Svetionici u Pančevu - Dunav se uliva u Tamiš

piše: Nevena Stajković

Priča o jedinstvenom paru pančevačkih svetionika datira još u 18. i 19. vek. To je bilo doba industrijalizacije, a Pančevo, grad na samoj granici između Austrougarske i Turske, bilo je važan centar trgovine i proizvodnje. Najrazvijenija bila je rečna trgovina. Dunavom i Tamišem prevozili su se svila, so, drvna građa i cigla, ali i ljudi. Međutim, krajem 19. veka, oko 1888. godine, desile su se velike poplave zbog kojih plovidba dvema rekama kod Pančeva više nije bila bezbedna. Austrougarske vlasti odlučile su da 1905. godine izgrade sistem kanala kojima će se Tamiš ulivati u Dunav, a najveći od njih postao je veštačko korito reke tokom niskog vodostaja. Na ušću ovog kanala u Dunav 1909. godine izgrađeni su svetionici. Isprva je planiran samo jedan svetionik, na desnoj strani u pravcu toka pritoke, ali su ipak sagrađena dva da bi kapetani brodova, u vreme velikih vodostaja, mogli da vide gde se uplovljava u glavni kanal.

Par svetionika u Pančevu jedinstven je u našim krajevima, ali i duž celog toka Dunava. Nalaze se na kružnom postolju sagrađenom od kamena i betona. Same kule izgrađene su od žute cigle, a ukrasi oko metalnih vrata i prozora su od crvene opeke. Na vrhu se nalazi terasa natkrivena kupastim metalnim krovom. Tu su se nalazile petrolejske lampe na gas. Danas svetionici nisu u funkciji, ali ostaju omiljeno mesto Pančevaca i Pančevki. Dolazak do njih smatramo svojevrsnim poduhvatom, ali svaki put budemo nagrađeni kada se između drveća pojavi predivna kula na čijem postolju možemo da sedimo i uživamo posmatrajući prirodu.

Na ciglama svetionika se mogu videti urezana imena od pre više desetina godina, a Pančevci i Pančevke vole da veruju da su svoj potpis tu ostavili i Miloš Crnjanski i Uroš Predić, ali su izbledeli s vremenom. Ipak, vreme ne može izbisati stihove pesme Dunav se uliva u Tamiš Mike Antića, omiljenog pisca za decu koji je svoje mladićke dane proveo baš u Pančevu.