U prošlom (četvrtom) broju serijala Svetsko a naše! pisali smo o možda najpoznatijim sastavima ex YU rok scene – Bijelo dugme, Riblja Čorba i Azra; dotakli smo par imena koja će predstavljati početak novog talasa, kao i Buldožere sa kojima počinjemo da obrađujemo i bendove tvrđeg zvuka. Napisan uz pomoć Ex YU rock enciklopedije Petra Janjatovića, Rockovnik-a – dokumentarne serije Dušana Vesića i Sandre Rančić, i uz pomoć Vikipedije, serijal Svetsko o naše! se nada da će i u narednim mesecima uspeti da vam otkrije hitove i muzičku kulturu jednog vremena koje jeste prošlo, ali svakako ne sme biti zaboravljeno. Let’s continue!
Da nastavimo gde smo se prošli put zaustavili. Buldožeri ubrzo po izlasku svog prvenca, snimaju svoj drugi album Zabranjeno plakatirati, dok polako stiču reputaciju kao bend čudaka koji uspevaju, uprkos nedovoljnom maketingu od strane izdavačkih kuća. Izlazili su na scenu u kolicima, palili sopstvenu kosu i pljuvali po Bregi. No uprkos očiglednom negodovanju sa nekih vrhova, Buldožeri osvajaju Zlatnu aremu u Puli za muziku iz filma Živi bili pa vidjeli, koju izbacuju na istoimenom trećem albumu. Ali uprkos uspesima, Marko Brecelj želi izgraditi samostalnu karijeru, pa ulogu frontmena preuzima Bori Bele. Ni sa njim na čelu, bend ne gubi ništa od svoje harizme. To se možda najbolje videlo na njihovom šestom albumu Ako ste slobodni večeras, na kome se između pesama mogu naći snimci razgovora sa njihovim fanovima – o drogi, seksu i naravno Bregi. Ali ni pesme nisu ništa čudnije zašta treba odslušati njihov prepev Another brick in the wall, uz muziku Oj svjetla majska zoro kao i recitovanje čitulje još uvek živog Džoni Štulića. Ukratko, Buldožeri možda u muzičkom smislu i nisu bili bliski nadolazećim zvezdama, ali su im oni pokazali da se granice i te kako mogu probijati.
Kao i mnogi bendovi sa ovih prostora, Prljavo kazalište se danas uglavnom pamti po njihovim pop baladama, dok je mlađa publika zaboravila na njihove početke. Kazalište je bio prvi pravi pank bend, i šta god mislili o njihovim kasnijim pop-rok hitovima, njihov prvi album nesumnjivo predstavlja početak novog talasa. Bend i njihov prvenac koji se zvao, zamislite – Prljavo kazalište, uzeli su ime po jednoj replici iz Alan Fordaovog stripa, sa omotom koji je bio omaž Stonsima. Njihovi prvi teskstovi su se između ostalog bavili decom sa ulice – Srijetno dete, ratom – Moj otac je bio u ratu, homoseksualizmom – Neki dječaci... Pretpostavlja se da zbog ove pesme album nije bio oslobođen poreza od strane Komisije za šund. Već godinu dana kasnije Kazalište izbacuje Crno bjeli svijet, s kojim doživljavaju najveći uspeh do tad, i koji nažalost nisu uspeli da ponove. Kako sami bivši članovi benda kažu, između Houra i Bogovića (dvojice osnivača grupe) nije došlo do muzičkog razilaženja, već ličnog, tj. životnog. Sa Bogovićevim odlaskom, bend barem privremeno prelazi u mirnije vode, iz kojih će isplivati tek pred početak devedesetih… ali više o tome u nekom od narednih brojeva.
Pre nego što nastavim, verujem da treba reći i sledeće: danas kada skoro svi sa setnom notom zazivaju ponovno formiranje Komisije za šund, ne bi li se izborili protiv turbo folka, vredno je setiti se i primera kada je komisija korišćena za osuđivanje ideja koje nisu bile bliske vlasitima, kao što je bio slučaj sa Nekim dječacima, a nekad je to prerastalo i u otvorenu cenzuru. Još jedan od mnogih negativnih primera rada komisije je bio i slučaj Dade Topića, osnivača sada već rasformljene grupe Time, čiji je dvostruki album Neosedlani čekao više meseci u podrumu izdavačke kuće, dok se komisija nije „vratila sa letnjeg odmora”. Da li im je smetalo ime pesme Hej Jugosloveni, koja je asocirala na bivšu himnu, da li sama tema albuma koji se bavi našim ljudima u tuđini (ni posle skoro četrdeset godina ova tema, pa tako ni sam album, ne gubi na aktuelnosti), ili ih je stvarno bolelo uvo da se cimaju sa letnjeg odmora… prosudite sami.
Nego lets get back on track. Aleksandar Dragaš je jednom rekao: „Svaki ciklon dolazi za zapada, tako da je normalno da prvo zahvati Sloveniju, Hrvatsku, pa Srbiju, tako se desilo i sa pankom.” Tako posle prvog jugo bunta slovenskih Buldožera, i početka novog talasa u zagrebačkom Kazalištu, u Beogradu u prvim mesecima nove decenije, tri manje grupe objavljuju jedan zajednički album – Paket aranžman, bez sumnje, jedan od, ako ne i najuticajniji album osamdesetih. Bendovi su bili Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata, no za sam Paket prvo treba zahvaliti Encou Lesiću, producentu koji je prvi i došao na ideju predstavljanja novog talasa beogradskoj publici.
Sa pesmama kao što su Retko te viđam s devojkama i Pomoć, pomoć jedino se za Idole može reći da su već imali neku karijeru pre Paket aranžmana. Pesma Maljčiki, koju je producirao Goran Bregović, bila je njihov prvi pravi hit, ali s obzirom na to da je napisana kao sprdnja sa sovjetskim socijalističkim realizmom, spot je ubrzo skinut sa malih ekrana. Ubrzo posle Aranžmana, Idoli izbacuju istoimeni EP sa Malenom i Devojkom malom, obradom Đuzinog evergreen-a. Na njihovom sledećem albumu, Idoli su želeli da se pozabave religijom i tradicijom, inspirisani Pekićevim romanom Odbrana i poslednji dani, kako su i nazvali album. No, iako prepuni inspiracije i ideja nisu uspeli da ih međusobno izbalansiraju, tako da su u studiju proveli ukupno 400 sati, time prevazilazeći sve dotadašnje jugoslovenske rekorde za snimanje. Album se prodao u nešto manje od 50 000 primeraka, što je u odnosu na prethodi tiraž od 200 000 bio poraz – shodno tome, ni za jednu numeru s ovog ostvarenja nije snimljen spot.
U međuvremenu, posle beogradskog koncerta Leb i sol, u kafani Mornar (a gde drugde), osnovana je grupa Hipnotisano pile. Posle par svirki, dolaze do novih instrumenata koji sa sobom nose i novi, bolji zvuk. Sa željom da ga što pre predstave, a verovato ne želeći da zbune svoje dotadašnje fanove, Pile od svojih članova formira sopstvenu predgrupu pod nazivom Električni orgazam, ali samo jedan bend će ostati „živ” posle SKC-a. Krokodili dolaze, a doleće i Zlatni papagaj, nazvan prema prvom beogradskom kafiću ispred koga je Gile (frontmen Orgazma) prisustvovao tuči pankera i maminih i tatinih šminkera. A u spotu za istu pesmu šminkera glumi Vlada Divljan, jedan od osnivača Idola. Ubrzo posle Paket Aranžmana, Električni orgazam izbacuje istoimeni album, na kome se i te kako može primetiti uticaj Londona, prvenstveno Sex pistolsa. No, nisu oni samo dobra kopija, Orgazam jeste svoj, pa se po mišljenju engleskih kritičara smatrao jednim od najboljih nebritanskih predstavnika new wave-a, tako da ste njihov prvenac mogli naći i u prodavnicama ploča Ujedinjenog kraljevstva. Sa njihovim sledećim ostvarenjem Lišće prekriva Lisabon, jugoslovenska publika već dobija novi prvac – psihodeliju.
Za raliku od Idola i Orgazma o kojima ćemo pisati i u sledećem broju, Šarlo akrobate prosto nisu potrajale toliko dugo – postojali su samo godinu i po dana, ali se njihov uticaj oseća i danas. Krenimo od početka – posle odlaska nekih ljudi iz Limunovog drveta u njemu ostaju: Milan Mladenović, Dušan Kojić Koja i Ivica Vdović Vd. Odlučuju da menjaju ime, pravac i snimaju četiri pesme, koje su sve na kraju završile na Paket aranžmanu. Ujedno tada snimaju i svoja dva najveća hita Ona se budi i Niko kao ja. Ubrzo posle toga učestvuju u snimanju filma, kao i muzike za film – Dečko koji obećava, ostvarenje koje će postati sinonim za novi talas isto koliko i Paket aranžman. Na tome im pomaže i Goran Vejdović, kratkoročni član Idola i dizajner albuma. Nakon toga snimaju prvi i jedini album Bistriji ili tuplji čovek biva kad… koji je producentima u RTB-u toliko čudan, da izdavačka prava odmah prodaju Jugotonu. Strah im je nažalost bio opravdan i album se prodaje u svega desetak hiljada primeraka. Pored loše prodaje, dolazi i do unutrašnjih neslaganja oko budućeg pravca benda – naime,Vd želi da u bend uključe Gorana Vejdovića, ali i novu mladu pevačicu s kojom je sarađivao ranije, Draganu Šarić iliti Bebi Dol. Kojiću se, s druge strane, dopada trenutna postavka, a verovatno mu nije bilo drago zbog mogućeg smekšavanja zvuka. Sve pomenuto, uz stalne svirke, sa malom promocijom albuma, dovele su do raspada grupe, ali i formiranju dve nove. Sa njihovim dotadašnjim menadžerom Kaletom, Koja okuplja buduću Disciplinu kičme, dok Vd i Mladenović lagano formiraju Katarinu II.
Za to vreme, dva nesuđena člana Šarlo akrobata, rade na njenom prvom albumu koji se, nekim čudom, nije zvao Bebi Dol već Ruže i krv. Sa već ustanovljenim hitom Mustafa, album doživljava uspeh, a iste ’83 Bebi Dol prvi put učestvuje na Beoviziji, gde sa pesmom Rudi, gde osvaja šesto mesto. Time počinje svoj dugi niz nastupa na ovom takmičenju gde svaki put biva bolje kotirana od prošlog.
Jednog dana će najzad i pobediti, ali ako vas interesuje na kom takmičenju, moraćete da čitate sledeći broj. Pored Bebinih uspeha, u njemu ćete moći pročitati i o drugim zvezdama novog talasa kao što su: Pekinška patka, Haustor, kako se razvijala Katarina II, šta su već „ustoličeni” rokeri radili u međuvremnu. Do tada … i know it’s only rock and roll but i like it.
piše: Igor Belopavlović
