piše: Iva Pažin
Muzika je osnovni deo ljudske kulture i prisutna je u društvima kroz istoriju. Ona je moćan oblik izražavanja koji može da prenese emocije, ideje i osećanja. Muzika igra suštinsku ulogu u rastu deteta i može imati značajne koristi u različitim oblastima, uključujući kognitivni, društveni, emocionalni i fizički razvoj. Deca spontano uključuju muziku i muzičke ideje u svoje rutine, igre i odnose, što pomaže njihovom estetskom, izražajnom, emocionalnom, intelektualnom, društvenom, fizičkom, duhovnom i kreativnom razvoju.
Međutim, ne možemo očekivati da dete postane muzički genije ukoliko mu samo puštamo the best of Mocarta i Baha. Istina, važno je da dete bude okruženo mirnom atmosferom ispunjenom ugodnim i prijatnim zvukovima, ali to ne mora nužno biti klasična muzika, niti je to od presudnog značaja za razvoj deteta. Roditelji, staratelji i vaspitači moraju da primete, pozovu i modeluju radosno i kreativno muziciranje kako bi obezbedili najmoćniji put ka trajnom muzičkom angažovanju. Deca treba da imaju raznovrsne (i zabavne!) mogućnosti za muzičko angažovanje sa odraslima i drugom decom koja su zainteresovana za razvoj različitih oblika muzičkog izražavanja. Pevanje, ritmičko pevanje, pokret, stvaranje, improvizacija i manipulacija raznim zvucima i materijalima, kao i diskusija o muzičkim interesovanjima i idejama – sve su to delovi uspešne muzičke stimulacije deteta.
Mnogobrojne studije su pokazale da muzika može poboljšati kognitivne veštine deteta, uključujući pamćenje, pažnju i razvoj jezika. Učenje sviranja instrumenta zahteva od deteta da čita muziku, što pomaže da se poboljšaju veštine čitanja i sposobnosti obrade jezika. Pored toga, sviranje instrumenta pomaže deci da razviju prostorno-vremenske veštine koje su neophodne za razumevanje matematičkih koncepata. Muzika takođe podstiče kreativnost, maštu i veštine rešavanja problema, što može poboljšati sveukupni akademski učinak deteta. Učenje sviranja nekog instrumenta ili pevanja u horu zahteva od dece da rade zajedno, slušaju druge i efikasno komuniciraju. Grupni časovi muzike i nastupi pomažu deci da razviju osnovne veštine u društvenim interakcijama: osećaj za timski rad i saradnju. Muziciranje pruža zajedničko iskustvo koje može zbližiti ljude, negovati odnose i jačati osećaj zajednice. Samo slušanje muzike može poslužiti deci kao kanal kroz koji mogu regulisati svoje emocije i time poboljšati raspoloženje. Već je poznato da muzika smanjuje nivo stresa i anksioznosti, kao i da utiče na generalno poboljšanje mentalnog zdravlja. Konačno, muzika može imati pozitivan uticaj na fizički razvoj deteta kroz sviranje instrumenta koje zahteva razvoj finih motoričkih veština – koordinaciju ruku i očiju i spretnost. Pevanje, takođe, zahteva kontrolu respiratornog sistema, što može poboljšati disanje i kapacitet pluća.
Ranom muzičkom edukacijom dece predškolskog uzrasta bavi se umetnička škola „Čarobna frula” iz Beograda u kojoj i sama radim kao muzička pedagoškinja. Kroz muzičke radionice koje se odvijaju u okviru državnih i privatnih vrtića, svaki od muzičkih pedagoga nastoji da razvija sve gorenavedene veštine. Ličnim iskustvom u radu sa decom shvatila sam kako muzika zaista može biti rešenje mnogobrojnih problema u odrastanju. Neretko sam svedočila kako „problematična” deca, čini se po prvi put, preko određenih pesmica uspevaju da kanališu svoje emocije koje do tad jednostavno nisu umeli da objasne rečima. Nije bez veze Viktor Igo izjavio da „Muzika izražava ono što se ne može preneti rečima”. Nakon uspešno otpevane pesme Molimo za finu tišinu, predškolac Maksim mi je rekao kako misli da se njegov drugar ružno ponaša „jer ima neku tugu ili bes u svojoj duši i ne zna kako to da nam objasni”. Dobro je Maksim primetio, jer su čak i istaknuti grčki filozofi Platon i Aristotel tvrdili da muzika sadrži suštinski element koji je pogodan za promovisanje moralne ili duhovne harmonije i reda u duši. Sledeći put, trogodišnji Aleksa me zamolio da pustim pesmu Beggin’ jer „se oseća srećno kad je čuje”. Nina i Milena su me ispravile kad sam rekla da je u muzici mol tužan, a dur srećan, jer su tvrdile da su one srećne i kad je pesma u molu i kad je u duru. Kada su se Vanja i Andrija jednom prilikom posvađali na času, ostatak grupe osmislilo je kratku pesmicu na tekst „Svađanje je gubljenje vremena!” Svaki put kada primetim osmehe na njihovim licima, kako nespretno tupkaju rukama i nogama, ili se njišu uz muziku, shvatam da ipak nije uzalud to što sam ostala verna svojoj prvoj ljubavi – muzici.
Svesni smo činjenice da u našoj državi i regionu nije posvećena dovoljna pažnja umetničkom obrazovanju u predškolskim i školskim ustanovama, kako iz ekonomskih razloga, tako i iz generalne nezainteresovanosti za ovu, kao i bilo koju drugu neprofitabilnu delatnost. Ako se deca ne upoznaju sa muzikom u ranom uzrastu, čvrsto verujem da im se zapravo „uzima” nešto fundamentalno. Isto tako, moramo konačno prihvatiti da ne možemo svi izrasti u programere, inžinjere i advokate. Negujmo kreativnost, nežnost, emotivnost i ekspresivnost. Napravimo mesta za neke nove pesnike, muzičare i slikare, jer umetnost ima moć da izleči svet.
april, 2023.
