piše: Bogdan Poledica
Malo ko je, pre svetske premijere filma Opehajmer u režiji Kristofera Nolana (u glavnoj ulozi Kilijan Marfi), znao da postoji naš film snimljen 1970. godine za TV Beograd u režiji Arsenija Jovanovića. Glavnu ulogu tumači čuveni glumac Branko Pleša, dok su ostale uloge tumačili Petar Banićević, Svetolik Nikačevič, Predrag Tasovac, Marko Todorović i drugi. Film je rađen po drami nemačkog pisca Hejnara Kipharda Povodom slučaja J. Roberta Openhajmera.
Film je koncentrisan na lik Roberta Openhajmera kroz koji je autor pokušao da objasni život i delo oca atomske bombe i moralnu odgovornost sa kojom se on susreće tokom rada na projektu. Film je ponovo dobio na popularnosti po premijeri Openhajmera, iako ranije nije ostavio prevelikog traga u jugoslovenskoj kinematografiji, rekli bismo – nezasluženo. U pitanju je crno-bela drama koja se bavi ispitivanjem Openhajmera. Arsenije Jovanović je uspeo da dočara napetu atmosferu Hladnog rata kroz avangardni muzički pristup sa bubnjevima koji pokazuje „veliku tišinu” koja prethodi atomskoj eksploziji. Nakon svakog saslušanja, scena se završava citatom koji najbolje svedoči mišljenjima naučnika perioda u kojem su živeli. Na primer: „Sve više gospodarimo prirodom, našom planetom, drugim planetama. Istovremeno nama sve više gospodare državni organi koji žele da normiraju naše držanje”. Iako se radnja filma odigrava u Americi, jugoslovenski film kritikuje američko društvo zbog lova na veštice, istovremeno dok je u Jugoslaviji vladao jednopartijski sistem, koji je finansirao snimanje filma.
Nolanov film se bavi samim radom na projektu, kao i saslušanjem koje je usledilo posle rata. Sivi i tamni tonovi filma govore o sumornoj realnosti u kojoj su glavni protagonisti živeli. Međutim, kada je u pitanju život profesora Openhajmera na fakultetu, upoznavanje supruge, kao i testiranje bombe, zastupljene su scene u boji. Svako naredno ispitivanje vraća one klasične crno-bele tonove koji odlikuju detektivske priče iz pedesetih godina prošlog veka.
Šta je to što se dopalo Nolanu kod Kilijana Marfija? „Njegove oštre crte lica, plave oči koje su van ovog sveta, njegova kosmička energija, kao i performans koji je besprekoran!” Na izbor glumca uticalo je njegovo angažovanje u seriji Peaky Blinders (Birmingemska banda) koja vešto prikazuje njegovo retro izdanje, kao i prethodna uloga u filmu Inception (Početak). Nakon dvadeset godina saradnje napokon je rešio da mu poveri glavnu ulogu.
Prilikom snimanja jedne od prvih scena, Marfi nastupa malo žustrije. Tada mu Nolan daje važnu sugestiju: „Kil, on nije bokser, on je šahista.” U tom momentu Marfi menja način na koji portretiše lik naučnika.
Njegovi zamišljeni pogledi odaju utisak da drži sve pod kontrolom, ali istovremeno je uznemiren i zabrinut za budućnost koja će uslediti posle uspeha. Nakon detonacije bombe Openhajmer ulazi u zonu sumraka. Kako se film bliži kraju, tako i Marfi sve manje pokazuje emocije, te naučnik sve više postaje samo jedna figura na stolu velikih igrača i sve to shvata kada je već potez napravljen. Openhajmer postaje statičan bez ikakvih osećanja, a režiser nas još jednom pita da li smo povukli dobar potez ili smo sve vreme i bili samo pijuni na šahovskoj tabli?
Nismo li mi sami izvršili izdaju kada smo svoja istraživanja posvetili ratnim uspesima, zaboravivši na posledice? Evo nas sada u svetu gde ljudi sa zebnjom iščekuju pronalaske naučnika. I zaista, posle sedamdeset godina od prve probe atomske bombe, svet se opet suočava sa novim izazovima koje nauka donosi, kao što je veštačka intelegencija. Postavlja se pitanje da li je njen učinak dobar ili loš za svakodnevni život čoveka, a o korišćenju u vojne svrhe da i ne govorimo.
Film je dobio dosta dobrih kritika, te postoji pretpostavka da će biti nominovan za Oskara. To se posebno odnosi na najbolju sporednu ulogu, Openhajmerovog rivala, Luisa Štrausa (Robert Dauni Mlađi). Nolan je zvezdi Ajron Mena Robertu Dauniju Mlađem namenio ulogu predsednika Komisije za atomsku energiju, čijim je Generalnim savetodavnim komitetom predsedavao Openhajmer. Kada mu je prvi put dat scenario za Openhajmera, u Nolanovoj kući, bio je iznenađen kada je otkrio da je scenario na crvenom papiru, iz bezbednosnih razloga. „Pretpostavljam da postoji razlog zašto ga zaboravite čim ga pročitate”, našalio se Dauni. Ukoliko Openhajmer ne bude kandidovan za najbolji film godine, onda je sigurno zaslužio Oskara za najbolju sporednu ulogu Luisa Štrausa.
oktobar, 2023.
