Kako je sve i dalje bilo pusto i prazno, a Tangaroa nije imao ništa što bi mogao da iskoristi da stvori svet, upotrebio je sam sebe. Od mesa je napravio zemlju, od kičme planinski lanac, a čak je i svoje nokte iskoristio da napravi školjke i krljušt morskih životinja. Utrobu je bacio na nebo i stvorio oblake, a zbog njegove prosute krvi su izlasci i zalasci Sunca crvenkasti. Kako je on bio jedini bog, svi ostali su nastali tako što ih je Tangaroa prizvao iz samog sebe. Zbog toga je često prikazivan kako rađa bogove koji puze po njemu.
On je, uz pomoć još jednog boga, stvorio i prve ljude, Tila i Hinu, koji su potom nastavili da stvaraju potomstvo. Tangaroa je svemu što je stvorio dao školjku, jer je i on imao jednu u početku – Nebo je školjka za Sunce, Mesec i zvezde, Zemlja je školjka za sve što se nalazi na njoj, ženska materica je školjka za ljude – iz nje se rađaju.
Oponent Tangarou bio je Tane, bog ptica, drveća i ljudi. Maori su smatrali da su kopno i more suprotstavljene oblasti, pa su tako i glavna božanstva ovih predela bila neprijatelji. Zbog toga su, pre isplovljavanja, prinosili žrtve Tangarou, kako bi ga umilostivili.
Druga legenda kaže da su njegovi roditelji Rangi i Papa (nebo i zemlja) često bili u čvrstom zagrljaju, dok su deca bila zarobljena u tami između njih. Tane je predložio da rastave roditelje, u čemu su i uspeli. Rangi je bio toliko tužan da je plakao i plakao dok nije stvorio okeane. To je razljutilo njihovog brata Tauhirimatea, boga vetra, koji ih je napao. Tangaroa je pobegao u morske dubine dok su ga neka njegova deca pratila (Maori na ovaj način objašnjavaju postojanje ribe u moru), a druga su ostala u šumi kod Tanea (reptili). Tangaroa i Tane su od tada u stalnom sukobu, a od tada more (Tangaroa) svojim talasima u vreme plime nastoji da odnese obale (Tane), kako bi se ujedinio sa svojom decom.
piše: Aleksandra Vujić
mart, 2018.
