprodukovati do besmislenosti kroz sve moguće komunikacijske kanale.
januar 2021.
