U prošlom broju serijala Svetsko a naše! pisali smo o hrvatskom novom talasu, čiji bendovi su u ovom ili onom obliku produžili svoje karijere i do 2017. Napisan uz pomoć Ex YU rock enciklopedije Petra Janjatovića, Rockovnik-a – dokumentarne serije Dušana Vesića i Sandre Rančić, i uz pomoć Vikipedije, serijal Svetsko a naše! se nada da će i u narednim mesecima uspeti da vam otkrije hitove i muzičku kulturu jednog vremena koje jeste prošlo, ali svakako ne sme biti zaboravljeno. Let’s continue!
I ako se Čorbini počeci hronološki poklapaju sa nastankom novog talasa, ipak se ne može reći da nose isti zvuk. Njihova muzika više vuče na klasični rok, a Borini tekstovi nas podsećaju na samu suštinu rokenrola, a to je bunt. Čak ni služenje vojnog roka, koji je često bio presudna tačka u istoriji mnogih domaćih bendova, nije usporio njihov uspon. Rajko je bežao iz vojske da bi svirao koncerte, a Bora je u pismima slao tekstove, ne bi li ga već dočekali gotovi aranžmani po povratku. Tako se snima njihov drugi album Pokvarena mašta i prljave strasti, koji je počinjao stihovima Srećan put pišo moja mala. Pored ove pesme, na albumu skoro da nema hita koji se neće slušati i dan danas, sa najprepoznatljivijom pesmom Dva, dinara druže. Ali kako su se nizali uspesi, tako su ih pratile i nevolje – ironično, prvi problem bili su direktna posledica njihovog strmoglavog uspeha. Naime, organizatori njihovih koncerata u više navrata nisu organizovali adekvatno obezbeđenje, prosto ne verujući da će relativno nov bend privući veću publiku, što je često prouzrokovalo nemire i povrede na njihovim nastupima. Čak ni posle Mrtve prirode, koja se prodaje u pola miliona primeraka, organizacija se nije poboljšala, što je imalo tragične posledice kada je ’82. u zagrebačkoj Ledenoj dvorani izgažena četrnaestogodišnja zagrepčanka Željka Marković, koja je preminula od povreda. Zbog ovoga, ali i sve češćih napada od strane političkih organizacija, koncerti su često bili prekidani, bend je morao da potpisuje da ih održava na sopstvenu odgovornost i tome slično. Možda su najviše prašine podigli stihovi pesme Na zapadu ništa novo, i verujem da bi se dizala sve više da sam Bora nije seo i objasnio šta je mislio dok je pisao pesmu, i to stih po stih. Nakon ovog intervjua najzad dobijaju mali predah i snimaju Buvlju pijacu (čije numere su korišćene u filmovima Miće Miloševića, od kojih je najpoznatiji Tesna koža) i Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju.
U međuvremenu dva člana Čorbe izdaju svoje solo albume, Rajko uz članove benda snima Ne budi me bez razloga, a Bajaga Pozitivnu geografiju. Zanimljivo je da je Geografija nastala skoro kao manji usputni Bajagin projekat, do kojeg možda ne bi ni došlo bez Bate Kovača koji mu je banjavao u stan zorom ne bi li ga naterao da snima, i Pece Popovića koji je Geografiju promovisao i još bitnije – krstio budući bend imenom Instruktori. Budući instruktori su na ovom albumu označeni samo kao gosti, jer Bajaga nije imao nameru da napušta Čorbu. Ipak, i on i Rajko su ubrzo bili van benda. Iako se detalji razlikuju u zavisnosti od toga koga pitate, generalno se svi slažu da je do raskola došlo pošto Rajko i Momčilo nisu hteli da dođu na svirke u Grčkoj jer su se odmarali. Sad, po jednima je taj odmor bio unapred dogovoren, a po drugima nije. Kad se na sve to doda Rajkov sve veći problem sa drogama, Bora je prosto sam doneo odluku da oni više nisu deo benda.
Bajaga potom skuplja ekipu sa Pozitivne geografije i Instruktori zvanično nastaju. Kreću da izbacuju skoro album godišnje: Sa druge strane jastuka; Jahači magle (gde je gost na gitari Rajko Kojić), i Prodavnica tajni. Ovo je definitivno period iz koga je proizašlo najviše njihovih hitova kao što su: Dobro jutro džezeri, 220 u voltima, Kao ne zna da je gotivim, Život je nekad siv, nekad žut itd. Među njima je i 442 (do Beograda), za koju je rašireno verovanje da je nastala na autoputu između Beograda i Sarajeva… Ili Zagreba… Ili Skoplja. Naime, kilometraža između svih ovih gradova i Beograda iznosi skoro pa 442 km, ali istina je ta da je Bajaga uzeo baš 442 prosto jer se dva rimuje sa Beograda.
Za to vreme Bora Čorba sa Čuturom i Vidivojem Božinovićem kao novim članovima snima Istinu, tamnije ostvarenje čije su skoro sve numere, mada odlične, pala u senku Pogleda jednog anđela. Sama pesma je dobila naziv po romanu Tomasa Vulfa, a pored nje na ovom albumu takođe se nalazi i gostovanje Bregovića kao pratećeg vokala u pesmi Disko mišić, time odužujući Borino gostovanje na pesmi Pediculis pubis (Stidne vaši.)
Bijelo dugme je, verovali ili ne, takođe učestvovalo u novom talasu, doduše samo jednim albumom. Brega, oduševljen novim stvarima Azre i Prljavog kazališta, želi da snimi album sa sličnim zvukom i tako nastaje Doživjeti stotu. Ne bi li postigli siroviji zvuk garažnih bendova, grupa prvi put umesto duge pripreme većinu materijala za album snima tokom studijskih proba. Takođe, prvi put se u njihovim stihovima mogu naći stihovi koji su mogli biti obojeni politikom, što je i u normalna vremena Jugoslavije bilo riskantno, a kamoli samo koji mesec posle Titove smrti. Sve u finu materinu, ili Baš nesto gledam apsolutno bezvezno nešto je trulo u državi Danskoj i bolesno, samo su neki od problematičnih stihova, mada su naslovna numera i Pjesma mom mlađem bratu (iz Niša u proljeće ’78.), ipak ostale najveći hitovi sa ovog ostvarenja.
Mislim da nije na odmet spomenuti bizarnost tadašnje cenzure zbog koje su neke pesme sa ovog ostvarenja zabranjivane na radio stanicama – ali niko se nije ni okrenuo za njihovim sledećim (dečjim?) ostvarenjem na kome Bjelo Dugme potpisuje muziku, a sve pesme peva tada jedanaestogodišnji Ratimir Boršić, uključujući i naslovnu numeru Milicija trenira strogoću, da ne bude sve kako hoću. Ubrzo nakon ovog albuma Ipe Ivandić se iz zatvora vraća na bubnjeve i Dugme snima svoj poslednji album sa Bebekom kao glavnim vokalom – Uspavanka za Radmilu M. sa neostvarenim planom da to bude i njihov poslednji album. Na ovom ostvarenju se nalazi verovatno jedina numera bilo kog većeg domaćeg benda otpevana na albanskom jeziku nazvana prosto Kosovka (devojka). Mada su pesma i spot izbačeni nakon nemira i protesta širom Kosova ’81., bend se izvukao bez većih posledica s obzirom na to da je tekst bio čistog ljubavnog karaktera.
No, vratimo se u Beograd. Električni orgazam posle par promena u postavci i par poteškoća na nastupima, najzad doživljavaju proboj na veće tržište sa albumima Distorzija i Letim, sanjam, dišem na kojima se nalaze Debela devojka, Sve ste vi naše devojke, Kapetan esid kao i njihov najveći hit Igra rokenrol cela Jugoslavija. Pesma je prvobitno napisana za džez i bluz pevačicu Zoru Vitas, ali je ona nikad nije snimila. Tek pri snimanju Letim, sanjam, dišem Gile se setio pesme i preradio stihove da odgovaraju Orgazmu, a sama pesma govorila je o tome kako su doživeli uspeh, kako su imali koncerte po halama i dvoranama širom Jugoslavije. Tek je devedesetih pesma dobila potpuno drugo značenje u široj javnosti od one koje je Gile imao na umu dok ju je pisao, tako da je skoro čitavu deceniju nisu ni izvodili.
Za to vreme Koja osniva Disciplinu kičme i svojstveno njemu, ne brine brigu o popularnosti pesama dokle god su one napravljene tačno onako kako ih on želi. Prvi album Sviđa mi se da ti ne bude prijatno se sastojao samo iz ritam sekcije, Koja na basu i Srđan Todorović na bubnjevima. Pošto su jedva našli izdavača, odlučeno je da album bude štampan u samo pet hiljada i jednom primerku, koju su danas naravno pravi rarireti. Na albumu se takođe nalaze Mozak i Pečati, nesuđene pesme benda Šarlo akrobata. Negde u isto vreme nastaju i Partibrejkerisi – ova dva benda koji će jedni drugima producirati albume, međusobno će razmenjivati članove, a Koja će uraditi i prvi zvaničan intervju sa Brejkersima i Canetom – ukratko, osamdesetih bili su povezani kao crevca. Canetov bend izbacuje album Partibrejkersi (koliko sam oduševljen prvencima koji nose ime benda, možete pročitati u prethodnim brojevima), na kome se između ostalog nalaze Stoj Džoni i Ulični hodač. No, i pored modernog uspeha albuma, Jugoton odbija da im izda drugi album, jer veruju da bendu „fali pobunjenička crta”, nakon čega će uslediti privremeni raspad Brejkersa ’85.
Tek neke dve godine kasnije, bend se ponovo okuplja i snimaju svoj drugi album Kobila i pastuv preljubnik – barem je album tako trebalo da se zove. Goran Dimić, dizajner omota, nije stavio ime na album (neki tvrde da je to učinio namerno, jer mu se nije dopadao naslov, a neki da je prosto bio zaboravan), tako da je zvaničan naziv bio prosto Partibrejekrsi II. Sa ovog albuma bih izdvojio kao omiljene Prsten i Mesečeva kći, dok treći album Partibrejkersi III krase danas već svima poznata Hipnotisana gomila i pesma, koja je ujedno i nezvaničan naziv albuma Kreni prema meni. Pošto su međuvremenu svi krenuli za Kojom u Čudnu šumu, po izlasku iz iste Koja shvata da ipak mora da jede ’leba, i radikalno menja muziku i imidž Kičme. Najbolji simbol te promene ogleda se u promeni njegovog umetničkog imena u Zeleni zub, i pod tim imenom snima Dečiju pesmu, na kome se nalazi čuveni stih: „Nije dobro Bijelo Dugme; Nije dobra Katarina; Šta je dobro; Šta nam treba; Kičme, Kičme Disciplina”.
Pod tim imenom će i glumiti u filmu Kako je propao rokenrol iz ’89, čija će muzika predstavljati duhovni nastavak Paket aranžmana, pošto su je pored Koje(ex Šarlo), pisali Vlada Divljan (Idoli) i Gile (Orgazam).
Ipak, pored svih gore navedenih, samo smo usput spomenuli, ako ne najbolji, onda sigurno najpopularniji beogradski bend novog talasa – Katarina II… o kojima ćete moći da čitate u narednom broju. Osmi deo serijala Svetsko, a naše! će za temu imati dve dijametralno različite pojave, ali svaka je ostavila neosporiv trag na našu muzičku i kulturnu scenu. Jedna od njih je upravo EKV i čitava plejada umetnika koja je kružila oko njih, a druga je something completely different, nešto potpuno primitivno.
piše: Igor Belopavlović
