piše: MoonQueen
U novembru vas vodimo u Etnografski muzej, na izložbu Svirale, na kojoj je izloženo mnoštvo predmeta iz bogate zbirke muzeja, uglavnom nastalih krajem 19. i tokom 20. veka, uz par izuzetaka novijeg datuma.
Moj prvi utisak prilikom posete izložbi bio je zaprepašćenje pred tolikim brojem različitih duvačkih instrumenata, njihovim oblicima i imenima za koje priznajem da sam prvi put čula (trebalo je da više pazim na časovima muzičkog!), a koje bih kao laik nazvala jednim imenom – svirale. Drugi utisak koji bih izdvojila je taj da su se u jednoj prostoriji u prizemlju Etnografskog muzeja odjednom sastali Crni Gruja, Pokahontas, Kralj lavova i Hrabro srce i da se spremaju da zajedno odsviraju neku univerzalnu melodiju svih ljudi, naroda i rasa o potrebi čoveka za melodijom i umetničkim izrazom. Na ovaj utisak naveli su me različiti oblici predmeta koje sam češće viđala na filmskom platnu nego uživo – pištaljke u obliku ptice, dvojnice za koje sam mislila da su ih svirali samo antički Satiri, ozbiljno dugački instrumenti zvani bušeni ili rikala koje zamišljam u nekoj afričkoj stepi, lovački rogovi, svirala obložena kariranom crvenom tkaninom… I sve ove svirale, koje su mene asocirale na starine svih naroda sveta, potiču, u stvari, sa našeg podneblja, od Šumadije do Dalmacije ili Skoplja.
Da li znate šta su šupeljka, covara, kaval, gajdenica, bušen, lejka, klanet, pajka, okarina? To su imena različitih vrsti svirala koje su korišćene na našim prostorima tokom prethodnih stoleća, a koje su nam danas, kao i njihovi nazivi, manje poznate.
Neću se ustručavati da i ovog puta izdvojim svoje favorite izložbe koji su me iz različitih razloga „kupili”: prvo bih pomenula lovački rog ukrašen žutim floralnim motivima koji su me odmah podsetili na kamenu plastiku manastira moravske škole, estetiku koja na ovim prostorima nikada neće biti prevaziđena i u čijem se prepletu otkriva ljubav naroda prema prirodi i cveću, kao što verujem da se otkriva i u zvuku pomenutog instrumenta. I uopšte, posmatrajući dizajn ovih predmeta, mislim da ćete moći da steknete utisak ne samo o potrebi čoveka ovih prostora za muzikom, već i istoriji njegovog osećaja za lepo, za ukras, oblik i ornament.
Drugi favorit su pomalo bizarne Erske gajde iz Niša, nastale 1918. godine, na kojima se sasvim jasno može videti muško lice, a po brižljivo obrađenim detaljima – brkovima, zubima, vunenoj kapi – rekla bih da je možda u pitanju i portret ili vlasnika gajdi ili majstora koji ih je napravio, jer se na njihovom drugom delu nalazi i nečija čitava adresa. Ako posetite izložbu, setite se da proverite u kojoj je niškoj ulici živeo potpisani Dušan Stojanović.
Zatim, tu je frula karabin. Da se razumemo, u pitanju je frula u obliku puške karabina, na kojoj je sasvim u duhu savremenog domaćeg turizma urezano „uspomena iz Guče”, jedna svirala sa Krfa nastala 1916. godine od grane masline, a u drugom delu prostorije imaćete prilike da vidite jednu razlistalu granu zove. Tek kada joj se približite, primetićete da je u pitanju svirala izdubljena u grani kojoj je autor sačuvao originalan oblik i lišće, i mene sada neopisivo zanima kakav je njen zvuk i da li osušeno lišće treperi dok se na njoj svira.
Mana izložbe je, po mom mišljenju, nedovoljno podataka o prikazanim predmetima. Iako je svaki uredno popisan i može se saznati njegovo ime, geografsko poreklo, materijal i period nastanka, nekome ko se u istoriju muzike ne razume previše mislim da će se otvoriti još mnoga pitanja na koja neće dobiti odgovore. Na primer, volela bih da znam od kojih vrsta drveta se pravi koja svirala i zašto (volela bih čak i da osetim teksturu svake od njih pod rukom), zatim koji su oblici svirala rasprostranjeniji u kojim delovima zemlje ili Balkana, a najviše od svega me zanima – kako one zapravo zvuče?! U muzeološkom smislu rekla bih da je izložba mogla da bude upotpunjenija interaktivnim sadržajem, jer je uspela da me zainteresuje za temu o kojoj sam znala vrlo malo ili gotovo ništa, a sada znam, pa, malo više. No, sve navedeno ne bi trebalo da vas odvrati od posete ovoj simpatičnoj izložbi na kojoj ćete moći da saznate nešto novo o sviralama i verovatno se zainteresujete za pretraživanje Jutjubapo povratku kući u potrazi za njihovim zvucima.
novembar, 2020.
