piše: Lenka Vukotić
Na svojoj poslednjoj turi vođenoj idejom pronalaska napitka besmrtnosti, prvi car Kine, Jing Dženg (Ying Zheng), iznenada, ipak umire. Rođen 259. godine pre nove ere, na vlast je došao u svojoj 13. godini i za sobom ostavlja jako kratku, ali revolucionarnu vladavinu. Ujedinio je zaraćene države, reformisao pismo, novac i zakon i spojio delove zida danas poznatog kao Kineski zid. Kina za njegovo vreme (tada imenovana Kin (Qin), po njegovoj dinastiji) ostala je zapisana u istorijskim izvorima kao država sa strogom vojskom, vojnom disciplinom i načinom ratovanja, kao i carstvo kormilovano okrutnim tiraninom. Ali, sem istorijskih izvora, ništa drugo nije opstalo i Jingova država umire zajedno sa njim, potresena građanskim ratom, a moćna vojska koja bi mogla da je odbrani nestaje. I tako će biti narednih 2183 godine, kada su se 1974. arheolozi tokom iskopavanja našli licem u lice sa 7000 Jingovih vojnika.
Tog proleća, seljak Jang Džifa (Yang Zhifa) zajedno sa svojom braćom doneo je odluku da iskopa bunar u podnožju planine Lu Šan – kako je vladala suša, voda im je bila neophodna da bi mogli da zaliju useve. Međutim, dok su izbacivali zemlju iz prostora koji je trebalo da postane njihov bunar, iskočile su glave od terakote i bronzane strele. Arheolozi su tom prilikom obavešteni i iskopavanja mauzoleja prvog cara Kine mogla su da otpočnu. Ceo prostor mauzolejskog kompleksa obuhvata 56 km2, ali fokus iskopavanja usmerio se na istočni deo, tačnije na 3 jame pune vojnika, bojnih kola i konja – koji zauzima svega 25 000 m2.
Iako su ratnici na prvi pogled izgledali živo – u prirodnoj veličini, sa oklopima, pravim bronzanim oružjem i oslikani jarkim bojama, u kontaktu sa vazduhom, pigment je iščezao i njihova prava priroda načinjena od terakote se prikazala. Iako na prvi pogled svaki od 7000 ratnika izgleda jedinstveno, ispostavilo se da su figure rađene u kalupima i serijski, uključujući i njihova lica. Da bi se zamaskirala njihova masovna proizvodnja, obrve, brade i kosa su vajani posebno za svakog vojnika. Ta iluzija da se radi o pravoj, raznovrsnoj armiji, ogleda se i u njihovom stavu i oklopu – generali se razlikuju od pešadije, a pešadija od strelaca. Jingove izvajane trupe prate i razni terakota zabavljači, uglavnom akrobate i muzičari.
Otkud čoveku koji je jurio besmrtnost ovako impozantan mauzolejski kompleks? Šta će mu tolika vojska, i od čega treba da ga sačuva?
Koncept života i smrti u staroj Kini razlikovao se od njihovog zapadnjačkog poimanja. Svet u kojem živimo nisu razdvajali na živi i mrtvi, već su postojali paralelno, mešali su se i život u smrti nastavljao se istim tokom. Verovali su da smrt i bolesti izazivaju zli duhovi, i u slučaju njihovog uspešnog izbegavanja, čovek je mogao da dostigne besmrtnost (na kineskom bu si – ne-smrt). Ukoliko smrt nastupi (a najčešće i hoće), onda pokojnika ne čeka drugi, idealniji svet, već isti onaj kakav je i napustio. Jing Dženg umire kao car i nesumnjivo je da monumentalnost njegove grobnice upravo odražava njegovu moć koja se nastavlja. Ali, kako je došao na presto u životu, tako odlazi na presto i u smrti – okružen armijom prekoputa koje se nalaze svi ljudi koje je ubio zarad ujedinjenja države pod njegovom vlašću.
Iako je živeo kratko i ostao zapamćen kao tiranin, prvi car Kine ostavio je za sobom neosporivi trag. Novi model vlasti koji je uveo predstavlja temelj svih kasnijih kineskih država i otkrićem njegovog mauzoleja (koji do dan-danas nije istražen u celosti), čak i 2183 godine kasnije, ostaje čovek o kome se priča. Možda ne na način na koji je on to zamislio, ali uspeo je sebi da obezbedi ono za čime je tragao čitav život – besmrtnost.
novembar, 2025.
Bibliografija:
Portal, Jane, and Hiromi Kinoshita. 2008. The First Emperor: China’s Terracotta Army. High Museum of Art.
