piše: Aleksandra Vujić
Šu, Su ili Šut bog (za nas) neobičnog imena, bog je vazduha, personifikacija vetra, a nastao je tako što ga je njegov otac, Atum, iskijao. Pored njega, na isti način se rodila i Tefnut, boginja vlage. Ime Šu takođe je povezivano i sa rečju senka.
Šu je jedan od bogova većnika (ima ih 42) koji pomažu Ozirisu da iskušavaju duše umrlih pre nego što se odredi kakvu će sudbinu imati duša pokojnika.
Šu i Tefnut imali su dvoje dece – Geba i Nut, odnosno zemlju i nebo. Njih dvoje su zajedno izrodili zvezde. Šu je bio vrlo ljubomoran i razdvojio ih je. Ovo razdvajanje je dovelo do toga da se stvori struktura univerzuma. Razdvajanje neba i zemlje dopustilo je suncu da izađe i utvrdilo je njegov put preko neba, zvezdama da sijaju, ali i životu na zemlji da buja. Pošto se nalazi između neba i zemlje, Šu je zadužen za ravnotežu i stvaranje uslova za život. Nut je bilo zabranjeno da rađa bilo kog dana u mesecu. Ipak, ona se kockala sa bogom Totom i dobila je pet dodatnih dana za vreme kojih je rodila petoro dece.
Šu je prikazivan kao vitki muškarac koji na glavi drži između jednog i četiri nojeva pera koji simbolišu Šuove atribute – vazduh, vetar i lakoću. Oko vrata, ili u ruci, nosi ank, simbol života, pošto Šu održava balans i daje dah života. Često je prikazivan kako stoji sa podignutim rukama, što simboliše razdvajanje neba i zemlje. Prate ga magla i oblaci, a nekad su i opisivani kao njegove kosti.
Nekada je pak predstavljen držeći Nut iznad sebe. Kod takvog prikaza moguće je povući paralelu sa grčkim Atlasom koji, doduše po kazni, drži nebo na svojim plećima. Šu ovim zadatkom nije kažnjen, ali je jasno zašto predstavlja važnu figuru u egipatskom panteonu bogova, iako ne spada u grupu onih najpoznatijih. Već znamo koliko Egipćani vrednuju balans i kosmičku ravnotežu (ma’at), a upravo je Šu jedan od najzaslužnjih božanstava za to.
februar, 2025.
