„Kost u grlu”, Riblja Čorba, foto: Printscreen/ YouTube/ DrZaRocknroll

U prošlom (trećem) broju serijala Svetsko a naše! počeli smo da obrađujemo period s kraja sedamdesetih, po mnogima najplodnije doba domaće ex Yu rok scene. Napisan uz pomoć Ex Yu rock enciklopedije Petra Janjatovića, Rockovnik-a – dokumentarne serije Dušana Vesića i Sandre Rančić, i uz pomoć Vikipedije, serijal Svetsko o naše! se nada da će i u narednim mesecima uspeti da vam otkrije hitove i muzičku kulturu jednog vremena koje jeste prošlo, ali svakako ne treba biti zaboravljeno. Let’s continue!

Posle fenomena Hajdučke česme, Bregović odlazi u vojsku i Bijelo dugme je na prinudnoj pauzi, no njeni članovi ne miruju. Bebek ’78 objavljuje svoj prvi solo album, Skoro da smo isti, nastavak simfonijskog roka koji se nalazio i na njegovim ostvarenjima sa Dugmetom. Za to vreme bubnjar Ipe Ivandić i klavijaturista Lazar Ristovski (bivši i budući član Smaka), nezadovoljni dotadašnjim tretmanom, odlučuju da napuste bend. U Londonu snimaju album Stižemo, na kom su takođe sarađivali i Goran Kovačević iz Teške industrije i Vlatko Stefanovski iz Leb i sol, time napravivši nešto što se i po današnjim standardima može smatrati eksperimentalnim rokom. Stižemo je i pre izlaska izazvao veliko interesovanje javnosti, između ostalog i zato što je to bio prvi album kod nas čiji je datum izlaska bio unapred objavljen – 10. septembar.

No, na dan izlaska, Lazar i dalje čeka Ipu da krenu na promociju, kada prima poziv od njegove sestre. Ipe i Goran su, zajedno sa Rankom Bobanom i Zlatkom Hold uhapšeni zbog posedovanja hašiša. Ipa ipak stiže pre odlaska na odsluženje kazne da snimi album Slađane Milošević Gorim od želje da ubijem noć (bacite pogled na prethodni broj), kao i da posećuje tada uglednog bosanskog psihijatra ne bi li se pripremio za težak period pred sobom. Svi su dobili zatvorske kazne, a sam Ipe, s obzirom na to da je kod njega nađeno preko tri i po kilograma, je dobio najdužu kaznu od tri i po godine (valjda po principu kol’ko para tol’ko muzike), mada mu usled žalbe jeste skinuto pola godine. Inače, gorepomenuti pshihoterapeut bio je tada i dalje ralativno mladi Radovan Karadžić.

Za to vreme u Beogradu Bora Đorđević, odlučan da najzad napravi bend sa tvrđim zvukom, spaja se sa grupom SOS (Miša – bas gitara, Vicko na bubnjevima, i meni lično omiljeni gitarista – Rajko Kojić) i tako 15. avgusta 1978, u kafani Šumatovac, nastaje grupa Bora i ratnici. To je bio samo probni naziv koji su koristili dok se ne odluče za jedan od par desetina koje su imali na umu. Ipak, jedan časopis je odlučio umesto njih. Naime, njihov poznanik Predić u TV Reviji objavljuje njihov poster sa nazivom Riblja Čorba.

Prvi singl im je već spomenuta pesma Lutka sa naslove strane, i mislim da nema potrebe pričati koliki je to bio bum. Posle par svirki, Koja u bend zove bivšeg kolegu Momčila Bajagića, koji je u to vreme toliko mlad, da mora da laže razrednu kako je bolestan ne bi li stigao na probe i svirke. Time dolazimo do najpoznatije postavke Riblje Čorbe koja će posle par svirki, 1. septepmbra ’79 održati svoj prvi veliki Beogradski koncert na Tašmajdanu. Ono što je Hajdučka česma bila za Dugme, to je Taš za Čorbu. Sam bend biva iznenađen da Beogradska publika zna tekstove svih pesama uključujući Rasprodaja bola, Ostani đubre do kraja, Hej ćale što ne bi bilo ništa čudno da album sa tim numerama nije trebao da izađe tek za deset dana. Histerija na koncertu, publika „seče vene”, a Bora plače na bini. Vest o ovom nesvakidašnjem događaju se brzinom šumskog požara proširila Jugoslavijom i album Kost u grlu je rasprodat. Verujem da je Peca Popović najbolje objasnio kako je jedan mali, novi bend doživeo toliki uspeh: „Niko pre Bore Đorđevića nije tačnije opisao polusvet Beograda…on je pisao o ljudima koji se najbolje snalaze u kafani, ali ne i u životu.” Tiraži su bili rasprodavani jedan za drugim, svi… osim prvog. Tadašnja cenzura povlači ono što je ostalo od prvog tiraža u prodavnicama, pošto su shvatilii da se na albumu pojavljuje nalazi i stih ispij svoje sedative, što se moglo protumačiti kao aluzija na drogu. Tako da ako kojim slučajem posedujete originalno izdanje, čuvajte ga ko oči u glavi (ili ako baš hoćete da ga prodate, javite se KUŠ!-ovskom diletantu). Dotle se sami uverite u nastalu promenu u stihovima između prve i kasnije verzije.

Sve se menja, da bi ostalo isto – kao što su nekad trojka Indexi, Korni i Grupa 220 bili okosnica jugoslovenske scene, tako su to bili Dugmići, Čorba i naravno Azra. Još od ranih početaka je Štulić optuživan da pokušava biti novi Drago Mlinarec (osnivač 220), ali kao što već svi dobro znamo Štulić je ubrzo i bez problema postao nezaustavljiva muzička sila, čiji uticaj je toliki da ga možda nikad nećemo u potpunosti dovoljno ceniti. No, Azra još nije formirana, a Štulić se krajem sedamdesetih interesuje za domaću narodnu muziku, prvenstveno sevdah. Sa Balkan sevdah bendom prave hit koji će postati neizbežno štivo svih budućih koncerata – Balkan. Tek kasnije, pod uticajem novog talasa ’77, Štulić osniva Azru. I naravno, kao i većina drugih bendova, Azra je osnovana za šankom, a ime je dobila po prevodu pesme Hanjriha Hajnea.

Kazuj robe, otkuda si, iz plemena kojega si?

Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra,

što za ljubav život gube i umiru kada ljube.”

Pod uticajem onoga što su kritičari nazivali Štulićevim hirovima, postavka često menja sastav, toliko da se jednom celokupna postava odvojila i napravila sopstveni bend sa Jurom Stiblićem na čelu, Film. Tek ’80, kada objavljuju svoj prvenac prosto nazvan Azra. Ako ste čitali prethodne brojeve, primetili ste da naši bendovi i nisu bili najmaštovitiji kad su u pitanju nazivi njihovih prvih albuma. Ali kakvo god bilo ime, s tim albumom Azra poleće na put kakav nije viđen do, a bogami, ni od tad – naime, Štulić kreće u takozvanu hiperprodukciju. Jedan album godišnje, ali ne bilo kakav album. Već njihovo drugo ostvarenje Sunčana strana ulice ima dvadeset i četiri pesme što se onda prosto nije radilo. Treći album Ravno do dna je bio trostruki sa čak četrdeset i četiri numere. I tako godina za godinom izdaju se albumi, nekad i dva godišnje. Zbog kasnijih borbi oko autorskih prava, sam Džoni je većinu svojih pesama stavio na sopstveni YouTube kanal, i to je većinu postavio u obliku celih albuma a ne odvojenih pesama, pa ih mi sa vama tako i delimo.

Na prelasku decenija izlazi novi mali film Ko to tamo peva, Kralj Ibi se bliži svom dvestotom izvođenju Radovana III, dolazi nedelja kad je otiš’o Hase,  a Brega se vraća iz vojske i Bijelo dugme opet pomera standarde.

Planiraju koncert do tada neviđenih razmera – Rock spektakl u Beogradu na JNA za 70.000 ljudi sa gostima kojima se na zna kraj. Među njima se nalaze i neke buduće zvezde, o kojima ćemo naravno pisati u sledećim broju, a vi probajte da predvidite koje su: Yu Grupa, Opus (u kome je trenutni pevač Dušan Prelević), Metak, Galija, Kako, Mamarock, Revolver, Bumerang, Prljavo kazalište, Tomaž Domizelj, Obećanje proleća, Senad od Bosne, Generacija 5, Peta rijeka, Makadon, Prva ljubav, Kilo ipo, Aerodrom, Suncokreti i Demoni(iz Čakovca). Negde baš u to vreme Rajko i Bora odlaze u vojsku, iz koje su bežali i slali tekstove kao što su Neke su žene pratile vojnike i Dva dinara druže. Tako da po povratku iz vojske i vojnog zatvora ih već čeka njihovo krunsko ostvarenje Pokvarena mašta i prljave strasti.

I dok su ova tri benda utirali puteve nekom novom talasu, odjednom iz Ljubljanje, koja do sad nije imala neka veća imena, pojavljuju se Buldožeri koji ruše sve pred sobom. Pljuni istini u oči se smatra jednim od najboljih i najdrskijih albuma ex Jugoslavije. Obrađivali su pornografiju, koja su najbolja mesta za samoubistvo, a naravno ni goruće socijalne teme im nisu bile strane. Sve je to bilo ispraćeno dozom zdravog humora, ali iza koga se lako naziralo da je nešto trulo u državi Danskoj. Zbog svega ovoga cenzura nije ni njih obišla. Mada je prvi tiraž prodat u rekordnom roku, izdavačka kuća odbija da ga doštampa, tako da su o albumu kružile glasine onih koji su ga videli, što je naravno samo uveličavalo njihovu legendu. Koncerti su im konstantno bili otkazivani zbog raznih tehničkih problema, tako da kada najzad jesu uspeli napraviti koncert u Hali Tivoli, nastup je nazvan Povratak otkazanih.

Ovde ćemo se zaustaviti, jer sa Buldožerima već prelazimo na malo tvrđi zvuk koji  čuvamo za sledeći broj, ali u kom će biti i reči o počecima novog talasa, sa Filmom, Haustorom, Paket aranžmanom, Prljavim Kazalištem, a naravno, biće tu i poneka nova pop zvezda. Do sledećeg broja… Ne verujte nikom ko ima preko 30 godina.

piše: Igor Belopavlović

Leave a Reply

Your email address will not be published.