Jako dugo cilj umetnika i umetnica bio je da stvaraju po ugledu na prošlost. Tek od moderne, javlja se termin originalnog, odnosno onog što nikada pre toga nije viđeno. Do tog trena, umetnici su nam davali samo nešto novo, (a to novo sadržalo je elemente prošlosti), ali ne i originalno. U priču o korišćenju prošlosti za stvaranje nečeg novog divno se uklopila Tanja Babić, umetnica koja je tradicionalnu tehniku pustovanja vune pretvorila u nešto nesvakidašnje!

Tanja Babić rođena je 5. marta 1995. godine. Završila je srednju dizajnersku, potom upisala dizajn tekstila, da bi završila master studije primenjenog slikarstva na fakultetu Primenjenih umetnosti. Priča o njenom radu, koju ću vam ispričati, otpočinje pre godinu dana.

Najpre, da objasnim. Pustovanje je tehnika kojom se upreda vlakno, najčešće vuna. Ovom tehnikom se izrađuju predmeti poput kapa, šalova, torbi, ali i brojni dekorativni elementi. Vuna se najpre pere, suši, raščešljava i tako pripremljena, biva spremna za rad. Ukoliko je potrebna vuna u boji, koriste se tekstilne boje, dok se ranije bojila cvećem, lišćem i slično. Dakle, Tanja uvodi novinu u tehniku pustovanja, a kako se pustovanje zasniva samo na upredanju vlakna, mora da se njena novina odnosi na materijal kojim se radi. Tanja se, da najzad otkrijem, bavi izradom životinjskih portreta na platnu, a tehnika kojom oni nastaju je pustovanje pseće dlake!

Kako je ideja sinula:

Na dizajnu tekstila Tanja je radila vunom i drugim materijalima, radila je tapiserije, a tu je bila i njena baka koju je od malena gledala kako vlada ovim tehnikama. No, ključna figura za rađanje ove njene ideje, bio je njen pas – labrador Arči. Jednog dana, prilikom pražnjenja usisivača (jer kuća u kojoj živi pas se usisava svakoga dana), ugledala je klupko dlaka koje ju je podsetilo na samu vunu. Tada joj je sinulo. Latila se igle i platna, no dlaka njenog Arčija bila je previše oštra, ali poddlaka samojeda njene komšinice odjednom je zamirisala na uspeh. Tanji samoj je isprva bilo neobično da komšije moli za dlaku njihovih pasa, ali čim su se radovi pokazali kao dobitna kombinacija, ljudi su sami počeli da joj je dodeljuju. Iz ugla nekoga ko toliko voli svog psa, bila je sigurna da će naići na razumevanje drugih vlasnika ovih četvoronožaca. Kasnije je počela da radi portrete mačaka i konja. Sa svakim sledećim portretom, tehnika je postajala sve bolja, a ovi portreti počeli su da krase sve više domova. Poddlaku pasa Tanja meša sa vunom i trajno utiskuje u platno. Portrete veličine 40×40 radi i po nedelju dana, dok one manje uspeva da završi za dan-dva. Predrasude zbog neprijatnog mirisa pseće dlake nisu sprečile prave ljubitelje pasa da od Tanje poruče portrete svojih mezimaca. Miris dlake već prvim pranjem prilično izbledi, a s vremenom potpuno iščezne. U to sam se i sama uverila, jer nisam uspela da izbegnem Tanjinu odlučnost da gurnem nos u klupko dlake!

O bojama:

„Umetnici vide boje drugačije od drugih ljudi. To dolazi i iz talenta i iz učenja da gledaš tokom studija. Nije drvo samo braon, već ima nijansi narandžaste, crne, žute. Ili, kada je roze činija pored teget šolje, obe poprimaju jedna drugu i kada imaš senke, koristiš i boje šolje i boje činije. Treniraš oči svakako da to umeš da vidiš, ali mora da postoji i osećaj za to. Neko misli da je njegov pas crn i jeste, ali ja sam naučena da vidim da je i braon. Moj Arči je crn, ali ima nijanse plave. Zato se te boje vide i na portretima koje radim. Bude mi krivo što psi to ne mogu da vide. Sve te nijanse.”

Kada su Tanji za portret potrebne boje, ona uzima belu poddlaku i boji je bojama za tekstil. Naravno, dlaka bojena veštačkim putem nikada ne ostavlja isti utisak kao prirodno obojena dlaka, ali kombinovanjem, Tanja uspešno izvlači nijanse potrebne da portret psa na platnu zalaje. Izraditi psa koji je jednobojan zahteva više veštine, jer je potrebno dosta nijansiranja, samim tim i puno dlake sličnih nijansi. Uzmimo za primer belog maltezera. Znate već, malko mu se isprlja njuškica, pa to bude prljavo bela, oko crnih očiju sivo-bela i ostale komplikacije. Za razliku od jednobojnih, šarena krzna pružaju mogućnost za kontraste, te to puno olakšava posao.

Kod portreta pasa, ali i ljudi, Tanja uvek krene najpre sa očima jer, kako kaže:„Tu u očima se sve o osobi sadrži.” Ako su oči dobre, izrada portreta može da se nastavi. Tek nakon toga idu nos, odnosno njuška kod životinja i ostali delovi lica.  No, što se Tanje tiče, nakon očiju i nosa, rad je završen, ali kako retko ko voli nedovršenost, ona svoje portrete sprovodi do kraja.

Iako je pustovanje stari zanat, pustovanje psećom dlakom nije, te je Tanja odlučila da ga i zakonski zaštiti.

Ko koga više razume:

Prvi portret koji je Tanja izradila bio je portret njenog Arčija. U posebnost njihovog odnosa sam i sama mogla da se uverim prilikom posete njihovom domu. Kako Tanja lepo primećuje, Arči ne ume da kaže stvari, ali ume da pokaže. Ako ih voliš dovoljno, brzo naučiš njihov jezik. Mi učimo njihov, ali uče i oni naš. Šta se sme, a šta ne. I kada je vreme za šta. Oni se uče ponašanju kao i dete. „Jedno se drugome prilagođavamo. Nekada ga ne razumem, kao što ne razumem čoveka. Onda moram da mu posvetim više pažnje, moram više da osluškujem. Tu vidiš koliko su pametni, osećajni i u stanju da se prilagode.”

Slobodno vreme: i dalje umetnost:

Kada ne radi portrete životinja, Tanja slika.  Teram je da mi kaže šta kod sebe voli, kaže da voli talenat koji je nasledila, posvećenost i što, za razliku od većine ljudi koji kampanjski funkcionišu, ona stvari radi na vreme i detaljno sve planira kako je niko nikada ne bi čekao.
Razgovaramo više o njenim slikama. Kada radi mrtvu prirodu, voli da se ugleda na kolorit Pola Sezana, često je inspirisana pop-artom, dok u pravljenju portreta životinjskom dlakom vidimo potrebu da se lik životinje naslika što verodostojnije.  Za radove pravi pripremne skice na kojima slaže priču. Na slikama voli da meša linijski crtež, portrete ljudi urađene do najsitnijeg detalja i apstraktne pozadine. Voli kolaže, da lepi stvari. Skorije je postala inspirisana stambenom arhitekturom, pa se i ti motivi mogu naći na njenim slikama.

Slikanje i vez vidi kao tradicionalne tehnike kojima je uspela da da originalnost. Otuda pustovanje psećom dlakom i slikanje slika čiji sadržaj odiše modernim duhom.. Zanimljiva mi je bila tolika različitost, Tanjine slike nasuprot portretima životinja. Kao da ih rade različite osobe. Nema preklapanja, nema dodirnih tačaka. „Podjednako volim oba načina izražavanja. Nakon što sam uvidela vezu slikarstva i tekstila, jer se oba izvode na platnu koje je tekstilni materijal, želela sam da pređem na slikanje. U slikarstvu, da bih napravila portret, mogu da koristim tkaninu, zar to nije veza? Tapiserija ima istu funkciju kao i zidna slika, tako da, iako su načini izvođenja drugačiji, cilj je isti. Nešto će biti na zidu.”

Na kraju smo Tanja i ja popričale o mesecu decembru kao čoveku. Tanja kaže da je to hladan, uzdržan čovek zbog kojeg moraš da trčiš kući pod ćebe. Pitam je i za njenu umetnost, kaže kako njena umetnost nikako nema veza sa decembrom. Nije hladna, topla je i njena. „Teško mi pada da se odvojim od slike, spavam sa njima u svojoj sobi, pitam se kako će im biti u novom domu.”

Želju da stvara crpi jer je svesna da su te slike deo nje i da im se kao i sebi, mora posvetiti što više. Proces nastanka joj zato nikada nije frustrirajuć, već meditativan i opuštajuć. „Ne osećam teret da moram da odradim porudžbinu, već imam taj osećaj ushićenja. Imam potrebu da ubrzam, da što pre vidim kako će izgledati na kraju.”

O budućnosti:

Po Tanjinom mišljenju, u budućnosti su potrebni pravi menadžeri u umetnosti. Iako i sada ima ljude koji joj pomažu, smatra da je to nešto što uvek treba unapređivati, kako bi se oni koji stvaraju fokusirali isključivo na stvaralaštvo, ne na promociju i traženje kupaca.
Razgovor završavamo pričom o izložbi velikih formata, sa životinjskim portretima, a potom i o portretima koji bi svoje mesto našli u zoo-vrtu i na hipodromu. Na njenoj instagram stranici design_wool_t možete pratiti sve buduće aktivnosti, dok njene slike možete videti u kafiću Java na Senjaku.

piše: Irena Radovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published.