foto: Đorđe Milojević

piše: Jovan Mladenović

Stefan Marjanović diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine, u klasi profesorke Jasmine Kalić, odsek grafika. Na istom fakultetu 2014. godine završio je master studije u klasi profesora Radomira Kneževića na odseku za slikarstvo. Nakon završetka studija odlučuje da nastavi da se bavi slikarstvom u sredini u kojoj je odrastao – rodnom Čačku – ali i da, kao jedan od osnivača Udruženja vizuelnih umetnika Čačka, pokuša da doprinese razvitku i afirmaciji umetničke scene u ovom gradu. Razgovarali smo o umetnosti kao profesionalnom pozivu, stvaralačkom procesu, povratku u rodni grad, samoorganizovanju umetnika u manjim sredinama, kao i stanju na aktuelnoj umetničkoj sceni. No, da ne bismo nagađali šta je umetnik hteo da kaže, možda je najzahvalnije da to ipak čujemo iz prve ruke. 

Da li se sećaš koji je bio taj presudni momenat kada da će slikarstvo biti tvoj profesionalni poziv?

Onog trenutka kada je slikarstvo postalo moja jedina zabava, javila se i pomisao da bih time mogao da se bavim ceo život, a to je bilo rano, još pre polaska u školu. Jednostavno, ti misaoni procesi koji su mi se odvijali u toku rada bili su veća realnost od realnosti. Neko bi rekao da sve to ima meditativnu ulogu u mom životu, a ja bih rekao da je to izraz mog duha, simbol slobode, ptica na nebu…

Da li smatraš da je nastavni program tokom tvog školovanja na Akademiji ograničavao tvoj kreativni izraz, ili je pak doprineo njegovom osamostaljenju?

Stefan Marjanović, "Gozba", foto: Đorđe Milojević

Na fakultetu sam imao potpunu slobodu i, zahvaljući posebnom pristupu mojih profesora, dobio sam širu sliku o svetu umetnosti, kao i mogućnost da sam gradim svoj likovni izraz.

Da li postoji neko ko je igrao značajnu ulogu u oblikovanju tvog umetničkog izraza?

Svoj umetnički izraz sam izgradio pre svega svojim radom, a pored toga prelistavanjem monografija starih majstora, kao i savremenih umetnika, gde posebno mesto zauzima, po mom mišljenju, jedan od najboljih umetnika sa ovih prostora, Dado Đurić.

Koje su teme/ideje koje želiš da preneseš svojim radovima?

Početna ideja jeste bila da prenesem svoje duhovne borbe i ostavim delić atmosfere tog procesa na platno. Zato sam izabrao portret, jer je ljudima najupečatljiviji izraz ljudskog lika i smatram da ne postoji bolji način da se opiše stanje duše nego kroz izraz lika koji je prožet jedinstvenim načinom slikanja, prepoznatljivog samo za moj rad.

Stefan Marjanović, "Ispod prašine", foto: Đorđe Milojević

Koji ti je omiljeni deo stvaralačkog procesa?

Ne znam da li ste imali priliku da vidite kada se razvija film i pravi fotografija, pa se na belini papira pojavljuju prvi oni najtamniji delovi koji kasnije formiraju konačni izgled te fotografije. Na taj način nešto slično se događa i kod mene kada slikam, cela slika počne da izranja iz platna. Nekad imam utisak da ona više slika sama sebe, nego što ja slikam nju.

Nakon završenih studija u Beogradu, odlučio si da se vratiš u rodni Čačak, što je, složićeš se, nesvakidašnja, ali i veoma hrabra odluka. Da li si pri povratku već imao plan svojih daljih aktivnosti ili si se postepeno prilagođavao situaciji?

Imao sam plan da nastavim da se bavim slikarstvom u jednom pitomom okruženju, kao što je sredina u kojoj sam odrastao. Ovde sam imao mnogo više izbora i slobode da se posvetim svom stvaralaštvu. Ma koliko čudno zvučalo, i dalje smatram da ovde imam više slobode, nego da sam ostao u prestonici ili negde u inostranstvu.

Stefan Marjanović, "Noć", foto: Jelisaveta Ilić

Jedan si od osnivača Udruženja vizuelnih umetnika Čačka. Kada je prvobitno nastala ideja o osnivanju ovog udruženja, koliko je vremena prošlo do njene konačne realizacije i koliko je važan ovakav vid samoorganizovanja umetnika?

Na ideju o stvaranju udruženja smo došli moj drugar Janko Mitrović i ja, po uzoru na naše drugare iz Užica (Galerija Reflektor) i Kruševca (Kulturni centar Gnezdo). Iste 2018. godine nas pet osnivača je utemeljilo udruženje, zahvaljujući ljudima iz opštine koji su podržali tu našu ideju. Smatram da je bitno, jer celu stvar podiže na jedan ozbiljniji nivo, gde se oko istih ideja grupišu ljudi iz sfere umetnosti.

Možeš li nam reći nešto o budućim projektima udruženja?

Ovogodišnji projekat koji bi trebalo da se realizuje, zove se Portret godine. To je akcija takmičarskog karaktera za sve umetnike, gde će najbolje naslikan portret, po odluci žirija, dobiti novčanu nagradu. Ovim putem bih pozvao sve koji su zainteresovani da se prijave na konkurs koji će biti raspisan sredinom aprila.

Stefan Marjanović, "Fragmenti uma", foto: Đorđe Milojević

Kako bi ocenio savremenu umetničku scenu u Srbiji?

Ne znam da li je to uopšte stvar koja može da se oceni i da li sam dovoljno kompetentan. Po mom mišljenju je mnogo veći broj onih kojima je bitniji taj poslovno-menadžerski deo ovog našeg poziva, što se da manifestovati kroz mnoštvo izložbi,  nego sam proces rada. Zapravo se mnogo više tu radi o brendiranju, nego o stvaralaštvu. Nažalost, ako smem da primetim.

Da li postoji savet koji bi voleo da si dobio kada si shvatio da će ti umetnost biti životni i profesionalni poziv?

Moj savet sebi bi bio da treba kroz ceo život da se usavršavam, kako na polju slikarstva, tako i u novim medijima, jer treba biti u koraku sa vremenom. Ovaj moj talenat i rad na njemu sam iskoristio u dobu digitalizacije, tako da danas uspešno radim kao ilustrator, pored slikanja. Moj savet je da uvek budem spreman za nove okolnosti, to nije pristajanje na kompromis, nego naša nova realnost.

foto: Đorđe Milojević

Poslednje pitanje postavljamo svim našim sagovornicima – da li možeš čitaocima KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Za knjigu bih preporučio Sidartu od Hesea. Najbolji bend svih vremena IIIAKAJI (šakal) I njihovu pesmu Tihovanje, koja je baš karakteristična za ovo podneblje. Pogledajte radove umetnika Ognjena Milanovića, na Instagramu poznatijeg kao ognjenasi.

mart, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.