piše: Aleksandra Vujić
Tefnut je drevna egipatska boginja vlage, vlažnosti, rose i kiše. Njeno ime može imati veoma neobičnu etimologiju – naime, ime Tefnut možda je nastalo kao onomatopeja zvuka pljuvanja. Ova tvrdnja se čini manje neobična kada saznamo da je boginja nastala tako što ju je Atum, bog zalazećeg sunca i prvobitni bog, ispljunuo.
Tefnut ima brata blizanca Šua, koji je nastao tako što ga je Atum kijanjem izbacio iz svog nosa. Dok su bili deca, blizanci su se izgubili u Nunu, okeanu. Njihov otac ih je tražio i plakao za njima, a iz njegovih suza su nastali ljudi. Zbog toga što su nastali iz suza koje je isplakao u trenucima slabosti, smrtnike odlikuje nesavršena priroda i postojanje.
Kao što smo već navikli, ono što mi smrtnici nazivamo incestom, bogovima nije strano. Tako se Tefnut udala za svog blizanca i sa njim imala decu Nut i Geba, odnosno nebo i zemlju. Geb i Nut su takođe stupili u brak, ali je Geb bio zaljubljen u svoju majku, a prema nekim verzijama mita čak ju je i silovao kako bi preuzeo presto. Prema drugoj varijanti, Geb je oterao svog oca Šua, a Tefnut je postala kraljica i supruga.
Boginja Tefnut deo je Eneade, devet božanstava koji su uključeni u mit o postanku: Nun i Naunet, muški i ženski praokeani, Atum, koji posle postaje Amon Ra, a nakon toga i Ra, njegovu decu Tefnut, Šu i Hator i njihove potomke – Geb i Nut.
Prikazivana je kao žena sa glavom lavice koja na glavi nosi sunčev disk ponekad okružen i kobrama. Za razliku od Sekmet, koja je takođe polulavica, Tefnut je češće prikazivana na prestolu. Nekada je prikazivana i sa Šuom u formi dvoglavog bića, ili u potpuno ljudskoj formi. Kasniji prikazi su obogaćeni različitim biljem.
Ova boginja je umela biti nepredvidiva, i da iz čistog besa odluči da izazove sušu. U Egiptu je voda vrlo bitna, te je Tefnut bila jedna od glavnih boginja od kojih je zavisilo blagostanje Egipćana. Zajedno sa ćerkom Nut održavala je povoljne uslove za život smrtnika.
Posledice njenog besa su najvidljivije u momentu kada je, nakon svađe sa svojim ocem, preuzela formu lavice i otišla u Nubiju. Sa njom je otišla i sva voda i vlaga iz Egipta, te su uništeni usevi, stoka je istrebljena, a Atum, odnosno Ra, dobijao je sve manje molitvi i poštovanja. Konačno, Ra je poslao Šua i Tota da je umilostive, što im je, nakon dužeg ubeđivanja i laskanja, naposletku i uspelo. Tefnut se vratila praćena obilnim padavinama i pohvalama.
mart, 2024.
